На данашњи дан 1388. године, завршивши трогодишње лутање после бекства из Орде, син Дмитрија Донског, кнез Василије, вратио се у Москву
На данашњи дан 1785. године умро је србски писац, историчар, богослов, издавач, преводилац, лексикограф, ботаничар и фармацеут Захарије Стефановић Орфелин, један од најпросвећенијих Срба 18. века. Рођен је 1726. у Вуковару, школовао се у Будиму, Бечу и Венецији. Писао је песме, написао "Вечни календар" у којем се први пут код нас говори о астрономској науци, а најзначајније његово књижевно дело је "Живот Петра Великог" у две књиге. Био је пионир и у уметности, један од првих српских калиграфа и бакрорезаца. Радио је и географске карте и грбовнике, цртао и резао наслове и украсе на књигама, портрете, пејзаже и алегоријске фигуре. Најважније радове те врсте објавио је 1778. у "Калиграфији", што му је донело чланство у бечкој Уметничкој академији.
а данашњи дан 1811. године почела је Скупштина устаничких старешина Србије (трајала до 25.1.1811. године), на којој је донета одлука о подели Правитељствујушчег совјета на 6 попечитељстава (министарстава)
На данашњи дан 1902. године рођен је србски историчар руског порекла Георгије Острогорски, члан Српске академије наука и уметности. Највише је проучавао економску и социјалну историју Ромеје и византијско-јужнословенске односе.
На данашњи дан 1916. године, прве јединице србске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату стигле на Крф.
На данашњи дан 1918. године, бољшевичка олош је у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.
На данашњи дан 1928. године рођен је Томислав Карађорђевић, принц (Београд, 19.1.1928 - Топола, 12.7.2000)
На данашњи дан 1919. године, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила је Јулијански календар Грегоријанским, који је у осталим деловима тек основане државе већ био у употреби. Био је то на самом старту постојања те државе-гробнице србског православног рода, лош знак за православне Србе. Српска православна црква задржала је Јулијански календар.
На данашњи дан 1938. године умро је србски писац цинцарског порекла Бранислав Нушић, највећи српски комедиограф, члан Српске краљевске академије, који је бриљантно насликао србску провинцију под династијом Обреновића и Београд с почетка 20. века и између два светска рата. Студирао је прво у Грацу и Београду, а као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Као младић је 1887. осуђен на две године затвора због сатиричне песме "Два раба". Учествовао је као добровољац у србско-бугарском рату 1885, а у Првом светском рату је прешао са српском војском преко Албаније. Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, оштро је запажао негативне појаве и с много духа сликао свет у којем се кретао - од општинског писара до посланика и министра. Његова дела суверено су владала репертоаром српских позоришта између два рата, а и сада су доста играна код нас и у свету. Дела: комедије "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Протекција", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Свет", "Мистер долар", приповетке и романи "Приповетке једног каплара", "Рамазанске вечери", "Општинско дете", "Бен-Акиба", "Аутобиографија", трагедије "Кнез Иво од Семберије", "Хаџи-Лоја", "Наход", драме "Тако је морало бити", "Јесења киша", "Пучина", "Иза Божјих леђа".
На данашњи дан 1945. године Црвена армија, која је у Другом светском рату надирала ка Берлину, избацила је немачке снаге из пољског града Кракова.
Данас се сећамо руского песника Н.М. Рубцова (1936-1971). За живота писца изашла су само 4 зборника: «Лирика» (1965), «Звезда поља» (1967), «Душа чува» (1969), «Боров шум» (1970). Н.М. Рубцов је велики руски песник, чији су стихови постали класика руске поезије. Поезија Рубцова пореди се са лириком Тјутчева, Фета, Јесењина.
Н.М. Рубцов је трагично погинуо у ноћи на 19. јануар 1971. године. Сахрањен је у Вологди. У Москви, Санкт-Петербургу, Вологди, Ђержинску, откривени су музеји Николаја Рубцова, његово име носе скверови и улице у Вологди. Споменик му је подигнут у Вологди, Череповцу, Јемецку, Тотми.
На данашњи дан 1983. године умро је србски лекар и писац Александар Костић, професор хистологије и ембриологије на Медицинском факултету у Београду.
Данас се сећамо руског диригента, народног уметника СССР-а Е.А. Мравинског (1903-1988).
На данашњи дан 1995. године, пред налетом руских трупа, чеченски исламски сепаратисти побегли су из председничке палате у Грозном, главном граду руске републике Чеченије.
На данашњи дан 2000. године, немачки лист "Франкфуртер рундшау" је разголитио лажи неонацистичког НАТО пакта и његовог команданта у Европи генерала Веслија Кларка после бомбардовања путничког воза на мосту преко Јужне Мораве у Грделичкој клисури у априлу 1999. године, кад је убијено најмање 55 цивила. После тог злочина усред дана и при ведром времену Кларк је на основу видео-снимка убеђивао новинаре да пилот никако није могао да избегне воз који се "изненада појавио". Њемачки лист је ангажовао експерте који су непобитно доказали да је "Кларков снимак" убрзан 4,7 пута и да је пилот првог авиона, који је погодио воз, имао најмање 40 секунди да обавести пилота друге летелице да је на мосту воз. Према Кларковој верзији, реч је било о само једном авиону, који је испалио два пројектила, а пилот је морао да реагује за мање од секунде. Дакле, неонацисти су и патолошки лажови…
Данас се сећамо и хероја СССР-а В.В. Карпова (1922-2010).
