Напомена уредника: Поштовани читаоци, православна светосавска Херцеговина данас тугује због губитка још једног свог великог сина. Напустио нас је велики прегалац, човек огромне енергије, изузетан организатор многих значајних скупова, врстан привредник, велики добротвор..., дугогодишњи председник Клуба Гачана у Београду, Светозар Црногорац. Преносимо текст о Светозару са братског сајта "Слободна Херцеговина", као и пјесму "Светозару Црногорцу постхумно" коју ми посла херцеговачки пјесник Мишо Ђурић. Вјечнаја памјат и Царство Небеско драги брате Светозаре...
† † †
У Београду је у 71. години живота од посљедица короне преминуо Светозар Црногорац, дугогодишњи предсједник Завичајног клуба Гачана.
Био је један од најактивнијих завичајних прегалаца српске Херцеговине. Као успјешан пословни човјек никад није одступио од свог патриотског и националног опредјељења, па је дао активан допринос у одбрамбено-отаџбинском рату и са чувеном Гатачком бригадом се уписао у ред ствараоца Републике Српске.
Своје пословне контакте је искористио за скупљање помоћи Српској Херцеговини током ратних и поратних година.
Предводио је заједно са својим братством Црногорац обнову цркве Рођења Пресвете Богородице у свом родном селу Стари Дулићи код Гацка.
Као предсједник клуба Гачана покретао је многе хуманитарне акције и помагао социјално угрожене породице у завичају.
Био је дугогодишњи потпредсједник Координационог одбора свих завичајних херцеговачких удружења у Србији. Водећи бригу не само о свом Гацку, него и о цијелој Херцеговини, покренуо је читав низ акција од којих је најзначајнија Херцеговачка академија посвећена обнови Пребиловаца и подизању Храма Васкресења.
Помагао је издавачку дјелатност чији је садржај био усмјерен на очување српске националне културе и несебично помагао земљацима и свим људима добре воље у разним животним околностима.
Плијенио је харизмом, па није чудо што су традиционална сијела Гачана представљала уједно и најмасовнији скуп Херцеговаца у Београду.
Борећи се за права српских повратника са својим блиским сарадницима и уз помоћ СПЦ стизао је и до Валентина Инцка са захтјевима да се сачува српско име у долини Неретве.
Херцеговци у Србији га памте као човјека великог срца, широких погледа и добрих и часних намјера. Колико год је волио Херцеговину, толико је чувао и Косовски завјет, коме је посветио и свој посљедњи ауторски текст објављен на Слободној Херцеговини.
Својим радом дао је пун смисао порталу Слободна Херцеговина, који га је због освједочене љубави према завичају, наградио Златном повељом.
Нека му је вјечна слава и хвала!
Вријеме и мјесто сахране биће накнадно саопштени.
† † †
СВЕТОЗАРУ ЦРНОГОРЦУ ПОСТХУМНО
Мишо Ђурић
Са гатачке висоравни
Истина је то цијела
Горостаси Великани
Племенита чине дјела
И Светозар Црногорац
Од тих људи бјеше један
Чувар свога завичаја
Неуморан и вриједан
И под старост могао је
Ступити у српску гарду
Предсједник је клуба био
Гачана у Београду
Збогом српски родољубе
Нека ти је земља лака
За сва твоја дјела добра
Шта рећ' него част ти свака
