Srpsko uceno drustvo1На данашњи дан 1864. године основано је Српско учено друштво. Настало је после распуштања Друштва српске словесности. Према "Устројству" циљ Друштва био је "занимати се наукама и вештинама, уколико се она понајвише тичу србства". Са таквим циљем основана су и четири одбора: Одбор за моралне, језикословне и литерарне науке, Одбор за природословне и математичке, Одбор за историјске и државне науке и Одбор за вештине. На самом почетку имало је 24 редовна, 64 дописна и 44 почасна члана, који нису имали право гласа, али су активно учествовали у раду. Године 1880, Друштво почињу да потресају међусобни сукоби и спорови, као и сукоби са тадашњом владом (Треба ли помињати да је то био период владавине краља Милана Обреновића и наредњака, када су антихристови масони завладали практично свим србским институцијама, чак су и Митрополита Михаила протерали из земље). Дуге и бурне дискусије нарочито су се водиле о томе шта Друштво треба да представља, само научну установу или и друштвену организацију. Завршене су 9. јуна 1886. године, гашењем ове институције, на чијим темељима је касније основана Српска академија наука и уметности. Масонерија је од самог настанка САНУ играла главну улогу у њеном раду, често спроводећи дубоко антисрбску политику. Како објаснити да и дан данас САНУ ради на српско-хрватском речнику!!! Убацивање масонерије у ову значајну србску институцију и довело је до тужне чињенице да њен данашњи председник безочно и бесрамно лаже тврдећи да Косово и Метохија ни де јуро ни де факто нису србски…

 

  

 

Данас се сећамо хероја Кавкаских похода генерал-мајора Николаја Васиљевича Грекова, који је погинуо на данашњи дан 1825. године. Почео је војничку службу на Кавказу 1805. године у Кабардинском пуку и ратним подвизима заслужио је прелазак у гарду, али је одбио ту награду желећи да продужи службу на Кавказу. Године 1817 постаје пуковник и командир 16-ог јегерског пука. Када је 1818. године на реци Сунже саграђена тврђава Грозни, легендарни Јермолов је за њеног команданта поставио Грекова који је дуго година продирао у дубину Чеченије покоравајући непокорне и градећи нове тврђаве у дубини територије Кавказа…

Данас се сећамо блажене Матроне Анемњасевскаје, свете заступнице пред Богом за децу сирочад и инвалиде (не бркати са светом Матроном Москвоском).

На данашњи дан 1877. године умро је Јован Гавриловић, историчар, академик. (Вуковар, 03. 11. 1796 - Београд, 29. 07. 1877)

На данашњи дан 1880. године, рођен Варнава (Настић), Патријарх Српске Православне Цркве (Пљевља, 29. 07. 1880 - Београд, 23. 07. 1937)

На данашњи дан 1902. године умро је Љубомир Недић, књижевни критичар (Београд, 24. 04. 1858 - Београд, 29. 07. 1902)

Данас се сећамо руског проналазача, «оца телевизије» Владимира Кузмича Зворикина, који се упокојио 1982. године. После родног Мурома, учио у Петрограду, а затим Паризу. Рођен је 1889. године, а упокојио се 1982. године и у свом дугом животу иза себе је оставио више од 120 патената.

На данашњи дан 1993. године, двеста седамнаест цивила србске националности, које су више од годину дана хрватске снаге држале заточене у селу Рашћани код Дувна, пуштено на слободу. Сви Срби размењени су за хрватске војнике које су заробили припадници Војске Републике Српске.

На данашњи дан 1938. године умрла је Драга Спасић, србска оперска певачица и позоришна глумица (Ваљево, 11. 02. 1876 - Београд, 29. 07. 1938)

Тога дана 1938. године херојски је погинуо начелник карауле Далекоисточног пограничног округа лајтнант Алексеј Јефимович Махалин. Када су у зору тога дана неколико група јапанских самураја бројности око чете, прешли државну границу СССР и окружили караулу, њен Начелник лајтнант Махалин је мудро организовао бој у окружењу и припремио излазак бораца из обруча. Сам Махалин је пао јуначком смрћу у том боју. За хероизам и храброст, пројављену приликом одбране државне границе и у боју са Јапанцима лајтнанту Махалину је посмртно додељено звање Хероя Совјетског Савеза.

Тога дана упокојио се руски скулптор-монументалист Василиј Иванович Демут-Малиновски (1779-1846);

Данас се сећамо и орловског губернатора, генерал-мајора Николаја Васиљевича Васиљчикова (1781-1849);

Данас се сећамо и Хероја Руско-турског рата 1877-1878. године, генерал-лајтнанта, Алексеја Александровича Челишчева (1836-1894);

На данашњи дан 1991. године умро је Бранислав Ловренски, књижевник, новинар и уредник Радио Београда (Београд, 04. 12. 1935 - Доброта, 29. 07. 1991)

На данашњи дан 2005. године, најстарији србски рукопис "Мирослављево Јеванђеље" уписан је у листу Унескове баштине "Меморија света"

На данашњи дан 2008. године, руска мини-подморница спустила се на дно Бајкалског језера на дубину од 1.680 метара и тако поставила рекорд највећег зарањања у језеру.

Данашњи дан у србској и руској историји

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com