Јевгениј Осенков
Мађарска данас заузима једну од најнезависнијих позиција у Европској Унији. Спољња и унутрашња политика коју земља спроводи често се разликује од општеевропског курса. Политичко руководство Мађарске, укључујући премијера Виктора Орбана, истиче да ставља националне интересе изнад одлука уније које се доносе консензусом. Управо због тога ова земља привлачи према себи велику пажњу у целом свету. Самосталну политику Мађарска води и на Балкану.
Од момента повратка на власт 2010. године, премијер Мађарске Виктор Орбан и његова влада доследно развијају односе са шест држава Западног Балкана – Албанијом, Босном и Херцеговином, Северном Македонијом, Србијом, Хрватском и Црном Гором. У последњих 15 година „тактички маневри“ званичне Будимпеште на „балканском колосеку“ усмерени су ка достизању главног стратешког циља – наћи истомишљенике изван Европске Уније и самим тим знатно ојачати позицију Мађарске у европским структурама.
У мађарској постоји политички консензус по питању евентуалног даљег ширења Европске Уније на земље Западног Балкана. То је у доброј мери повезано са жељом да се стабилизују историјски немирни региони који се налазе у непосредној близини од мађарске границе и да се осигура безбедност етничких Мађара који живе у србској Војводини (према различитим проценама, њихов број износи између 180 до 280 хиљада).
Последња редакција „Стратегије националне безбедности Мађарске“ из 2020. године прилично подробно открива улогу Западног Балкана у спољнополитичкој доктрини Будимпеште. Зебња од „нове нестабилности“ на Балкану нису баш мало повезани са историјским сећањем мађарског политичког естаблишмента на 90-те године ХХ века, када су оружани сукоби избили у непосредној близини Мађарске и на крају кулминирали НАТО бомбардовањем Југославије 1999. године.
Главни дугорочни циљеви политике владе Виктора Орбана у односу на државе Западног Балкана остају њихове европске интеграције и ступање у НАТО пакт. Изузетак са извесном дозом опрезности представља Србија која не испољава отворене „пронатовске тежње“, међутим подржава тесне везе са алијансом и редовно са НАТО пактом спроводи заједничке војне вежбе. Мађарска подржава преговоре Брисела са Београдом и Подгорицом и залаже се за што бржи почетак „предприступног дијалога“ са Скопљем и Тираном.
Мађарска је искористила „миграциону кризу“ из 2015. године као „веома чврст аргумент“ за убрзање процеса проширења Европске Уније. Било је то пре свега повезано са чињеницом да је једна од главних маршрута избеглица у Европу прелазила преко балканских држава и била с њихове стране контролисана. Тако да изгледа потпуно очигледно да ће Орбан поново искористити нови прилив миграната услед најновијег таласа нестабилности на Блиском истоку (првенствено дуж израелско-палестинске линије) за даље промовисање „интеграционе агенде“.
Мађарска влада такође сматра да проширење ЕУ представља „најважнији инструмент њеног јачања“, поготово после таквих догађаја као што је био Brexit (вреди истаћи да је током 2016. године Орбан иступио против изласка Британије из Европске Уније). Управо због тога Мађарска позива и друге државе-чланице ЕУ и остале европске институције да убрзају „процес консолидације“. Мађарски премијер је раније не једном критиковао Европску Комисију због тврдњи да проширење није могућно пре 2025. године (украјинска криза је још више закочила овај интеграциони процес).
