Боран Николић
На данашњи дан, 04.децембра 2001.године, под неразјашњеним околностима а недуго, тачније месец дана након сусрета са одређеним европским званичником Хенриком Лунденом изаслаником Хавијера Солане високим представником за заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ 1999-2009, у саобраћајној несрећи на магистралном путу између Ниша и Лесковца, изгубио је живот Небојша Крстић, оснивач и лидер Отачаственог покрета Образ, теолог, православни публициста и социолог. Основао је и часопис Логос, званичан гласник Богословског факултета (1994-1997) а био је сарадник листова Светигора, Византијско огледало, Војска и Православље. Приредио је први у нас зборник православно богословских радова посвећених темату Православље и политика. Написао је неколико стотина есеја.
Небојша је био заступник светосавског национализма у политичком смислу и домаћинског принципа у социјалном погледу. У својим наступима говорио је против Новог светског поретка и свих вредности које та политичко идеолошка агенда заступа. Основао је и уређивао православно национални часопис Образ који је излазио при Мисионарској школи храма св.Александра Невски у Београду. Објавио је књигу Политика и образ - за васкрс распетог Србства 1993.г. као и књигу Победити или нестати 2000.г.
Када су многи, како то пише Анђелић, извршили пластичну операцију личности, Небојша је истрајавао да иде путем чије је смернице описао св. владика Николај Велимировић а оне су: политика са поштењем, школа са вером, војска са родољубљем и држава са Божјим благословом.
Данас, 24 година после његовог одласка, са политиком, опозиционом и властодржачком, без поштења и честитости, са безверјем и маловерјем међу омладином, са војском заоденутом плаштом родољубља које подразумева дефиловање са заставама НОБ-а, види се јасно колико је Небојша био у праву залажући се за обнову србске заветне идеје.
Небојша је био неустрашиви лав који је сметао западноликим политичким хијенама и антиправославним пигмејима. Иако се нисмо слагали око тактичких питања, у стратешком и суштинском погледу имали смо исте погледе као и сви они којима је Христос на првом месту. С тим што верујем да је Небојша данас у Његовом наручју где вечно благује. И посматра нас.
Нека му је вечна слава и хвала
За покој душе и у знак сећања на доброг, пожртвованог и вредног националног борца и мог друга Небојшу Крстића
