На данашњи дан сећамо се супруге Великог Кнеза Ивана III, Софије (Зоје) Палеолог, која је отишла ка Господу 1503 године. Софија је била рођака последњег византијског императора Константина Палеолога, кога су приликом освајања Константинопоља убили Турци. Године 1467, када је Велики Кнез Иван III постао удовац, Софија је живела у Риму. Лукави Папа Римски је веровао да ће свадба руског Великог Кнеза и Софије помоћи припајању Московске државе унији, па је помогао њеној удаји за Ивана.
Међутим, „папа снује, Господ одлучује“, тај брак је имао потпуно другачије последице. Нова руска Велика Кнегиња је са собом донела у Русију завете и предања Византијског царства, некада славног по својој Православној вери и мудрим државним устројством – симфонијом световне и црквене власти. Поред тога, после пада Другог Рима од неверника, Софија је предала права византијских царева, као и месијанско служење свом православном супругу – московском Великом Кнезу и његовим будућим потомцима, створивши нову тврђаву Православља – Трећи Рим. То наслеђе Византије имало је огроман значај како у послу сабирања руских земаља, тако и у изради руске националне идеологије Трећег Рима. Као видљиви знак наследности Московске Русије од Византије било је прихваћено да у својству државног грба Руске државе постане византијски двоглави орао.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Данас се сећамо и философа и публицисте, једног од идеолога руског конзерватизма Петра Евгењевича Астафјева, који се упокојио на данашњи дам 1893. године. Астафјев је активно учестввао у руским конзервативним издањима – журналима «Русский вестник» и «Русское обозрение». Астафјев је активно учествовао и у полемици о националном питању, са својим великим савременицима В.С. Соловјевим и К.Н. Леонтјевим. Он је штитио идеје Н.Я. Данилевског од напада Соловјева, штитећи идеју руске националне самобитности као основе и руководећег начела културе. Астафјев је волео да понавља: «Ја изнад свега волим Бога, жену и филозофију».
На данашњи дан 1919. године, у Београду је почео оснивачки конгрес партије која је у свом раду нанела толико зла србском православном роду, као ни једна ни пре ни после тога. Ради се о Социјалистичкој радничкој партији Југославије, која је 1920, на конгресу у Вуковару променила име у Комунистичка партија Југославије. Дуго година том партијом руководио је велики србски крвник Јосип Броз Тито.
Тога дана 1960. године отишла је ка Господу Велика кнегиња Ксенија Александровна Романова, рођена сестра последњег руског цара Николаја Другог. Од априла 1919. године, Велика Кнегиња Ксенија Александровна налазила се у емиграцији. Умрла је у Великој Британији.
На данашњи дан 1995. године умро је антисрбски политичар и писац Милован Ђилас, "најпознатији дисидент комунистичког света после Другог светског рата". Од 1937. до 1954. био је члан најужег руководства Комунистичке партије Југославије и један од најближих сарадника Јосипа Броза, послије рата и председник Скупштине Југославије. Иако је почетком педесетих година дошао у сукоб са србофобом Титом, због чега је у јануару 1954. године смењен са свих функција, никада није показао искрено покајање за сопствене злочине и „пасја гробља“ по Црној Гори. Но, не може се порећи да је његова књига "Нова класа", представљала први озбиљан покушај разобличавања антисрбске природе комунистичке диктатуре Јосипа Броза Тита у Југославији.
На данашњи дан 1999. године, авиони неонацистичког НАТО пакта други дан узастопно бомбардовали су Дуванску индустрију у Нишу, највећу фабрику цигарета у Југославији. Истог дана исте 1999. године, Крагујевачки корпус Војске Југославије саопштио је, да је у околини Крагујевца Противваздушна одбрана оборила два борбена авиона неонацистичког НАТО пакта. Тога дана бомбардовано је и нишко насеље Шљака, 12 људи је повређено, а 10 кућа уништено, 12 тешко оштећено. У ноћном нападу мета је био Липљан где је испаљена једна ракета, док су две оборене. Поново су бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина код Приштине. Поново је бомбардована Батајница. Погођен је мост у Новој Вароши. Са 4 пројектила бомбардована је специјална болница за рехабилитацију у Новом Пазару. Бомбардовано је Краљево, погођен је Ковачин, а један пројектил пао је у близини манастира Жича. Са 7 пројектила бомбардовано је Ваљево, а погођена је фабрика Крушик.
На данашњи дан 1999. године, Главни тужилац Хашког трибунала Луиз Арбур посетила је Робина Кука, британског министра спољних послова, који јој је предао наводне доказе о србским ратним злочинима на КиМ. Кук је на касније, на заједничкој конференцији за штампу, изјавио: „Намеравамо да се усредсредимо на ратне злочине који су почињени на Косову и нашу одлучност да оне који су одговорни приведемо правди“. Ко о чему, курва о поштењу – рекао би србски народ.
Тога дана 1999. године, у препуном храму Светог Саве у Београду Свету Литургију служили су Руски Патријарх Алексеј Други и Србски Патријарх Павле, после које су се "Молитвом за мир" обратили десетинама хиљада људи, окупљених на платоу испред највеће београдске цркве.