Мађарска је традиционално позивала и земље Вишеградске групе (V4) да активније подрже европске интеграције Балкана. До 2022. године, овај регион је био главни фокус спољних напора V4, у позадини прогресивног слабљења динамике сарадње у оквиру програма „Источно партнерство“. У време пољског председавања у Вишеградској групи, 28. јуна 2021. године, у Рогалину је био организован до данашњег дана последњи (раније се одржавао сваке године) сусрет министара иностраних послова V4 и држава Западног Балкана са учешћем специјалног представника ЕУ по питању дијалога између Београда и Приштине, а такође и шефа Министарства иностраних послова Хрватске. Без обзира на формално замрзавање тих процеса у вези са пандемијом COVID вируса и сукоба у Украјини, Мађарска није излазила изван указаних формата узајамног деловања и није одустала од подршке пољском пројекту „Триморја“ (или „Иницијативе три мора“ – The Three Seas Initiative) са могућношћу његовог проширења на рачун балканских држава.
Ништа мање важан „регионални циљ“ мађарске владе представља јачање веза са идеолошким истомишљеницима. Захваљујући томе Будимпешта би могла претендовати не само на формалну улогу представника интереса Западног Балкана у Европској Унији, него и на реално лидерство у будућој коалицији националних регионалних партија конзервативног усмерења у супротстављању Бриселу, а такође и да постепено ојача своју позицију у Европском парламенту како се њени „балкански суседи“ буду придруживали Европској Унији.
Дејства Мађарске на Балкану указују на то да се Орбанова влада приликом избора партнера у региону руководи пре свега идеолошком подударношћу са политичким партијама и успоставља сарадњу са њима, чак и ако нису на власти. Према мишљењу „евробирократа“, ово негативно утиче на евроатлантске интеграције земаља Западног Балкана. Међутим, унутар саме ЕУ постоји разумевање да је тренутна политика Мађарске усмерена на стварање савеза који се залаже за јаке националне државе у Европи.
Међутим, Брисел не остаје дужан и критикује Будимпешту, јер бројне балканске земље (пре свега Србија), које су приоритетни партнери мађарске владе међу земљама кандидатима за чланство у ЕУ, не посвећују дужну пажњу борби против корупције нити обезбеђивању владавине права, игноришући препоруке европских институција. Тако, на пример, Орбан подржава највећу опозициону странку Северне Македоније, ВМРО-ДПМНЕ (Унутрашња македонска револуционарна организација – Демократска партија за македонско национално јединство). Док је била на власти у периоду од 2006. до 2017. године, ова странка је, упркос свом имену, често деловала недемократски, што је, између осталих, приметио и Савет Европе.
Србија је најзначајнији партнер Будимпеште у региону. То је једина земља Западног Балкана која се граничи са Мађарском, што ствара могућност како за развој економских веза, тако и потенцијалног ширења нестабилности. Захваљујући посебној пажњи према балканској миграционој маршрути, Београд се доживљава као партнер Будимпеште и „достављач безбедности“ не само за Мађарску, него и за целу Европску Унију. Поред тога, Србија је једина земља у региону у којој живи већи број Мађара.
Један од спољнополитичких приоритета владе Виктора Орбана у последњој деценији, било је партнерство са србским лидером Александром Вучићем и његовом Српском Напредном Странком. Захваљујући управо том фактору међудржавна сарадња је подигнута на ниво стратешког партнерства.
У својству „радног алата“ за постизање својих спољнополитичких циљева у региону, Будимпешта користи економску сарадњу са Западним Балканом. И премда је са економске тачке гледишта и званично потврђена документима важност Западног Балкана за Будимпешту, растући број мађарских инвестиција у регион говори сам за себе. Док су стране директне инвестиције Мађарске у Западни Балкан износиле 690 милиона евра у 2015. години, то је до 2020. године ова бројка нагло порасла на 1,5 милијарду евра.
Мађарска агенција за промоцију извоза (Hungarian Export Promotion Agency) покренула је током 2020. године Инвестициони програм за Западни Балкан са капиталом од 7 милиона евра. У априлу 2024. године, Република Српска је добила 140 милиона евра за пројекте у областима инфраструктуре, пољопривреде и енергетике. Северна Македонија је у јулу 2025. године добила кредит у вредности 500 милиона евра од мађарске Еским банке (Eximbank) за развој транспортне инфраструктуре.
