Данас се сећамо Великог кнеза Владимирског Свјатослава III Всеволодовича, који се упокојио на данашњи дан 1252. године. Био је кнез у Новгороду, Переслављу-Залеском, Суздаљу и Владимиру. При његовом књажевству 1230-1234. године на темељу белокамене цркве светог великомученика Георгија био је изграђен Георгијевски сабор.
На данашњи дан 1831. године рођен је велики руски писац Николај Семјонович Љесков, изузетан зналац језика и суптилан стилиста. Писао је романе и приповетке о животу свештеника и чиновника у глувој руској провинцији и описивао бескрупулозне типове у периоду првобитне акумулације капитала. Створио је и ненадмашне књижевне ликове сељака, захваљујући изванредном познавању психологије руских сељака. Дела: "Лијевак Соборјане", "Зачарани путник", "Несмртни главоња", "Леди Макбет мсценског округа", "Ситнице из архијерејског живота".
На данашњи дан 1826. године основана је Матица српска. Научно, књижевно и културно друштво Матица српска основано је у Пешти, а њени покретачи су били: Јован Хаџић (Милош Светић), књижевник и правник, као и пештански трговци Јосиф Миловук, Гаврило Бозитовац, Георгије Станковић, Петар Рајић, Јован Деметровић и Андреја Розмировић. Амбиције оснивача, а нарочито Јована Хаџића и касније покровитеља Саве Текелије, били су да од Матице начине научно друштво по угледу на годину дана раније основано Мађарско научно друштво.
На данашњи дан 1833. године упокојио се руски песник Николај Иванович Гнедич. (1784-1833). Но, истинску славу му нису донеле његове песме, него превод Хомерове «Илијаде», који је штампан 1829. године, над којим је радио много година. И сам А.С. Пушкин је био одушевљен преводом. његов прах је погребен на новом гробљу Александро-Невског манастира.
Данас се сећамо и светог Николаја Јапонског, у миру Ивана Дмитриевича Касаткина. Окончао је Санкт-Петербургску Духовну академију.
Тога дана 1846. године упокојио се познати руски морепловац, капетан 1-ве класе Ото Евстафјевич Коцебу. Сахрањен је у Естонији.
Данас се сећамо великог композитора, оснивача руске класичне музике Михаила Ивановича Глинке, који се упокојио на данашњи дан 1857. године.
Тога дана сећамо се пешадијског генерала грофа Петра Андрејевича Клејнмихеля, који се упокојио 1869. године. (1793-1869). У време његовог боравка на месту министра саобраћаја и грађевине завршена је изградња првог каменог Николајевског моста преко Неве, постројено је здање Ермитажа, спроведена Николајевска железничка пруга. Кратко је био и војни министар а од априла 1842. г. члан Државног Савета, сенатор.
На данашњи дан 1871. године рођен је србски писац Радоје Домановић, највећи српски сатиричар, који је саркастично и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство. Послије завршетка Велике школе у Београду био је наставник у Врању, Пироту и Лесковцу, а из службе је отпуштен као противник Обреновићевог режима. Од 1905. до смрти 1908. био је шеф коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист "Страдија". Почео је реалистичким приповеткама из сеоског живота, али је убрзо почео да пише сатиру, створивши дела универзалне вредности. Дела: сатиричне приповетке "Страдија", "Вођа", "Данга", "Мртво море", "Краљевић Марко по други пут међу Србима".
На данашњи дан 1877. године рођена је Исидора Секулић, србски књижевник изузетног стила, широког образовања и високе културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, члан Српске академије наука и уметности. Критичари је сматрају класиком српске књижевности, а поводом њене смрти 1958. један од њих је оценио да је умро "литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра". Сарађивала је у многим србским и хрватским књижевним часописима. Била је зналац многих језика и изврстан преводилац, нарочито је много преводила с енглеског. Дела: путопис "Писма из Норвешке", роман "Ђакон Богородичине цркве", приповетке "Хроника паланачког гробља", "Сапутници", "Госпа Нола", есеји "Аналитички тренуци и теме", "Записи о моме народу", "Мир и немир", "Његошу - књига дубоке оданости", "Говор и језик, културна смотра народа".
На данашњи дан 1933. године због страха од све чешћих њемачких претњи Југославија, Чехословачка и Румунија реорганизовале одбрамбени савез Малу Антанту, која је добила стални Савет састављен од министара иностраних послова. Њемачка окупација Чехословачке у марту 1939. практично је угасила савез, који је сарадњом Југославије и Румуније још неко време животарио, али је сломом Југославије у Другом светском рату, после напада нацистичке Њемачке у априлу 1941, дефинитивно престао да постоји.
На данашњи дан 1992. године Скупштина Републике Српске Крајине /РСК/ на ванредном заседању у Глини прихватила је план Сајруса Венса о размештању мировних снага УН у РСК, разрешила дужности премијера Милана Бабића и поништила одлуку његове владе о расписивању референдума о Венсовом плану.
На данашњи дан 1994. године Грчка је подвргла потпуном привредном ембаргу Бившу Југословенску Републику Македонију због намере Скопља да буде признато као Република Македонија. Атина је подсетила да је северна грчка провинција Македонија постојала знатно пре доласка Словена на Балкан и упозорила да је неприхватљиво да новостворена држава стави на заставу хеленистички антички симбол - сунце Вергине.
На данашњи дан 2001. године у нападу арнаутских терориста на србски конвој код Подујева на Космету погинуло десет Срба, а рањено више од 40. Наравно, на светој србској земљи после њене окупације након бомбардовања неонацистичког НАТО пакта 1999. године, не одговара се за убиство Србина, они су препуштени дивљем ловишту…
На данашњи дан 2007. године умрла је Даринка Јеврић, србска књижевница. (Глођане, 21. 10. 1947 - Београд,16. 02. 2007
