У колумнама које пише за "Печат" наш познати етнолог Драгомир Антонић често спаја древно са савременим, указује на девијације које настају губитком идентитета, буди успаване савести и брани србске сужње у антисрбском хашком казамату...
....Пре неки дан упокојио се мој знанац рођен 1954. године.Коси рак по Србији као чума мада НАТО злочинци и њихови домаћи тетреболошки гадови тврде супротно. Без обзира на њихове измишљотине истина се не да сакрити. То зна свако у Србији, где се стотину пута чешће иде на сахране него на крштења.
Какав је ред у нас православних Срба, нисам могао да одем на сахрану, реших да пошаљем телеграм. Старински начин, али по мом мишљењу исправан. Остане трага. Телеграм се сачува у породичној кутији или торби. Кад је једног дана потомци отворе виде кога је њихов деда познавао. Обичај пристојних, домаћинских породица.
Позвао сам број 1961 преко кога се шаљу телеграми. Јавио се љубазан женски глас и професионално обавио свој посао. Пре него што ми је издиктирала број послатог телеграма, рекох је по навици, мада ми се чинило сувишним, да телеграм буде одштампан ћирилицом. Мислим у себи да је моја примедба неумесна, кад чух одговор који ме, мало је рећи, запрепасти. Љубазна службеница рече да је то немогуће, јер њихов рачунар, цитирам дословно: „ има апликацију која подржава само латиницу“. Занемео сам на тренутак а онда рекао: „ Извините ја шаљем телеграм из Београда у Милановац. Оба града су у држави Србији где је службено писмо ћирилица а језик српски. Како апликација ( не знам ни шта та реч значи) може бити важнија и јача од Устава државе Србије и мог права да на србском језику и писму пошаљем обичан телеграм са изразима саучешћа“? Љубазни глас ми рече да је и њој жао, али апликација прихвата само латиницу.
Господо и госпође, ви који сте привремено на власти у држави Србији, да ли сте свесни ваших обавеза и заклетви које сте изговорили у Парламенту кад сте се прихватали дужности које сад обављате? Тад сте се осећали важно и моћно, а сад апликација јача од Устава и закона државе Србије. Ако нисте у стању да се одупрете притиску апликације, како ће те се одупрети другим силама које хоће да разоре Србију, њено материјално и духовно биће...
Драгомир Антонић (објављено у „Печату“ бр. 527 од 6.јула 2018 страна 70)
