На данашњи дан 1864. године основано је Српско учено друштво. Настало је после распуштања Друштва српске словесности. Према "Устројству" циљ Друштва био је "занимати се наукама и вештинама, уколико се она понајвише тичу србства". Са таквим циљем основана су и четири одбора: Одбор за моралне, језикословне и литерарне науке, Одбор за природословне и математичке, Одбор за историјске и државне науке и Одбор за вештине. На самом почетку имало је 24 редовна, 64 дописна и 44 почасна члана, који нису имали право гласа, али су активно учествовали у раду. Године 1880, Друштво почињу да потресају међусобни сукоби и спорови, као и сукоби са тадашњом владом (Треба ли помињати да је то био период владавине краља Милана Обреновића и наредњака, када су антихристови масони завладали практично свим србским институцијама, чак су и Митрополита Михаила протерали из земље). Дуге и бурне дискусије нарочито су се водиле о томе шта Друштво треба да представља, само научну установу или и друштвену организацију. Завршене су 9. јуна 1886. године, гашењем ове институције, на чијим темељима је касније основана Српска академија наука и уметности. Масонерија је од самог настанка САНУ играла главну улогу у њеном раду, често спроводећи дубоко антисрбску политику. Како објаснити да и дан данас САНУ ради на српско-хрватском речнику!!! Убацивање масонерије у ову значајну србску институцију и довело је до тужне чињенице да њен данашњи председник безочно и бесрамно лаже тврдећи да Косово и Метохија ни де јуро ни де факто нису србски…
Данас се сећамо хероја Кавкаских похода генерал-мајора Николаја Васиљевича Грекова, који је погинуо на данашњи дан 1825. године. Почео је војничку службу на Кавказу 1805. године у Кабардинском пуку и ратним подвизима заслужио је прелазак у гарду, али је одбио ту награду желећи да продужи службу на Кавказу. Године 1817 постаје пуковник и командир 16-ог јегерског пука. Када је 1818. године на реци Сунже саграђена тврђава Грозни, легендарни Јермолов је за њеног команданта поставио Грекова који је дуго година продирао у дубину Чеченије покоравајући непокорне и градећи нове тврђаве у дубини територије Кавказа… |
Данас се сећамо блажене Матроне Анемњасевскаје, свете заступнице пред Богом за децу сирочад и инвалиде (не бркати са светом Матроном Москвоском). |
На данашњи дан 1877. године умро је Јован Гавриловић, историчар, академик. (Вуковар, 03. 11. 1796 - Београд, 29. 07. 1877) |
На данашњи дан 1880. године, рођен Варнава (Настић), Патријарх Српске Православне Цркве (Пљевља, 29. 07. 1880 - Београд, 23. 07. 1937) |
На данашњи дан 1902. године умро је Љубомир Недић, књижевни критичар (Београд, 24. 04. 1858 - Београд, 29. 07. 1902) |
Данас се сећамо руског проналазача, «оца телевизије» Владимира Кузмича Зворикина, који се упокојио 1982. године. После родног Мурома, учио у Петрограду, а затим Паризу. Рођен је 1889. године, а упокојио се 1982. године и у свом дугом животу иза себе је оставио више од 120 патената. |
На данашњи дан 1993. године, двеста седамнаест цивила србске националности, које су више од годину дана хрватске снаге држале заточене у селу Рашћани код Дувна, пуштено на слободу. Сви Срби размењени су за хрватске војнике које су заробили припадници Војске Републике Српске. |
На данашњи дан 1938. године умрла је Драга Спасић, србска оперска певачица и позоришна глумица (Ваљево, 11. 02. 1876 - Београд, 29. 07. 1938) |
Тога дана 1938. године херојски је погинуо начелник карауле Далекоисточног пограничног округа лајтнант Алексеј Јефимович Махалин. Када су у зору тога дана неколико група јапанских самураја бројности око чете, прешли државну границу СССР и окружили караулу, њен Начелник лајтнант Махалин је мудро организовао бој у окружењу и припремио излазак бораца из обруча. Сам Махалин је пао јуначком смрћу у том боју. За хероизам и храброст, пројављену приликом одбране државне границе и у боју са Јапанцима лајтнанту Махалину је посмртно додељено звање Хероя Совјетског Савеза. |
Тога дана упокојио се руски скулптор-монументалист Василиј Иванович Демут-Малиновски (1779-1846); |
Данас се сећамо и орловског губернатора, генерал-мајора Николаја Васиљевича Васиљчикова (1781-1849); |
Данас се сећамо и Хероја Руско-турског рата 1877-1878. године, генерал-лајтнанта, Алексеја Александровича Челишчева (1836-1894); |
На данашњи дан 1991. године умро је Бранислав Ловренски, књижевник, новинар и уредник Радио Београда (Београд, 04. 12. 1935 - Доброта, 29. 07. 1991) |
На данашњи дан 2005. године, најстарији србски рукопис "Мирослављево Јеванђеље" уписан је у листу Унескове баштине "Меморија света" |
На данашњи дан 2008. године, руска мини-подморница спустила се на дно Бајкалског језера на дубину од 1.680 метара и тако поставила рекорд највећег зарањања у језеру. |