Мађарска има посебно важну улогу у србској привреди. Крајем 2022. године Будимпешта је улазила међу пет највећих спољнотрговинских партнера Београда, а у децембру 2024. године робна размена достигла је суму од 4 милијарде евра. Поред тога, мађарско економско присуство у Србији раширило се на конто Програма за економски развој Војводине, који је пуштен у погон током 2016. године и у координацији је са фондом Prosperitati. Програм предвиђа и обезбеђивање грантова и повлашћених кредита локалним предузетницима, пољопривредницима, малим и средњим предузећима у циљу подстицања прекограничне сарадње и јачања економског присуства мађарске мањине на северу Србије.
Према званичним подацима, од тренутка покретања програма подршку је добило на хиљаде локалних становника, обим директних инвестиција износио је неколико стотина милиона евра. Овакав облик економске дипломатије представља инструмент за реализацију стратегије Будимпеште: појачана улога Мађарске на Западном Балкану достиже се уз помоћ увезивања економског развоја са културним и политичким пројектима. Оваква сарадња Србији обезбеђује приступ финансирању, технологијама и тржиштима у оквиру ЕУ, што учвршћује прагматичан карактер и узајамну корист мађарско-србских односа.
Мађарска се не зауставља активним финансирањем само у србску Војводину, него тежи да рашири своје инвестиције и на друге делове Србије. После отварања Информативног центра мађарске Привредне коморе (the Information Centre of the Hungarian Chamber of Commerce) и Почасног конзулата у Крагујевцу 2018. године, Почасни конзулати су отворени у још три града у Србији са циљем унапређења економске сарадње између земаља у области трговине и инвестиција.
Током 2025. године, дипломатски контакти између Мађарске и држава региона су се значајно интензивирали. Од 1. јуна до 1. јула 2025. године, високи мађарски званичници, укључујући В. Орбана, министра спољних послова и економских односа П. Сијарта и министра националне економије М. Нађа, одржали су бројне састанке са лидерима већине земаља региона.
Односи са Србијом, Републиком Српском у Босни и Херцеговини и Северном Македонијом су традиционално блиски. Мађарска тренутно активно ради на продубљивању веза са другим државама у региону.
Орбанова влада је посебну пажњу почела да посвећује Црној Гори, са којом је Мађарска у јулу 2025. потписала споразум о сарадњи у развоју инфраструктуре, телекомуникација, информационих технологија и правосудних органа. На тај начин Црна Гора је постала још један приоритет за званичну Будимпешту.
ЕНЕРГЕТИКА И ЛОГИСТИКА. ИНТЕРЕСИ РУСИЈЕ И КИНЕ
У својој економској сарадњи са Западним Балканом, Мађарска додељује посебну пажњу енергетици. После фебруара 2022. године Мађарска разматра Балкан као стратешки коридор за увоз енергената. И Србија игра важну улогу у диверсификацији испорука енергената.
У овом тренутку Мађарска добија гас првенствено преко Србије. Ово је значајна промена, с обзиром на то да је од 2019. до 2021. године 70% увоза гаса у Мађарску долазило из украјинске цевоводне мреже. У вези с тим порастао је и значај Србије за енергетску безбедност Мађарске. Мађарско-србско партнерство у области природног гаса је узајамно корисно – са једне стране влада Мађарске признаје Србију као важну земљу за транзит гаса, а са друге стране, србске испоруке зависе од мађарских капацитета складиштења гаса.
Мађарска је још 2009. године почела да гради интерконекторе, суочавајући се са последицама гасне кризе између Русије и Украјине. После тог инцидента Будимпешта је диверсификовала маршруте транзита гаса и почела је у већој мери да се ослања на гасовод „Турски/Балкански ток“. Нова маршрута увоза руског гаса из Србије у Мађарску почела је са радом 2021. године. Значајан део тог гасовода постао је одлучујући за мађарску привреду и енергетску безбедност након почетка сукоба у Украјини.
