Драгољуб Петровић
Следујући Богу и Прецима,
населисмо Небеса Свецима,
нахранисмо земљу херојима,
па и сами идемо за њима,
Да и себе на жртвеник дамо,
сем тог пута, лепши пут не знамо.
Још ниједно српче није мрело,
а да није носило распело,
да из чаше жучи није пило,
и на Крсту разапето било.
И под Крстом остављено само,
сем те смрти лепшу смрт не знамо.
Да ли има још некакво племе,
што је спремно за жртве големе,
да под Крстом где Бог прима сени,
ове српске мученике смени.
О, када би свој Крст другом дали,
ми се више Срби не би звали.
