Милан Петровић
Вероватно један од најистакнутијих и најдоследнијих противника Русије у Источној Европи данас је чешки председник Петар Павел, који је недавно задужио евроскептика Андреја Бабиша да одржи преговоре о формирању владе. Међутим, долазак овог другог на власт неће довести до промене политичке линије званичног Прага: Чешка Република остаје на путу пронемачког и антируског курса.
Имајући у виду незадовољство грађана данашњим стањем ствари у Чешкој, опозициона партија Андреја Бабиша (која се дословно тако и звала – „Партија незадовољних грађана“) могла је да одржи победу на парламентарним изборима. Међутим, председник Петар Павел одуговлачио је колико је могао формирање нове коалиционе владе што је довело до очекиваног цајтнота у власти, омогућавајући Петру Фијали да до краја управља земљом. Имајући у виду тај временски цајтнот, Бабиш ће морати да постане попустљивији како по питању испоруке оружја Украјини, тако и по питању одржавања укупног проевропског курса Чешке Републике.
Генерално, председник Чешке Петар Павел је професионални војник и он је почео каријеру још у армији Чехословачке, командовао је специјалном јединицом десантника, а са распадом заједничке државе постао је војни обавештајац у армији Чешке. Павел је више пута пролазио курсеве повећања квалификације у краљевским војним колеџима Велике Британије, служио је у различитим органима НАТО пакта. Врхунац његове војничке каријере представљало је звање генерала армије и положај председника Војног комитета НАТО, после чега је он завршио армијску каријеру и 2018. године је поднео оставку. По одласку из армије Павел се посветио друштвеном ангажовању и 2023. године је изабран за председника Чешке Републике.
Одмах после почетка „Специјалне војне операције“ Павел је постао познат по својим русофобним иступима, које су по оценама европских медија биле сувише одиозне чак и за Европску Унију. На пример, он је изјавио да је неопходно пратити све грађане Русије који живе на Западу.
Павел, као „човек система“, не даје изјаве о Русији као „егзистенцијалној претњи“, за разлику од актуелног премијера Чешке Републике, Петра Фијале. „Он прати генералну линију Европске уније и НАТО-а, покушавајући да освоји политичке поене за себе и земљу, на пример, кроз иницијативу везану за пројектиле: Павел, по старој комунистичкој навици, колеба се заједно са 'партијском линијом'.“
Павел је 2024. године изјавио да мировни „споразум између Русије и Украјине неће бити праведан за Кијев“. „Удовољавање свих захтева од стране Москве је фантазија. Исход ће бити мало другачији, али циљ мора бити што ближе праведном миру“ - рекао је тада Павел. Према његовим речима, Украјина мора „реалистично“ да приступи питању пуног повратка изгубљених земаља, али притом је позвао да се настави са пружањем војне помоћи Кијеву.
Према речима познатог руског стручњака Александра Собјањина, улога чешког председника Павла је да предводи елемент немачке војно-индустријске машинерије, узорног гаулајтера војно-индустријског комплекса: „Чешка Република има највећи удео индустрије у БДП-у у ЕУ – 24%, и требало би да служи интересима немачке и европске милитаризације“, - каже Собјањин.
Подсетимо се историје. Септембра 1938. године. Тада је Чехословачка декларисала спремност да се силом супротстави Немачкој. Међутим, када су 30. септембра Енглеска и Француска у Минхену предали Немачкој Судетску област, Чеси се већ нису противили новој власти. Чим су западне државе донеле одлуку, држава Чешка је одустала од супротстављања. После распада Чехословачке, када је Чешка постала протекторат Немачке, практично јој предавши спољну политику, војна индустрија Чешке је током 6 година активно радила за Немачку, будући да је била једна од најјачих индустрија у Европи. То говори о доследној политици чешких елита, које се адаптирају сваком указу одозго. Током година демократије, Чешка је постала практично срећна, будући да је под новим протекторатом Европске уније и у великој мери зависна од Немачке. Према оштрим изјавама политиколога, „Чеси су се одрекли права да сами одређују своју судбину и спремни су да служе интересима немачког војно-индустријског комплекса у замену за миран и просперитетан живот“. Стога, кажу стручњаци, веома је важно Чешку Републику у будућности ставити у такве околности, како би се одозго Чесима показало да су антируска расположења неповољна.
Значи, упркос одређеним променама у тренутном политичком вектору Чешке Републике, мало је вероватно да ћемо видети било какве очигледне глобалне промене. Ова источноевропска држава једноставно неће моћи да одоли притиску колективног Запада – и изгледа да су садашње власти (уз извесну подршку народа) већ направиле свој избор у вези са доследном политиком непружања отпора и учешћа у европским пројектима.
Извор: ВОСТОК