Мађарска располаже са пет складишта гаса укупног капацитета 5,01 милијарди кубних метара, док Србија има само једно, Банатски Двор, капацитета 450 милиона кубних метара. У јуну 2022. године, српски и мађарски званичници постигли су договор којим се Србији омогућава да складишти 500 милиона кубних метара гаса у Мађарској до почетка грејне сезоне.
Виктор Орбан и Александар Вучић потписали су 20. јуна 2023. године меморандум о продужетку нафтовода „Дружба“ до србског града Нови Сад. Србија због санкција не може да извози сирову руску нафту преко Хрватске (гасовод JANAF). Захваљујући споразуму са Мађарском, Србија може транзитом да добије руску нафту из гасовода „Дружба“ (притом испоруке нафте из Русије по гасоводу „Дружба“ до овог тренутка не потпадају под санкције ЕУ). Овај меморандум је потврдио да су Мађарска и Србија и у будућности спремни за прагматичне односе са Русијом у енергетском сектору, без обзира на санкције од стране ЕУ.
У јулу 2025. године, Мађарска и Србија су размотриле са руском страном могућност изградње новог нафтовода који би осигурао снабдевање нафтом из Русије између две земље од 2027. године (у суштини, то би подразумевало продужење нафтовода Дружба за 180 километара).
Други заједнички мађарско-србски пројекат представља изградња новог нафтовода који планира да почне да се гради током 2026. године.
Иако је Србија била ослобођена од испуњења санкција ЕУ против руских компанија, „Гаспром њефт“ је био приморан да смањи свој удео у српској нафтној и гасној компанији НИС.
Мађарска компанија МОЛ, која је добила део акција, остаје заинтересована за регионално ширење и стога разматра друге аквизиције у региону (МОЛ је раније инвестирао на пољском тржишту, а такође је постао највећи акционар хрватске нафтне компаније ИНА, док су у Словенији ИНА и МОЛ стекли 92% акција другог највећег трговца горивом, ОМВ Словенија).
Нуклеарна енергетика представља још једну област мађарско-србске сарадње са учешћем Русије.
У октобру 2022. године Вучић је изразио заинтересованост за куповину 5-10% акција атомске електране Пакш-2, како би обезбедио довољну количину електричне енергије и ојачао енергетску безбедност Србије (један од главних циљева Вучића јесте подршка ниским ценама енергената; то доноси политику „додатних поена“ међу бирачима, а такође смањује вероватноћу тога да ће инострани индустријалци напустити Србију због високих цена електричне енергије).
Последњих година у Мађарској и Србији је веома ојачала улога Кине. Пекинг активно тежи да рашири своје присуство у Балканском региону. Кинеске фирме све чешће инвестирају у нове пројекте у обе земље, пре свега у производне центре у Мађарској и Србији. Мина намерава да створи произвођачку базу у Централно-Европском региону Европске Уније, користећи угодне инвестиционе услове и позиционирајући се у својству кључног партнера у регионалној инфраструктури и логистичким ланцима.
У Мађарској је отворен крупан Кинеско-европски парк пословне и логистичке сарадње (China-Europe Business & Logistics Cooperation Park), који обједињује предузећа, електронску комерцијалу и логистику сваке врсте. У Србији је Кина постала активан партнер у реализацији крупних инфраструктурних пројеката, од којих се у последње време истиче брза железничка веза између Београда и Будимпеште, коју је изградио конзорцијум кинеских компанија, укључујући China Railway International и China Communications Construction Company. Српски део руте отворен је у октобру 2025. године.
Кинески кредити финансирају 85% трошкова, а преосталих 15% Будимпешта и Београд покривају из свог буџета. Ту железничку пругу, која ће повезати логистичку руту од Србије до Мађарске (и, шире гледано, од грчке луке Пиреј до Централне Европе), директно је од кинеске стране описана као један од главних пројеката иницијативе „Један појас – један пут“ (Belt and Road Initiative, BRI) у Европи.
