Поштовани породични људи,
С обзиром да образовни „секс“ пакети нису дошли „ни од куда“ нити „одједном“ већ су део једне дубље идеолошке приче која своје пипке пружа у наш државни и школски систем већ 15 година, написали смо ово правно упуство за сваког држављана Републике Србије ради знања на које се документе, акте и чланове може позвати да заштити своје неприкосновено право као родитеља да васпита децу у складу са СОПСТВЕНИМ верским и/или моралним уверењима.
Не смемо бити наивни као родитељи па мислити да , након што се повуку ови скаредни образовни пакети, да смо победили, да сада више нема опасности за нашу децу. Ради се о томе да идеологија хомосексуализма има трајан план да, на овај или онај начин, мањим или већим корацима, једним кораком назад а потом два напред – допре до наше деце.
Зато је важно да сачувате негде овај текст у наставку како бисте дочекали спремни нови напад родних идеолога на нашу децу.
ПРАВНИ ДОКУМЕНТИ НА КОЈЕ СЕ МОЖЕТЕ ПОЗВАТИ ДА ЗАШТИТЕ СВОЈУ ДЕЦУ
Највећи део садржаја у „Образовном пакету“ у супротности је са Уставом и законима Републике Србије, као и с међународним споразумима које је Србија потписала.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја директно крши Устав и законе РС, а такође и међународне конвенције тиме што предшколским и школским установама у Србији намеће штетне садржаје који су продукт једне невладине организације и дело ауторки недовољних квалификација и стручности.
Да бисмо заштитили децу од штетних материјала и садржаја, можемо се позвати на следећа акта:
1) Устав Републике Србије:
– члан 43, став 5: „Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима“;
– члан 64, став 1: „Деца уживају људска права примерено свом узрасту и
душевној зрелости“;
– члан 64, став 3: „Деца су заштићена од психичког, физичког, економског и
сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања“;
– члан 65, став 1: „Родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају
и образују своју децу, и у томе су равноправни“.
2) Кривични закон Републике Србије:
– члан 185, став 1: “Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци“,
- члан 185, став 3: „Ако је дело из става 1. или 2. овог члана извршено према детету, учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до три године…“
3) Универзална декларација о људским правима:
– члан 26, став 3: „Родитељи имају првенствено право да бирају врсту
образовања за своју децу“;
4) Конвенција УН о правима детета:
– члан 14, став 2: „Државе чланице поштују права и дужности родитеља и, у одређеним случајевима, законских старатеља да усмеравају дете у остваривању његовог права на начин који је у складу с развојним способностима детета“; другим речима дете има право на слободу мишљења, савести и вероисповести, уз одговарајуће усмеравање од стране родитеља у складу с развојним способностима детета;
– члан 17, став 1: „Државе чланице омогућавају детету приступ информацијама и материјалима из различитих националних и међународних извора, посебно оних чији је циљ унапређење његовог социјалног, духовног и моралног добра и физичког и менталног здравља. У том циљу, државе чланице: … (е) подстичу развој одговарајућих смерница за заштиту детета од информација и материјала који штете његовом добру, имајући у виду одредбе чл. 13. и 18; другим речима дете има право да тражи информације које га интересују, а држава мора да га заштити од штетних материјала и информација;
– члан 36: „Државе чланице штите дете од свих других облика искоришћавања штетних по било који вид дететове добробити“; другим речима дете мора да буде заштићено од сваког вида искоришћавања које је штетно за њега;
5) Међународни пакт о грађанским и политичким правима:
– члан 18, став 4: „Државе уговорнице овог Пакта се обавезују на поштовање слободе родитеља, односно законских старатеља, да обезбеде верско и морално васпитање своје деце у складу са својим убеђењима“;
– члан 24, став 1: „Свако дете без икаквог разликовања заснованог на раси, боји, полу, језику, вероисповести, националном или друштвеном пореклу, имовини или рођењу, има право на мере заштите од стране његове породице, друштва и државе које захтева његов положај малолетника“
6) Пресуде Европског суда за људска права показују да овај суд јасно уважава примарно право родитеља да васпитавају своју децу у складу са својим моралним и верским уверењима, и забрањује да се деци намећу уверења која нису у складу са уверењима њихових родитеља:
– „Кјелдсен и др. против Данске“ – пресуда од 7. 12. 1976. Пресуда потврђује да родитељи имају слободу да образују децу у складу са својим верским и филозофским уверењима, у складу с чланом 2 Протокола 1 Европске конвенције о људским правима. Суд је закључио да обавезно сексуално образовање у државним школама не сме да угрожава слободу родитеља;
– „Кампбел и Косанс против Уједињеног Краљевства“ – пресуда од 25. 2. 1982. Пресуда се такође позива на члан 2 Протокола 1 Европске конвенције о људским правима („Нико не може бити лишен права на образовање. У вршењу свих својих функција у области образовања и наставе, држава поштује право родитеља да обезбеде образовање и наставу који су у складу с њиховим верским и филозофским уверењима“).
Суштина ових и сличних пресуда је следећа: ако се родитељ побуни против неког предмета или дела градива у школи, школа је дужна да ученику понуди други предмет/градиво у складу с верским/филозофским уверењима родитеља. Школа не сме да ускрати детету образовање ако се родитељ побуни против предмета/градива.
С обзиром на то да је садржај „Образовних пакета“ намењен свој деци у предшколским установама, и основним и средњим школама, као и свим другим субјектима који су повезани с васпитањем и образовањем деце предшколског и школског узраста, јасно је да се учење о хомосексуалности, као и порнографски садржаји пакета желе наметнути свима без изузетка, свој деци без обзира на моралне вредности и верска/филозофска уверења њихових родитеља.
Стога тврдимо да су „Образовни пакети“ за предшколске и школске установе у супротности с са Уставом и Кривичним законом Републике Србије, наведеним међународним споразумима и конвенцијама и пресудама Европског суда за људска права које забрањују наметање филозофских или верских уверења скупини која има другачија филозофска или верска уверења – у нашем случају, већини грађана Србије и њиховој деци.
