Јован Дучић

Screenshot 2022 04 10 162319Напомена:Поштовани читаоци, на данашњи дан створена је једна од најмонструознијих држава у историји, клеронацистичка НДХ. Један од првих великана који је указивао на васионски вапијући злочин србоцида у НДХ био је велики србски песник Јован Дучић. Он је као истински зналац раскринкао све историјске ноторне лажи које је клептомански народ износио на штету Срба, по питању историје јужних Словена. Веома успешно је расветлио колективни менталитет "народа тисућљетне културе" указујући да је фатална грешка суживот жртве са крвником, који је по окончању србоцида протицао под патронатом такође србоцидног крвника Јосипа Броза Тита у комунистичком безвремену наше историје.

Вашој пажњи поводом овог црног датума нудимо две Дучићеве песме, "Хорда" и "Сину тисућљетње културе" у којима одлично оцртава творце монструозне клеронацистичке државе...

†   †   †

ХОРДА

 

Ми нисмо познали вас по заставама,

Ни ваше хероје „од лавова љуће”

Све на коленима вукли сте се к нама

Носећ мач убице и луч паликуће.

 

Без буктиња иде та војска што ћути,

Пожар села светли за маршеве горде…

Ваше громке химне не чуше нам пути:

Немо убијају децу старе хорде.

 

Поломисте више колевки, о срама!

Него херојима отвористе рака,

Подависте више њих у постељама,

Него што сте у крв срушили јунака.

 

Узели сте очи фрескама са свода,

Главе киповима хероја из бајке;

Спржили сте семе у страху од плода,

И реч убијали убијајућ мајке!

 

Пресити се земља од крвавог вала,

Али вам победа не осветли лице;

Јер ловор не ниче с буњишта и кала,

Он је за хероје, а не за убице!

†   †   †

СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

 

Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,

На пољима родним, бранећи их часно

Китио си цвећем сваког освајача,

Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.

 

Слободу си вечно, закржљала раcо,

Чек’о да донесу туђи бајонети,

По горама својим туђа стада пас’о,

Јер достојно не знаш за Слободу мрети.

 

Покажи ми редом Витезе твог рода,

Што балчаком с руку сломише ти ланце,

Где је Карађорђе твојега народа,

Покажи ми твоје термопилске кланце.

 

С туђинском си камом пузио по блату,

С крволоштвом звера, погане хијене,

Да би мучки удар с леђа дао Брату,

И убио пород у утроби жене.

 

Још безбројна гробља затравио ниси,

А крваву каму у њедрима скриваш,

Са вешала старих нови коноп виси,

У сумраку ума новог газду сниваш.

 

Бранио си земљу од нејачи наше,

Из колевке пио крв невине деце,

Под знамење срама уз име усташе,

Ставио си Христа, Слободу и Свеце.

 

У безумљу гледаш ко ће нове каме,

Оштрије и љуће опет да ти скује,

Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,

Ко најбоље уме да ти командује.

https://youtu.be/FTxetL2ihaw 

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com