ПИТАЊА БЕЗБЕДНОСТИ У РЕГИОНУ
Мађарска активно учествује у решавању питања безбедности на Западном Балкану. Мађарски војници распоређени су у мировне мисије у региону у оквиру Снага Европске Уније (ЕУФОР) и косовских снага (КФОР). Важно је напоменути да је Мађарска постала један од кључних централноевропских учесника КФОР НАТО, а мађарски генерал-мајор Ференц Кајари (Ferenc Kajári) је чак заузимао положај команданта КФОР-а 2021-2022. године. Око 700 мађарских војника служило је на Косову, што одражава тежњу Будимпеште да преузме улогу озбиљног играча у области регионалне безбедности. Током марта 2025. године почела је ротација мађарских војника дислоцираних на Косову и 280 нових војника постепено замењује своје колеге.
Мађарска наставља да активно учествује у активностима EUFOR Althea у Босни и Херцеговини, укључујући вежбе за брзо реаговање које тестирају спремност за мисију, где мађарски резервисти сарађују са јединицама ЕУФОР-а. Кроз ове активности, Мађарска одржава стабилно присуство у региону.
Босна и Херцеговина, као и Косово, сматрају се кључним потенцијалним претњама за Мађарску на нивоу Стратегије националне безбедности, што узакоњује присуство крупних мађарских миротворачких мисија на локалу. Блиске везе са властима у Републици Српској дају додатну димензију политичким односима у Босни и Херцеговини.
Орбан тежи да демонстрира политичку блискост са председником Републике Српске Милорадом Додиком. Премијер је више пута примао М. Додика у Будимпешти, чак и на фону разматрања санкција ЕУ у односу на лидера Срба у Босни и Херцеговини.
У августу 2025. године ЦИК (Централна Изборна Комисија) Босне и Херцеговине лишила је мандата председника Републике Српске, међутим, овај је одбио да поднесе оставку. У западним медијима појавиле су се информације о томе да је Мађарски антитерористички центар (Terrorelhárítási Központ, TEK) наводно припремио тајну операцију за евакуацију Милорада Додика у случају да босанске власти покушају да га ухапсе. Као одговор на то саопштење Босна и Херцеговина је затражила одлазак мађарског контингента из састава мисије EUFOR због блискости мађарских званичних лица са М. Додиком.
Главни партнер Мађарске у регионалној безбедности на Балкану је Република Србија. Београд и Будимпешта су 2023. године потписали споразум о стратешкој сарадњи у области одбране. У јуну 2025. године документ је био проширен – две стране су завршиле разраду двостраног плана војне узајамне сарадње за 2025. годину која је предвидела скоро 80 заједничких манифестација – од војних вежби и миротоворачких операција, до сарадње у војно-индустријском комплексу.
Овај споразум може се разматрати у контексту стварања нових војних јединица и милитаризације на Западном Балкану.
У марту 2025. године, Хрватска, Албанија и Косово потписале су трилатералну декларацију о одбрани, што сведочи о активизацији процеса у области безбедности. Три балканске земље су се обавезале да заједнички раде на јачању интеграција својих одбрамбених стратегија и система. За осигурање безбедности и мира у условима растуће нестабилности југоисточној Европи и у целом свету, у трилатералном споразуму дефинисана су четири заједничка приоритета. То је развој војног потенцијала кроз заједничка улагања у индустрију; постизање оперативне компатибилности оружаних снага; смањење ризика од хибридних претњи на рачун размене обавештајних података и садејство интеграција Косова у одбрамбени екосистем НАТО пакта. Такође, било је објављено да је Северноатлантска алијанса отворена за проширење и ван Западног Балкана.
