Руски контра-адмирал и проналазач Александар Фјодорович Можајски скончао је на данашњи дан 1890. године. Служио је у војно-морској флоти, као и у цивилном сектору. Иако није дочекао моменат да се провоза у својим летелицама, био је пионир у конструкцији летелица.
На данашњи дан 1915. године упокојила се руска песникиња Лидија Александровна Кологривнова. Веома популарна песникиња у монархистичким дворским круговима, Лидија је била дугогодишњи сарадник чувених „Московских ведомости“. Православни хришћански мотиви били су доминантни у њеном стваралаштву. Интересантно је да је опело популарној песникињи одслужио чувени монархистички делатник и каснији свештеномученик, замучен од бољшевичких изрода, Јован Восторгов, који је на њеном гробу одржао запажен и дирљив говор.
На данашњи дан 1917. године, пред српским војним судом за официре у Солуну у Првом светском рату, почео је чувени „Солунски процес“. Био је то процес против групе официра на челу са генералштабним пуковником Драгутином Димитријевићем - Аписом. И данас није потпуно јасна слика о обрачуну регента Александра Карађорђевића са онима који су 1903. године убили Александра Обреновића и Драгу Машин и довели Карађорђевиће на власт. Оптужбе против „црнорукаца“ односиле су се на припрему побуне у војсци, преврат и убиство регента и српског премијера Николе Пашића. Не може се рећи да су оптужбе чврсто доказане, но, било како било, суд је осудио девет оптужених на смрт и двојицу на 15 година робије. Велики војни суд делимично је преиначио пресуду, али су Апис, мајор Љубомир Вуловић и Раде Малобабић стрељани у Солунском пољу 26. јуна 1917. На темељу сачуваног Вуловићевог писма 2. јуна 1953. обновљен је процес и Врховни суд Србије рехабилитовао је Аписа и остале као невино осуђене. Бог сами зна да ли су конкретне оптужбе на овом процесу биле и истините, али је чињеница да ритуално убиство краља Александра Обреновића није могло донети ништа добро извршиоцима и учесницима тог гнусног догађаја. Не може се порећи храброст и Аписа и многих „црнорукаца“ у Балканским и Првом светском рату, али се не може порећи ни више него чудна, прогерманска и антируска уређивачка политика часописа црнорукаца „Пијемонт“. Како би наш народ рекао – не може се зло радити, а добру се надати…
На данашњи дан 1981. године, на Косову и Метохији је због сепаратистичког дивљања уведено ванредно стање. У те демонстрације умешала је прсте и немачка обавештајна служба, студенти су носили транспаренте „Косово Република“. Практично су ове демонстрације биле почетак плана западних неофашиста на даљем дробљењу србског националног пространства.
На данашњи дан 1944. године, совјетске трупе су прешле реку Прут и ушле у Румунију.
Русија и Белорусија су на данашњи дан 1996. године потписале споразум о чвршћим политичким и економским везама у оквиру Заједнице Независних Држава.
НАТО фашисти су на данашњи дан 1999. године, приликом два напада на Куршумлију авијацијом, усмртили 13 цивила. Приликом овог бомбардовања НАТО фашисти су оштетили преко 500 зграда, укључујући и манастире Пресвете Богородице и Светог Николе из 12. века, а у нападу касетним бомбама на албанско село Ногавац код Ораховца убијена су два цивила.
На данашњи дан 2003. године, после некажњеног етничког чишћења, Хрватски парламент је Србе као конститутивни народ који је својом борбом практично створио „Авнојевску Хрватску“ – свео на статистичку грешку. У изборном закону који је донет тог дана, србска мањина у парламенту бира фиксно три посланика.
На данашњи дан 2004. године, велики србофоб и шиптарски, а потом и муслимански лобиста у БиХ Педи Ешдаун, Високи представник ЕУ, донео је одлуку о замрзавању свих даљих исплата из државног буџета СДС-у, од државног до општинског нивоа, "због неуспеха да у потпуности испоштује обавезе према Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију“.
У Ватикану је 2005. године умро велики србофоб и русофоб, папа Јован Павле II, на чијој души лежи учешће у разбијању СССР-а и Југославије са антируском и антисрбском матрицом, као и беатификација надбискупа геноцида и усташког војног викара Алојзија Степинца.
