250px 0 Constantinus I Palazzo dei Conservatori 2На данашњи дан 280. године рођен је римски владар Флавије Валерије Константин Први, назван Константин Велики. Равноапостолни светитељ био је први римски цар који је у хришћанству потражио ослонац и цркви дао привилегије, најзначајнији је међу римским императорима рођеним на тлу данашње Србије - у Наисусу, данашњем Нишу. Његова мајка, србкиња Јелена, пронашла је Крст Господњи. Царем су га 306. прогласили римски легионари у Британији, после чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним делом Римског царства. Од 312. је владао заједно с царем Источног римског царства Валеријем Лицинијаном Лицинијем, а после победе над њим 324. сам је владао целим царством до смрти 337. године. С Лицинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вероисповести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријевску јерес да би окончао расправе и уједињено хришћанство ставио под своју контролу. Основао је 330. Константинопољ, нову престоницу Римског царства.

Данас света црква слави равноапостолног Ћирила (до монаштва – Константин), учитеља Словенског који је потицао из познате словенске породице која је живела у грчком граду Солуну (ако имамо у виду да је у залеђу Солуно живело србско становништво, највероватније је свети Ћирило етнички Србин по пореклу). Од малих ногу се истицао интелигенцијом, изучио је најбоље школе и научио много језика. По окончању школовања постављен је за чувара Патријаршијске библиотеке при храму свете Софије. Свети Ћирило с успехом је водио спорове са јеретицима иконоборцима и с магометанима. Са братом методијем радио је на хришћанском просвећивању Словена, саставивши азбуку на основама старословенског језика и грчког писма, превели су на словенски језик Јеванђеље, Апостол и Псалтир, као и низ богослужбених књига.

Данас се сећамо руског бојарина, војводе и намесника у Смоленску Михаила Ивановича Ликова (1640-1701).

На данашњи дан 1822. године у Бечу су престале да излазе "Новине сербске". Лист су 1. августа 1813. покренули и уређивали студенти медицине у Бечу Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић.

Данас се сећамо руског физиолога, првог руског нобеловца Ивана Петровича Павлова (1849-1936). Дете свештеника, рођен у Рјазању, Иван је после духовне семинарије ступио на физичко-математички факултет Петербургског универзитета, по чијем завршетку завршава и курс Медико-хируршке академије. После докторске дисертације радио је и у Немачкој, постаје професро и академик и разрадио је крупну физиолошку истраживачку школу. Колеге су га на међународним конгресима ословљавале првим физиологом света. Упокојио се на данашњи дан 1936. године и сахрањен је у Санкт-Петербургу.

Данас се сећамо руског математичара Сергеја Павловича Финикова (1883-1964) који је основао школу за совјетске геометре. Умро је на данашњи дан 1964. године у Москви.

На данашњи дан 1887. године умро је руски композитор и хемичар Александар Порфиријевич Бородин, припадник музичке групе "Велика петорица" и утемељивач руске симфоније и камерне музике. Од детињства је показивао и сјајан уметнички таленат и интересовање за природне науке. Као дјечак је свирао флауту и клавир, касније и виолончело. Инспирисао се руском народном музиком, народним причама и легендама и источњачким фолклором. Дела: опера "Кнез Игор", симфонија бр. 2, симфонијска слика "У средњој Азији".

На данашњи дан 1905. године Велика школа је реорганизована и прерасла у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Законом је Универзитет проглашен "највишим самоуправним телом за вишу стручну наставу, са слободном наставом и слободним излагањем науке". Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премештена у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа.

Данас се сећамо познате руске списатељице и друштвеног делатника, графине Софије Дмитриевне Тољ, која се упокојила на данашњи дан 1917. године.Била је позната по хуманитарном раду, као и својим истраживањем масонства. Њени радови «Масонско дејство. Историјски оглед о завери декабриста» (1914) и «Ноћна браћа. Опит историјског истраживања о масонству у Немачкој» (1911) постали су широко познати. Њен муж гроф Сергеј Александрович Тољ (1848-1918) био је петербургски губернатор, члан Државног Савета, члан Савета Руског Сабрања.

Тога дана 1996. године упокојио се руски контра-адмирал, херој СССР-а Лав Михаилович Жиљцов. Велике су његове заслуге за развој руских нуклеарних подморница.

На данашњи дан 1996. године коначно су суспендоване санкције УН против Републике Српске.

На данашњи дан 2001. године министри неонацистичког НАТО пакта на заседању у Бриселу прихватили су да фазно и условно смањују зону копнене безбедности на југу Србије.

На данашњи дан 2008. године умрла је србска песникиња Мира Алечковић, један од најплоднијих књижевника српске /и јужнословенске/ дјечије литературе. Дипломирала је у Београду књижевост и лингвистику, а потом Фушеову школу у Паризу. Аутор је више од 50 књига за младе, уредник дјечијих и омладинских листова "Змај", "Младост", "Пионир", "Полетарац". Била је дугогодишњи председник Друштва Југославија-Француска, као и Удружења књижевника Србије. Била је учесник НОП-а. На музику Николе Херцигоње испевала је песму "Југославијо", једну од свечаних песама бивше СФРЈ. Носилац је низа одликовања и признања међу којима су и две Легије части.

 

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com