Владимир Алексејевић Воропајев
Поштовани читаоци, у знак сећања на дан рођења великог руског писца Николаја Васиљевича Гогоља, управо на „дан смеха „ смо превели овај кратак поучан текст о „Гогољевом смеху“ највећег живог гогољисте, професора московског Ломоносов универзитета, Владимира Воропајева…
† † †
У Православљу преовладава однос према смеху као о греховној појави. Руска народна пословица поучава – где је смех, ту је и грех.
Светост дозвољава и аскетску суровост и благи осмех али искључује смех.
„Предање по коме се Христос никада није смејао, доста је логично и убедљиво са тачке гледишта философије смеха. Смех је немогућ у тачки апсолутне слободе, јер је сувишан“ (С.С. Аверинцев).
У познијим Гогољевим делима смех нестаје. Међутим, писац је позитивно оцењивао смех и очигледно га није сматрао неспојивим са хришћанском позицијом.
У својим уметничким делима Гогољ-хришћанин се смеје састрадално. Он исмева грех, али саосећа са грешником, зато што осећа да је и сам увелико такав.
Без тог унутрашњег садржаја смех постаје осуда. У томе се, између осталог, појавила органска веза Гогољевог стваралаштва са народном културом. Не поучава нас узалуд народна пословица: „Са грехом се бори, а са грешником се мири“.
Та важна особеност Гогољевог односа према смеху била је примећена и од стране његових савременика. „На како год ниском степену стоји нека личност код Гогоља – ви увек препознајете у њему човека, свог брата, створеног по образу и подобију Божијем“ (К.С. Аксаков).
Отуда долази до невероватне „препознатљивости“ Гогољевих хероја. Није ни чудо да је и Господар Николај Павлович[1] препознао себе у Хљестакову. У „Ревизору“ Гогољ је натерао савременике да се смеју над оним на шта су се привикли и што су престали да примећују. Али што је најважније, они су се привикли на безбрижност у духовном животу.
Међутим, према речима светих отаца, безбрижност је највећа опасност по душу. „Морамо бити опрезни да се не препустимо грешној немарности у нади на покајање – то је исто што и очајање“ – упозорава преподобни Макарије Оптински.
Владимир Алексејевић Воропаев је доктор филолошких наука, професор Московског Државног Универзитета М.В. Ломоносов, члан Удружења књижевника Русије.
Руски оригинал: Руска Народна Линија
Превод са руског: Саборник
[1] Руски Цар Николај Павловић I Романов владао је од 1825 до 1855. године, значи практично од Гогољеве седамнаесте године до краја његовог живота, Николај I је био Руски Цар – примедба преводиоца
