Десанка Максимовић

cGeQeANhjAE

Ја знам ко сам

по звону

што са задужбина немањићких пева,

по јасности његова гласа,

по томе што ме од Студенице до Милешева

прадедови гледају са иконостаса

и што сваки у руци држи храм.

 

Ја имам

светитеља за оца и деда,

имам светитеља за кума,

и на небесима

све Сухој планини од громада

преко Ситнице до Раса и Хума

моја лоза влада.

 

Ја знам ко сам

и по мржњи бесомучној

којом ме злопакосни гоне одвајкада,

знам по томе колико сам Угру

пред очима црн

и по томе колики трн

у сан Византији моја моћ забада.

 

Ја знам ко сам

и по пријатеља својих господству,

и по благородности њихова лика

и слави им копља и штита.

Са свецима и краљима ја сам у сродству,

о мом пореклу из књига староставних

владар на далеком двору

и летописац у манастиру чита.

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com