Србија је овај пакт оценила као провокацију и као одговор ојачала је своју сарадњу са Мађарском. Председник Србије Александар Вучић назвао је потписивање овог споразума кораком ка стварању војног савеза између две земље, што одражава како продубљивање политичких веза у области безбедности, тако и шире амбиције Будимпеште на Балкану и у југоисточној Европи.
Истовремено, Северна Македонија добија све већи значај као транзитна земља на балканској миграционој маршрути, што је директно повезано са проблемима безбедности Мађарске, чије власти нису заборавиле миграциону кризу из 2015. године.
У политици Мађарске на Балкану тесно су испреплетена питања безбедности и телекомуникација. У овом тренутку мађарска 4iG Group (Група 4iG) представља водећег оператера веза не само у Мађарској, него и на Западном Балкану: ONE Crna Gora у Црној Гори, ONE Albania у Албанији и One Macedonia Telecommunications у Северној Македонији.
Западни медији сматрају да руководиоци 4iG Group представљају део блиског окружења В. Орбана, а брзом расту компаније помогла је лична подршка премијера и Министра одбране Мађарске.
Треба истаћи да у оквирима 4iG Group постоји 4iG Space and Defense Technologies (4iG SDT) — посебна холдинг компанија, која консолидује космичке и одбрамбене интересе Групе. Компанија 4iG SDT већ је успоставила стратешку сарадњу са водећим глобалним играчима у том сектору, укључујући Rheinmetall, као и EDGE Group из УАЕ, америчку L3 Harris Technologies и Boeing. У скоријој будућности позиције компаније на тржишту морале би да још више ојачају — 4iG SDT и мађарска државна компанија N7 договориле су се о стварању првог у Мађарској државно-приватног одбрамбено-индустријског холдинга. У резултату споразума 75% акција државног одбрамбеног холдинга биће предати у руке 4iG.
Имајући у виду стратешки значај телекомуникационог сектора не само у погледу економије већ и дигиталне безбедности, и чињеницу да је 4iG Group укључена у разраду војних пројеката, Мађарска има све могућности да ојача свој утицај у овој области.
ЗАКЉУЧЦИ
Политика званичне Будимпеште на Западном Балкану комбинује у себи економске и политичке интересе и питања енергетике и безбедности. Мађарска проширује свој утицај на рачун угодних кредита, продубљивања политичке и економске сарадње, а такође и у узајамном деловању у области безбедности и технологија са земљама у региону.
Притом, постоји јасна неравнотежа: неке земље (Србија, Северна Македонија и Црна Гора) или делови земаља (Република Српска) су пуноправни стратешки партнери Мађарске, док друге (Албанија, Федерација Босне и Херцеговине) добијају мање пажње и подршке.
Србија је најважнији регионални партнер за Мађарску. Циљ Будимпеште јесте – проширење свог утицаја на Западни Балкан и формирање процеса проширења ЕУ у складу са геополитичким и идеолошким приоритетима Орбанове владе. Мађарска планира да у потпуности заступа интересе Западног Балкана у Европској Унији, уз истовремено формирање коалиције земаља у процесу придруживања против федерализације ЕУ и превелике европске бирократије.
Будимпешта приликом изградње билатералних односа узима у обзир историјске везе са балканским земљама, њихов економски потенцијал, као и ставове потенцијалних партнера о низу питања: од сарадње са Русијом и сарадње са Кином до става према украјинској кризи.
Због овога европске земље оцењују дејства Мађарске на Западном Балкану као промоцију интереса Руске Федерације и Кине, без обзира на то што мађарски политичари своју „Балканску стратегију“ граде тако што полазе од сопствених интереса повезаних са њиховом националном безбедношћу.
Будућност тих динамичких односа зависиће од резултата парламентарних избора 2026. године. Према оценама стручњака, мађарска опозиција спремна је да дејствује у складу са курсом Брисела по питању нелегалне миграције и да подржи проевропске политичке кругове у региону.
Аутор је руководилац Центра међународне сарадње «Руско-Балкански Диалог»
Извор: Балкански клуб
