Данашњи дан у србској и руској историји

Данас се сећамо светог праведног Алексија Московског.

Тога дана 1832. године упокојио се политички делатник, дипломата, коњички генерал гроф Семен Романович Воронцов.

Такође, данас се сећамо адмирала, директора Хидрографског департмента Морског министарства, научника, хидрографа, астронома и педагога Семена Иљича Зеленог, који се упокојио на данашњи дан 1892. године.

На данашњи дан у Русији се обележава дан сећања на војнике погинуле у одбрани Отаџбине током Другог светског рата. Тога дана 22. јуна 1941. године, на дан када Руска Православна Црква обележава помен свих светих у земљи Руској просијавших, нацистичка Немачка напала је Русију. Првог дана рата кад су власти још ћутале, Патријарх Сергиј (Страгородски) је први објавио у својој недељној проповеди, да је почео рат, и позвао православне верујуће да стану у заштиту Отаџбине. Он је наредио да се та проповед-позив прочита са амвона у свим активним храмовима. Велики молитвеник за Руску победу био је и преподобни јеросхимонах Серафим Вирицки, који се у годинама страшног рата по примеру свог небесног покровитеља преподобног Серафима Саровског, молио у врту на камену за спасење Русије хиљаду дана. И то служење у живом храму није прекидао ни дању, ни ноћу. Од првих дана рата о. Серафим је отворено говорио, да ће Господ обавезно даровати руском народу победу, ако он ојача у вери својих отаца. Поред тога, Сама Божија Матер је изразила вољу Божију у дефинисању судбине земље и народа преко другог изузетног молитвеника и пријатеља руског народа, митрополита гора Либанских Илије. Био је то најважнији духовни моменат рата. Када је почео рат, Патријарх Антиохијски Александар III обратио се са посланицом хришћанима целог света за молитвену и материјалну помоћ Русији. После обраћања Патријарха, митрополит Илија је почео свим срцем да се моли за спасење Русије од погибије. Он је решио да се затвори и моли Божију Мајку да му открије, како може помоћи Русији. Спустио се у камено подземље, куда не допире ни један звук са земље, где није било ничег, осим иконе Божије Мајке. Владика се тамо затворио, не кушајући ни храну ни пиће, није спавао, него се само стојећи на коленима молио пред иконом Божије Мајке са кандилом. Свако јутро владици су приносили извештај са фронта о броју убијених и о том, докле је продро непријатељ. После три дана у огњеном стубу му се јавила Пресвета Богородица и јавила да је он изабран као истински молитвеник и пријатељ Русије, да пренесе захтев Божији земљи и народу Русије. Уколико све што је наређено не буде испуњено, Русија ће пропасти. Морају у целој земљи бити отворени сви храмови, манастири, духовне академије и семинарије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из затвора и морају почети служити. Сад се спрема предаја Лењинграда – не сме се предавати. Нека изнесу – рекла је Она – чудотворну икону Казанске Мајке Божије и пренесу је у Крсном ходу око града и тада ни један непријатељ неће ступити на његову свету земљу. То је изабрани град. Пред Казанском иконом треба да се одслужи и молебан у Москви. потом она мора бити у Стаљинграду који се не сме предати непријатељу. Казанска икона мора са војском да иде до граница Русије. Када се рат заврши, митрополит Илија мора да допутује у Русију и да исприча како је она била спасена“. Владика се повезао са представницима РПЦ, са совјетском владом, и пренео им све што му је било јављено. Стаљин је обећао да ће испунити све што је поручио митрополит Илија. Све се одиграло како је било предсказано. У Лењинграду је била страшна глад, свакодневно је умирало хиљаде људи. Из Владимирског сабора су изнели Казанску икону Мајке Божије, прошли са њом Крсни ход око града - и град је био спашен. После је она обилазила Русију, и Москва је била спасена чудом. Чудотворна икона Тихвинске Мајке Божије је авионом пролетела круг око Москве и престоница је спасена а 9. децембра је ослобођен Тихвин. И знаменита Стаљинградска битка почела је молебаном пред том иконом и тек после тога био је дат сигнал за јуриш. Икону су преносили на најтеже делове фронта где је био критичан положај. И на крају, Кијев, „мајка руских градова“ ослобођен је на дан празновања Казанске иконе Мајке Божије. У октобру 1947. године Стаљин је позвао митрополита Илију у Русију. Пред долазак госта Стаљин је питао Патријарха Алексеја I како да РПЦ заблагодари митрополиту Илији. Патријарх је предложио да се Митрополиту Либанском поклони икона Мајке Божије Казанске, Крст са драгоценостима и панагију украшену драгим камењем из свих делова земље, како би цела Русија учествовала у том поклону. По Стаљиновом наређењу најбољи јувелири су изградили Крст и панагију. Тад је влада наградила Митрополита Стаљинском наградом за допринос одбрани Отаџбине. митрополит је био дубоко дирнут поклонима а Стаљинску премију је културно одбио, рекавши да монаху новац није потребан и да су они сами донели 200 хиљада долара за помоћ деци сирочићима чији су родитељи погинули у рату. Диван пример како је Господ обратио људе вери и како се после рата власт потпуно другачије односила према Цркви.

На данашњи дан 2003. године, папа Јован Павле Други у Бањалуци код самостана на Петрићевцу служио свету мису и обавио беатификацију римокатоличког лаика и зачетника усташке идеологије међу хрватском омладином, Ивана Мерца. Папа Јован Павле Други позвао је на праштање и истинско помирење међу народима БиХ, поручујући грађанима да не траже негде друго удобнији живот, јер будућност ових крајева зависи од њих. Заиста, заиста, заиста - има ли ишта лицемерније од латинског папизма…

Данас се сећамо и публицисте-богослова и преводиоца Николаја Николајевича Корсунског (1843-1899); контра-адмирала, учесника одбране Порт-Артура и Првог светског рата, Алексеја Михаиловича Щастног (1881-1918); живописца-пејзажисте, графичара, члана организације «Свет уметности» и «Савез руских уметника» Аркадија Александровича Рилова (1870-1939); Хероја-граничара Василија Васиљевича Петрова (1918-1941); командира ескадриле 6-ог гардијског бомбардерског авијацијског пука ВВС Црноморске флоте, Хероја Совјетского Савеза, генерал-мајора авијације Михаила Васиљевича Авдејева (1913-1979); народног писца Републике Белорусије Васиља (Василија) Владимировича Бикова (1924-2003); хирурга, академика АМН Федора Григорјевича Углова (1904-2008); неурофизиолога, академика, научног руководиоца Института за људски мозак РАН Наталије Петровне Бехтереве (1924-2008); дипломате, пуковника спољне обавештајне службе Александра Пантелејмоновича Свјатогорова (1913-2008).