На данашњи дан 1472. године одржано је венчање великог кнеза Московског Ивана III Васиљевича са грчком царевном Софијом Палеолог, сестром последњег Византијског императора. Био је то симболичан знак преноса власти са Другог Рима (Константинопоља) на Трећи Рим (Москву). Четвртог Рима неће бити…
Данас је празник Свети арханђел Михаило, дан који у народу познат као Аранђеловдан. Ово је једна најчешћих српских крсних слава, заштитник српске краљевске лозе Немањића. Прослављање овог празника установљено је у четвртом веку. Свети арханђел Михаило, старешина Божијих анђела /весника/, најчешће је представљан са теразијама, јер се верује да дели душе на праведне и грешне.
Данас се сећамо Бориса Петровича Корнилова (1907-1938), песника, стрељаног у годинама репресија;
Данас се сећамо и митрополита Филарета (Георгија Николајевича Вознесенског; 1903-1985), трећег предстојатеља Синода Руске Православне Цркве Заграничја (1965-85). Његове мођти су обретене нетрулежним и за време његовог мандата на челу РПЦЗ бачена је анатема на екуменисте;
Данас се сећамо Николаја Антоновича Долежаля (1899-2000), академика, двоструког Хероја СССРА-, лауреата највећих државних премија. Био је главни конструктор првих совјетских атомских реактора (експерименталног, индустријског, за нуклеарне електране и подморнице).
На данашњи дан скончао је и Петар Карлович Клодт (1805 -1867), знаменити руски скулптор.
На данашњи дан 1832. године рођен је србски архимандрит и историчар Нићифор Дучић, председник Српског ученог друштва. Богословију је завршио у Београду, а општу историју, географију и филозофију студирао на Сорбони. Учествовао је у Херцеговачком устанку Луке Вукаловића 1861. и 1862, потом пребегао у Црну Гору, а 1868. прешао у Србију. Био је вођа добровољачких чета у српско-турском рату од 1876. до 1878, председник Врховног суда Србије и посланик. Сву имовину оставио је у добротворне сврхе - у Српској академији наука и уметности постоји његов фонд за награђивање историјских дела.
На данашњи дан 1844. године рођен је србски лекар, писац и политичар Владан Ђорђевић, члан Српске краљевске академије, оснивач Српског лекарског друштва и Српског друштва Црвеног крста. У време краља Милана Обреновића био је министар и премијер, али је емигрирао послије веридбе краља Александра Обреновића с дворском дамом Драгом Машин. Написао је више дела из српске историје, романа, путописа и приповедака.
На данашњи дан 1844. године умро је руски писац Иван Андрејевич Крилов, који је у баснама следио грчког писца Езопа, али се инспирисао и руским фолклором. Осим басни, писао је сатирична "писма" и комедије, шибајући по људским пороцима и тамним странама друштвеног живота у Русији. Писао је изворним народним језиком, а многа његова "наравоученија" постала су пословице. Знатно је утицао на европску литературу. Дела: збирке басни, комедије "Модна трговина", "Лекција кћерима", "Књижевник у предсобљу", комичне опере "Хистерична породица", "Кафана".
На данашњи дан 1845. године, освећена је Саборна црква у Београду.
На данашњи дан 1869. године рођен је србски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом светском рату 1942. и 1943. био председник емигрантске југословенске владе, а послије рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу Дражи Михаиловићу. У свету је био изузетно цењен и сматран једним од навећих светских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски председник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да тај документ проучи и оцени. Умро је 1958. у емиграцији у Великој Британији. Написао је мноштво студија и расправа. Дела: "О суверености", "О држави" /Основи једне правне теорије о држави/, "Уставобранитељи и њихова влада", "Светозар Марковић", "Макијавели", "Друга влада Милоша и Михаила", "Влада Милана Обреновића", "Уставно право Краљевине Србије", "Уставно право Краљевине СХС", "Вође Француске револуције".
