На данашњи дан сећамо се Козме Мињина, једног од вођа руског ополченија које је 1612. године ослободило Москву којом су били завладали папини јеретици. Козма Мињин је потицао из богате породице из Балахне, по занату је био трговац стоком, а 1611. године је био изабран за начелника судских дела у Нижњем Новгороду.
Ускоро се благочестивом Кузми Мињину јавио преподобни Сергије Радоњешки, који га је позвао на борбу са смутњом. Када се чудотворац први пут јавио, Кузма се уплашио. Но, помислио је да он није војник, смирио се и немарно се према томе понео. Но, кад се преподобни Сергиј јавио по други пут, рекао му је то исто али строжије и после тога се Кузма разболео. После мучних размишљања, дао је реч да ће испунити вољу светитеља. Када је у град стигла једна од посланица архимандрита Тројицо-Сергијевске Лавре Дионисија и Аврамија Палицина, у којој се позива на ослобођење Русије од иноземаца, Мињин се обратио Нижњегородцима са ватреним позивом да се крене у ослобађање Москве не жалећи свога живота. Народ се одазвао и Мињин је преузео на себе прикупљање средстава за ополченије. Предводио га је кнез Дмитриј Пожарски. У периоду кретања ка Москви, током бојева за њено ослобођење и до сазива Земског сабора 1613. године, Мињин је улазио у састав Савета целе Земље, сазданог у Јарослављу и које је вршило функцију руске владе.У бојевима за Москву у августу 1612. године, Мињин је пројавии велику активност, високе квалитете војног организатора и личну храброст. После избора на царство Михаила Федоровича Романова (1613) Кузма Мињин је за своје заслуге пред Отаџбином награђен чином думног дворјанина и награђен имањем. Козма Мињин се упокојио у Москви 1616. године. Тело његово било је довезено у Нижњи Новгород и погребено у парохијској Похвалинској цркви. После неког времена његов прах је био пренет у Нижњегородски кремљ у Спасо-Преображенски сабор у време нижњегородског Митрополита Филарета. Данас се налазе у Михајло-Архангелском сабору тог истог кремља. Тај храм је у ствари храм-споменик ополченију са почетка XVII века које је ослободило Москву од папских јеретика.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Данас се сећамо руског књижевног критичара, песника и публицисте академика Степана Петровича Шевирјева, који се упокојио на данашњи дан 1864. године. Шевирјев је учествовао у делатности кружока Рајича и «љубомудра». Сарађивао је у низу московских журнала, заједно са М.П. Погодином је предводио журнал «Москвитянин» (од 1841). Истовремено се бавио и предавачком делатношћу као професор Московског универзитета. Академик постао 1852. године. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1999. године, од неонацистичке НАТО авијације погинуло је најмање 19 особа, а 10 је рањено, приликом гађања затвора у Истоку. Према речима управника затвора Александра Ракочевића, погинуо је и заменик управника Неџмедин Каличанин. Још четири стражара су теже повређена. Велики број затвореника побегао је за време напада. Према речима Ракочевића, од 1.000, затвореника колико их је било на издржавању казне, многи су били припадници терористичке ОВК. Тога дана НАТО неонацисти су бомбардовали и складиште „Нафтагаса“, у јужној индустријској зони Сомбора и тада је један човек погинуо. Гађано је и складиште „Југопетрола“ у Радничкој улици у Београду. Резиденција швајцарске амбасаде у Београду претрпела је тада знатна оштећења. Готово сви прозори швајцарске резиденције на београдском Сењаку, окренути према „Југопетролу“, попуцали су од снажних детонација. У швајцарској резиденцији у време напада био је пријем поводом националног празника те државе. Лепа честитка од стране неонациста, нема шта… |
|
Истог дана, исте године, завршени су разговори специјалног руског изасланика Виктора Черномирдина са замеником америчког државног секретара Стробом Талботом и финским председником, изопачеником Мартијем Ахтисаријем. Позивајући се на дипломатске изворе Итар-Тас је навео да су разлике између Русије и земаља чланица НАТО и даље остале велике, а посебно када је реч о обустављању напада на СРЈ. |
|
На данашњи дан 2003. године, бивши словеначки председник Милан Кучан сведочио је у Хашком трибуналу као сведок оптужбе на суђењу бившем југословенском председнику Слободану Милошевићу. Ова људска олош је током целе своје политичке каријере водила жестоку србофобну политику и подржавала шиптарске терористе. Ваљда из захвалности што га је Србија отхранила током Другог светског рата… |
|
На данашњи дан 2006. године, на референдуму о државно-правном статусу Црне Горе грађани су изгласали независност. Било је забрањено право гласа десетинама хиљада држављана Црне Горе, рођених у Црној Гори али који последњих пет година нису живели у Црној Гори, па је тако уз помоћ такве крађе као и бесомучне пропаганде и гласова Шиптара и муслимана у Црној Гори (најамничке власти и Запад су им обећали отварање границе са Албанијом), та друга србска држава постала независна – од памети… |
Данас се сећамо генерал-лајтнанта Ивана Семеновича Дорохова (1762-1815).
На данашњи дан 1831. године, у Београд је допремљена државна штампарија, набављена 1830. године у Петрограду. Прва штампарија у ослобођеној Србији почела је са радом у септембру 1831. године. „Књажевско-србска печатња“ је потом више пута мењала име - сада је то чувени БИГЗ - Београдски издавачко-графички завод.
Данас се сећамо државног делатника, пешадијског генерала Александра Дмитријевича (Балашева) (1770-1837).
На данашњи дан 1845. године, рођен је србски глумац Тоша Јовановић, члан Народног казалишта у Загребу и Народног позоришта у Београду, један од највећих србских глумаца 19. века.
На данашњи дан 1894. године, србски краљ Александар Обреновић укинуо либерални устав из 1888. године и вратио на снагу конзервативни из 1869. године и почео да се окреће Русији ослобађајући се најамничког односа према Аустро-Угарској у који је Србију довео његов отац Милан са напредњачком влашћу. То му масони и либерална олош нису опростили па је девет година касније ритуално убијен у Мајском преврату…
Данас се сећамо трговца, мултимилионера, филантропа Гаврила Гавриловича Солодовникова (1826-1901). Солодовников је био један од најбогатијих московских трговаца и кућевласника, мултимилионер, газда продавница и театра у Москви, филантроп, који је у добротворне сврхе дао више од 20 милиона рубљи. Од његових средстава изграђени су Московски театар опере, клиника при медицинском факултету МГУ, низ кућа за сиромашне у Москви, сиротињски дом, неколико училишта у четири губерније у Русији. Данашњи олигарси на жалост, не размишљају о спасењу душе, него само о увећању својих милиона…
Данас се сећамо и једног од оснивача структурне кристалографије, геометра, петрографа, минералога и геолога, академика Руске АН Евграфа Степановича Федорова (1853-1919).
Данас се сећамо и артиљеријског генерала Владимира Николајевича Никитина (1848-1922).
Данас се сећамо и Александра Николајевича Вертинског (1889-1957), естрадног уметника, песника, композитора, певача.
Данас се сећамо и писца, Хероја Социјалистичког рада, лауреата Државне премије СССР-а, Михаила Николајевича Алексејева (1918-2007).
