Наташа Јовановић

Поштовани читаоци, сећање на матушку Атанасију настављамо текстом Наташе Јовановић преузетим из Печата бр. 627, од 14. августа 2020. године...

♦        ♦        ♦

MAСабрати стваралаштво и мисионарење монахиње Атанасије Рашић могуће је само у монографији – садржајној и богато илустрованој, бар делом налик на вредна дела које је неуморно и с великом пажњом писала и приређивала за православну јавност. Слово о њој, тек једну реч – мати. Прва, права, неустрашива, она која воли.У богатој издавачкој делатности манастира Рукумије готово да нема књиге која није прошла њену рецензију, од православних молитвеника и кувара до приручника и студија православних филозофа. Будно је пратила превирања у свету, економске ломове, мигрантске кризе, померања у свеправославној екумени, неуморно се борећи против догми неолибералног корпоративног капитализма.

Тој пошасти одговарала је на свој начин – беседом, текстом и рецептом. Позивала је народ на саборност и чување националних вредности – Косова пре свих. После литургија живо је дискутовала о питањима вере, националним приоритетима, поукама источника православља, али и о савременој политичкој сцени. Водила је живу преписку с професорима, издавачима, писцима…

Мало ко од верујућих Руса је боравио у Србији а да није отишао да упозна и поприча с мати Атанасијом. У Русији је уосталом изашло неколико наслова чији је она аутор.Оне који би тек из радозналости завирили у манастир, испраћала је с књигом владике Николаја и теглом меда. „Српство мораш да осетиш. Полако, важно је да куцају и врата ће им се отворити“, уверавала је мати. Аутор је студије о обнови српског православног села организованог на принципу светосавске трговине, оне у којој би свима било добро а нико не би био преварен. Ватрено је убеђивала посетиоце да је село темељ на којем се Србија једино може уздићи. У разговору за „Печат“ мати Атанасија је упозоравала на опасности које носи либерални капитализам.„Блаженопочивши игуман студенички отац Јулијан на моје питање шта треба да се чини да нам буде боље рекао је Треба да се обнови српско православно село. Млади људи треба да напусте градове, јер они незаустављиво пропадају и треба да се жене, а девојке да се удају и иду на село. Тамо треба да производе здраву храну својим рукама и том храном да хране своју децу да порасту и буду здрава и паметна. Они могу да обнове Србију. То би, гледано из мог угла, као приређивача ових приручника о здравом животу било и форсирање органске производње хране, јер код нас има пуно незагађених подручја, имамо чисте питке воде, сунчане дане и све могућности да на малим имањима остваримо добру и економичну производњу. Неки економски стручњак из миљеа антиглобалиста писао је да су мале фарме породичне најекономичнији облик производње и да могу боље да затворе циклус, да не праве загађења као велики системи. Верујем у то.“

Сахрањена је у порти манастира Рукумија. Иза леђа игумана и братије чули су се пригушени јецаји. На небу јато голубова оцртавало је правилне кругове. Чудо. Какав испраћај!

Извор: ПЕЧАТ

Фото: ПЕЧАТ

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com