На данашњи дан 1902. године рођен је србски сликар Марко Челебоновић, учесник Покрета отпора у Француској у Другом светском рату. Потом је био професор Академије ликовних уметности у Београду, дипломата, генерални секретар Савеза ликовних уметника Југославије и доживотни председник Међународног удружења ликовних уметника. Био је члан ликовних група "Облик" и "Дванаесторица". Снажно је утицао на генерације млађих сликара.
На дан празновања Сабора Архистратига Михаила 1905. године одржани су избори за Главног Савета Савеза Руског Народа. Тај дан се сматра даном оснивања СРН. Оснивач и председник Савеза дечијих лекара Александар Иванович Дубровин подсетио је на прве кораке у организацији најстарије монархистичке организације у Русији. Може се рећи да је само захваљујући организацији руских монархиста, левичарска олош није још 1905. године изазвала велику смутњу у Русији.
Тога дана 1907. године у Санкт-Петербургу из састава Савеза Руског Народа В.М. Пуришкевич и основали Руски Народни Савез под именом Михаила Архангела. Савез је постојао до 1917 г. и био је забрањен од стране власти после фебруарског преврата.
На данашњи дан 1916. године умро је аустроугарски цар Франц Јозеф Први, изазивач Првог светског рата нападом на Србију 1914. године. Од доласка на престо 1848. године, овај германски манијак био је вођен идејом о пангерманској улози Аустрије и проводио је политику националног угњетавања, посебно словенских народа. Крваво је угушио револуцију у Мађарској 1849. и успоставио централистичко-апсолутистички систем у оквиру којег су укинуте политичке слободе и прибегавано насилној германизацији, назван "Бахов апсолутизам", према презимену министра унутрашњих послова Александера Баха. У Кримском рату од 1853. до 1856. изневерио је Русију, уз чију је помоћ сломио Мађарску револуцију. Изгубио је 1859. рат против Француске и Пијемонта, а 1866. против Пруске и Италије. Послије стварања "двојне Монархије" 1867, кад је назив државе промењен у Аустро-Угарска, окренуо се освајањима на Балкану, окупирајући БиХ 1878. и склапајући савез с Њемачком 1879. и Италијом 1882. Искористио је атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву као повод да нападне Србију.
На данашњи дан 1981. године умро српски писац и историчар уметности и књижевности Милан Кашанин, прије Другог светског рата директор Народног музеја у Београду и Музеја кнеза Павла, а послије рата Галерије фресака. Приповеткама "Јутарња и бдења" и "Заљубљеници" у српску литературу је унео атмосферу војвођанске паланке, романом "Пијана земља" је насликао потресну причу о распадању породице, а студијом "Српска књижевност у Средњем веку" посегао ка коренима српске књижевне баштине. Остала дела: приповетка "У сенци славе", роман "Трокошуљник", критике "Савремени београдски уметници", "Пронађене ствари", "Уметничке критике", "Привиђења", есеји "Судбине и људи", дела из историје уметности "Камена открића", "Српска уметност у Војводини", "Два века српског сликарства", "Уметност и уметници".
На данашњи дан 1994. године, авијација неонацистичког НАТО пакта, на захтев УНПРОФОР-а, бомбардовала аеродром Удбине, на територији Републике Српске Крајине. Авиони су бомбардовали писте за узлетање и прилазе хангарима, батерију за противавионску одбрану, као и ракете "земља - ваздух". У нападима, који су трајали 45 минута, учестовало је 39 авиона Североатлантског савеза.
На данашњи дан 1995. године у америчком граду Дејтон парафиран је споразум о окончању грађанског рата у бившој БиХ.
На данашњи дан 2007. године у Бањалуци је отворен нови Административни центар Владе РС.
На данашњи дан 2011. године отворено је подземно складиште гаса "Банатски двор".
На данашњи дан 2013. године у „мајци руских градова“ Кијеву, почели су протести на тргу Мајдан у организацији украјинских неонациста и специјалних служби западних земаља, због одлуке Владе Украјине да заустави процес придруживања Украјине Европској унији…
