"Зачетником вере" и "кореном Православља" у Руској земљи од давнина су називали свету равноапостолну Олгу, чији дан обележава данас Света Црква. Крштење Олгино било је ознаменовано пророчким речима Патријарха, који ју је крстио: "Благословена си ти међу женама руским, јер си оставила таму и заволела Светлост. Прослављаће те синови руски до посљедњег рода!" При крштењу руска кнегиња се удостојила имена свете равноапостолне Јелене, која се много потрудила у ширењу хришћанства у огромној Римској империји и која је пронашла Животворни Крст, на коме је био распет Господ. Попут своје небске покровитељице, Олга је постала равноапостолна проповедница хришћанства на необухватним просторим земље Руске. Света равноапостолна Олга била је канонизована на сабору 1547. године, који је подтврдио свеопште њено поштовање у Русији још у домонголској епоси. Равноапостолна Олга била је бака светог Равноапостолног Владимира, Крститеља Русије, а њен син Свјатослав разорио је хазарску престоницу Бела Вежа и уништио Хазарски каганат, одакле су ови паразити деценијама упадали на територије суседних народа пљачкајући и убијајући све редом, а потом се повлачећи у дубину своје територије…

 

  

 

На данашњи дан 1804. године, србска потера, предвођена бимбашом /касније војводом/ Миленком Стојковићем на дунавском острву Ада Кале ухапсила је и погубила дахије Аганлију, Кучук Алију, Мула-Јусуфа и Мехмеда Фочића, који су претходно "сечом кнезова" запалили искру Првог српског устанка. Власти у Истамбулу су веровале да су Срби осветом над дахијама добили задовољење, али су се устаници под вођством Ђорђа Петровића - Карађорђа сукобили 1805. са султановом војском.

Тога дана упокојио се генерал-мајор гроф Јаков Јефимович Сиверс (1731-1808), државни делатник Руске Империје.

Данас се сећамо Диомида Васиљевича Пасека (1808-1845), генерал-мајора, героя Кавкаскг рата, књижевника.

Данас се сећамо Ивана Николајевича Жданова (1846-1901), књижевног критичара и фолклористе, академика Петербургске АН.

На данашњи дан 1906. године, умро је писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Писао је духовите приповетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску нежност, хумористичке заплете, а под насловом "Из књига староставних" издао је поетизоване приповетке из народне историје. Остала дела: драме "Ивкова слава", "Зона Замфирова", романи "Поп Ћира и поп Спира", "Вукадин", политичка сатира "Луминација на селу".

Данас се сећамо Алексеја Александровича Остроумова (1844-1908), лекара-терапеута, оснивача велике научне школе.

Данас памтимо уметник Архипа Ивановича Куинджија (1841-1910).

Данас се сећамо и Бориса Валентиновича Шћербакова (1916-1995), Народног уметника СССР, дописног члана Академије уметности СССР, дописног члана Руске Академије уметности; Владимира Николајевича Алексејева (1912-1999), адмирала, Хероја СССР-а, 1-ог заменика начелника Главног штаба ВМФ, лауреата Државне награде СССР.

На данашњи дан 1999. године, шиптарски терористи су у селу Старо Грацко на Космету убили 14 србских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу. Наравно да ни за овај, као ни за било који други злочин над Србима, нико није одговарао.

На данашњи дан 2001. године, за новог премијера Југославије изабран је Драгиша Пешић.

На данашњи дан 2003. године, са приштинског аеродрома "Слатина" за Русију је отпутовало посљедњих 50 руских војника, чиме је завршена руска мировна мисија на Балкану.

На данашњи дан 2003. године, припадници црногорске полиције преузели су од Војске Србије и Црне Горе обезбеђење и контролу администритативне границе Црне Горе према Космету у месту Кула, код Рожаја.

Данашњи дан у србској и руској историји

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com