Владислав Гуљевић
Пошто је са геополитичке тачке гледишта самостална Украјина – бесмислено и историјски случајно новотворење, она никоме није потребна, осим онима који желе утопити постсовјетски простор у крви. И пре свега таква Украјина није потребна самим Украјинцима, јер она прождире своје грађане као што је Кронос прождирao своју децу.
† † †
Има ли самостална Украјина геополитичку нужност за саму себе? Да ли је идеја украјинске самосталности обдарена унутрашњим смислом који излази ван оквира саме самосталности, јер само постојање таквог смисла оправдава присуство на мапи света ове или оне државе? Одговор на ова питања може бити само негативан. Самостална Украјина лишена је геополитичке нужности. Она је лишена смисла који премашује интересе оних који су лично заинтересовани у таквој самосталности. У том случају свет ништа неће изгубити ако изгуби самосталну Украјину.
Размотримо најпре питање геополитичке нужности. Евроазијски простор, на чијој се западној периферији налази Украјина, познавао је боља и стабилнија времена пре појављивања такве Украјине на мапи света. Значи, самостална Украјина и стабилност – нису синоними. Дешава се да самосталне Украјине нема, а стабилност постоји. И обрнуто – стабилности нема, а самостална Украјина постоји. Ово друго дешава се чешће од првог, јер је самостална Украјина замишљена ради дестабилизације евроазијског простора. Али о томе касније.
Да ли Украјина доноси било какву корист региону у ком се налази? Не. За бивши СССР Украјина је иницијатор геополитичке ентропије, неслоге и раскола постсовјетског простора на фрагментарне елементе. Званични Кијев о томе говори без устручавања.За Запад самостална Украјина корисна је као торпедо за разбијање интеграционих процеса на постсовјетском простору. Али да ли заиста у томе лежи корист самог Запада? Све више западних политичара критикује стратегију коришћења Украјине као фитиља за распиривање рата на границама Русије. Зар рат са Русијом одговара интересима Запада више него сарадња са њом? Очигледно да не. Следствено, пажљивијим увидом показује се да Запад од самосталне Украјине има штету, а не корист. Корист имају само западни политичари који се брину о личним финансијским добицима (финансијске афере породице председника САД Џоа Бајдена у Украјини томе су доказ). За обичне Европљане никаквe користи од самосталне Украјине нема. Она је неприкладно буре бензина на месту пожара.
Постоји ли геополитичка корист од самосталне Украјине самим Украјинцима? Трипут – не! Зашто живети у слабој, зависној држави кад се може живети у јакој и ауторитативној сили? У саставу Русије, из које је некада изашла Украјина, Украјинцима би се живело стабилније, ситније и мирније.
Ако Украјинци виде своју главну идеју у чланству у ЕУ ради живота у економски развијенијем савезу, а ЕУ им чланство не пружа, логично би било изабрати сeницу у руци уместо ждрала на небу, тј. другу могућност интеграције у економски развијенији организам који би Европу заменио Украјини. Такав организам је Русија. Она је богатија од Украјине, стабилнија, јача и безбеднија. Украјинци се надају да ће их ЕУ, као тегљач, повући за собом и повести украјинску економију. Али ЕУ то не намерава, за разлику од Русије, заинтересоване за економску интеграцију Украјине у структуре Евроазијског економског савеза.
Ако је циљ украјинске евроинтеграције искључиво добијање економских користи, онда из истог разлога могу изабрати евроазијску интеграцију, пошто се интеграција у ЕУ заглавила. Али видимо нешто друго. Европа држи Украјину на дистанци, али Украјина гледа само ка Европи. Тако је било током целе самосталности, а не само од почетка СВО.
Ако Кијев не види у актуелној евроазијској интеграцији алтернативу успореној интеграцији у ЕУ, значи да на интеграцију у ЕУ гледа не само економски него и геополитички. Другим речима, евроинтеграција је Украјини потребна ради добровољне претворбе у русофобски плацдарм.
