На данашњи дан 1530. године рођен је руски цар Иван Четврти Васиљевич, назван Иван Грозни, први руски цар, који је ради стварања јаке централизоване државе јачао царско самодржавље и сузбијао самовољу бољара. Подигао је 1553. прву штампарију у Русији, а 1584. је ради јачања трговине са западном Европом изградио град Архангелск на ушћу Сјеверне Двине у Бело море. Потукао је Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, тако да је Русија овладала целим воденим путем Волге, а потом је припојио Сибир. Изградио преко 100 цркава за време своје владавине а његова бака била је србкиња Ана Јакшић Глинска. Много помагао Хиландар и неке друге србске манастире, језуита Посевин записао гомилу лажи о њему јер је био тврд у исповедању Православља и није насео на папистичке обланде… Назван Грозним јер је био грозан за непријатеље Русије и Православља, а руски народ га је звао милостивим…
|
На данашњи дан 1710. године руска војска је принудила на капитулацију шведски гарнизон у тврђави Пјарну. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1949. године рођен је један од највећих тренутно живих руских књижевника Николај Коњајев. |
|
На данашњи дан 2008. године у депоу Архива Србије пронађена архивска грађа, деценијама необрађена и непозната историчарима, која открива нове појединости од значаја за проучавање историје Србије 19. и 20. века. |
|
|
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
|
tekst |
Данас се сећамо Ивана Федоровича Крузенштерна. По завршетку Морског кадетског корпуса, узео је учешће у низу морских битака, добивши звање лајтнанта. У периоду 1793-99. године Крузенштерн је као добровољац служио на енглеским бродовима у Атлантском и Индијском океану, а такође у Јужно-Кинеском мору. Године 1802 Крузенштерн је био постављен за начелник прве руске експедиције око света. Почетком августа 1803. године експедиција Крузенштерна је испловила из Кронштадта на два једрењака - "Надежда" и "Нева". Бродови су први пут у историји Руске флоте пресекли екватор и упутили се на на југ. На крају путовања, Крузенштерн је први заобишао око 1000 км обала Сахалина и и крајем лета 1806. године вратио се у Кронштадт. Учесници прве руске експедиције око света дали су значајан допринос географској науци, избрисавши са карта низ непостојећих стрва и утачнили су положај постојећих. Године 1806 Крузенштерн је постао почасни члан Петербургске Академије наука.
На данашњи дан 1839. године у Ужицу је основана гимназија, међу најстаријим у Србији, тако да је овај град постао један од најзначајнијих културних центара западне Србије. Ученици те гимназије били су прваци социјалистичког покрета у Србији крајем 19. и почетком 20. века Радован Драговић, Димитрије Туцовић и Душан Поповић, истакнути професори, научници, филозофи, политичари - попут Љубомира Стојановића, Божидара Кнежевића, Љубомира Давидовића, Драгише М. Ђурића, Милана Предића.
На данашњи дан 1842. године у Крагујевцу уставобранитељи, на челу са Томом Вучићем - Перишићем, подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили с престола кнеза Михаила Обреновића, послије чега је Вучић у Београду, као "предводитељ народа", за кнеза прогласио Александра Карађорђевића.
На данашњи дан 1882. године умро је Вук Врчевић, сакупљач народних умотворина (Рисан, 26. 02. 1811 - Дубровник, 25. 08. 1882)
Тога дана 1906. године покушан је злочиначки атентат на председника Владе Руске Империје Петра Аркадјевича Столипина. Његова викендица на Апотекарском острву у Петербургу је била атакована од стране терориста у време његовог одсуства. Од експлозије је погинуло више од 20 људи, више од 30 рањених, међу њима и син и кћер Столипина. Међу погинулима су били обични људи, послуга, обзбеђење, неки просци, али је било и угледних десничара, међу њима Пензенски губернатор С.А. Хвостов, активни учесник монархистичког покрета, члан Руског Сабрања кнез Н.В. Шаховској и генерал-мајор А.Н. Замјатин.
На данашњи дан 1906. године умро је Стеван Сремац, књижевник (Сента, 23. 11. 1855 - Соко Бања, 25. 08. 1906)
На данашњи дан 1938. године упокојио се велики руски књижевник Александар Куприн, рођен 1870. године.
2013. - Умро Андреј Митровић, историчар, професор Филозофског факултета у Београду, оснивач Катедре за општу савремену историју, академик (Крагујевац, 17. 04. 1937 - Београд, 25. 08. 2013)
