Краљ Никола Петровић
Поштовани читаоци, страшна трагедија на Цетињу не може да не подсети на Његошев аманет записан у тестаменту - "Сахраните ме у ону цркву што саградих на врх Ловћена, не учините ли тако, нека сте проклети". Издаја вере и Отаџбине, издаја аманета великог владике, владара и песника, чини да је Његошево проклетство на снази све док се не испуни његово завештање. Вашој пажњи нудимо говор другог владара и песника из лозе Петровића, Краља Николе, приликом полагања бадњака у Никшићу 1914. године, тачно пре 111 година.
Уз ове, узвишеним споменом освештане палице; уз оне српске бадњаке, вином поквашене и житом засуте, видим у давној прошлости витлејемске пастире, како пире веселе ватре у славу Спаситељева Рођења, и сједим на слами, подобној оној, на којој је пресвета Богородица повила Сина, Избавитеља рода људскога.
Да, радостан сам, ђецо, што у стape Моје дане налажем с вама српски бадњак у нашем лијепом Оногошту, који ваши очеви и ја очистисмо од непријатеља.
Радостан сам, што доживјех и очима видјех оживотворен сан Мoje младости: Освећено Косово и удружене балканске народе, који моћ Турске отиснуше са нашега Балкана. Турска је ђецо, за нас сад покојна.
Извор: ИН4С
Наслов и опрема текста: Саборник
Фото: Снимак екрана