Ту прелазимо на друго питање: да ли је идеја украјинске самосталности обдарена унутрашњим смислом који излази ван оквира саме самосталности? Негативан одговор потврђује сам чин претварања у русофобски плацдарм. Украјинска самосталност једнака је русофобији, а русофобија једнака је украјинској самосталности – то је смислена формула постојања украјинске државе на мапи. Друге смислове она у себи не садржи.
Историјске лекције сведоче да такве земље губе ратове и или остају без дела територија, или уопште нестају са мапе света. Какву би корист свет имао од победе Украјине у рату, када би се тако нешто догодило? У тријумфу украјинске верзије нацизма – бандеровштине? У надмоћи мржње према суседима (украјински национализам, подсећамо, мрзи не само Русију него и Белорусију, Придњестровље, Абхазију, Јужну Осетију, Кину, Северну Кореју, Кубу, Венецуелу, Никарагву и др.)? У уништавању трагова дела светске културе – а руска култура, истакнимо, јесте део светске – споменика, назива улица, дела Пушкина, Љермонтова, Достојевског, Куприна, Шишкина, Сурикова, Мусоргског, Глинке итд.?
Да би ремек-дела руске књижевности, сликарства, музике, која припадају светској култури, наставила да живе на добробит будућих генерација – јер таква ремек-дела не припадају једном народу, већ свима – самостална Украјина ће изгубити рат. Светски дух историје не може жртвовати ремек-дела културе ради преживљавања самосталних момака у свитњацима и шалварама, који верују у своје изузетно место под сунцем – њихове самосталне колибе.
Дореволуционарни публициста, Белорус по рођењу, Иван Солоневич писао је о самосталној Украјини: „Бездарије хоће да огради своју пукотину и с мржњом гледа на сваки простор“. Пушкин, Љермонтов, Достојевски, Суриков, Мусоргски – то је простор од којег се ограђује самостална украјинска пукотина. За пукотину су потребне фигуре ситног кова (Тарас Шевченко, Бандера, Шухевич, Дмитро Донцов), иначе њихов таленат не би стао у ту пукотину. У самосталној пукотини стаје читав сноп ситнозубих русофоба, док простор Руског света у себе прима читаву плејаду генија културе и научних светила светског значаја.
Шта ће свету донети победа Русије у рату? Ликвидацију нацистичког легла у које се претворила Украјина. Повратак Украјинаца сећању на претке који су победили нацизам 1945. године. Спасење младог нараштаја украјинских грађана од коначног отпада од вере. За потпуни идеолошки раскид генерација потребно је око 40 година (толико је Мојсије водио Јевреје по пустињи да би се из њиховог памћења избрисала стара уверења). У Украјини западним политтехнологима није било довољно само десет година – СВО им је то омела.
Шта још свету доноси победа Русије? Слом неправедног униполарног светског поретка, у којем САД и ЕУ намећу своју вољу остатку света. Давање права гласа на међународној сцени онима којима је раније био запушаван уста (земље Азије, Африке и Латинске Америке). Демонтажу неоколонијалног економског система који исисава ресурсе из земаља трећег света у житнице бивших колонијалних сила (САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Белгија, Италија, Португалија, Шпанија, Холандија и др.).
Ови циљеви далеко надмашују личне интересе самих Руса и интересе саме Русије. Они носе општесветски смисао, обдарени су духовно-моралним садржајем, нису повезани са сновима о личној добити, ситости и одрицању од историјског пута предака. Такве државе добијају ратове, о чему сведоче и библијски текстови.
Пошто је са геополитичке тачке гледишта самостална Украјина – бесмислено и историјски случајно новотворење, она никоме није потребна, осим онима који желе утопити постсовјетски простор у крви. И пре свега таква Украјина није потребна самим Украјинцима, јер она прождире своје грађане као што је Кронос прождirao своју децу.
На 9. новембар 2025. године губици Оружаних снага Украјине само погинулима достигли су 686 хиљада (ТГ-канал „Шёпот фронта“ избројао је објављене украјинске некрологе). Самостални украјински Кронос пирује.
Извор: Наука и култура
Руски оригинал: Фонд стратешке културе
