Тога дана 1498. године у Успењском сабору Московског Кремља одржано је венчање унука Великог кнеза Ивана III Васиљевича 14-годишњег Димитрија Иоановича на Велико кнежевство. Било је то прво у Руској историји венчање на Великокнежески престо са стављањем на главу знамените шапке Мономаха и предајом свих древних реликвија, предвиђених наследнику Великокнежевског престола. При этом совершавший венчание митрополит Симон назвао Великог кнеза Ивана III «преславним Царем Иваном, Великим кнезом целе Русије, Самодржцем», отворивши тако 400-годишњу историју руског Самодржавља.

На данашњи дан 1582. године војска Речи Посполите одступили је од Пскова после дуге опсаде.

На данашњи дан 1755. године Императрицаа Јелизавета Петровна је потписала указ о стварању Московског универзитета.

На данашњи дан 1881. године рођен је руски војсковођа и политичар Климент Јефремович Ворошилов, маршал СССР. У Другом светском рату командовао је јединицама Северозападног правца и Лењинградског фронта. Од 1946. до 1953. био је заменик совјетског премијера, а потом, после смрти Јосифа Висарионовича Стаљина, до 1960. године био председник Президијума Врховног совјета.

На данашњи дан 1931. године у Курску је отворена прва електрана на ветар у Русији.

Данас се сећамо генерал-лајтнанта, аутора војних књига, песника и драматурга Владимира Дмитријевича Косинског, који се упокојио на данашњи дан 1889. године.

На данашњи дан 1889. године рођен је србски историчар Виктор Новак, професор Загребачког, потом Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности и оснивач Историјског института Академије, који је научно доказао чудовишне размере усташког геноцида над Србима и злочиначку улогу Римокатоличке такозване цркве током Другог светског рата. Дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу, а латински језик и помоћне историјске науке специјализовао је у Ватиканској школи у Риму. На Београдском универзитету је од 1924. до 1959. предавао латинску палеографију, дипломатску и историјску методику с филозофијом. У Другом светском рату је хапшен и затваран у Бањички логор. Објавио је велики број расправа и студија из историје југословенских народа и историје књижевности. У капиталном дјелу "Магнум кримен", објављеном убрзо послије Другог светског рата, документовао је злочин геноцида усташког марионетског режима над Србима у тзв. Независној Држави Хрватској. Служећи се необоривом документационом грађом, разоткрио је огромну злочиначку улогу Ватикана и римокатоличког клера, укључујући загребачког надбискупа Алојзија Степинца, не само у насилном прекрштавању Срба него и у непосредном потпомагању геноцида, чак директном учешћу римокатоличких свештеника у злочинима, што је изазвало гнев Римокатоличке цркве. "Магнум кримен" је потом деценијама био на прећутној "црној листи" због утицаја Римокатоличке цркве на режим Јосипа Броза Тита и систематског заташкавања злочина над Србима. Био је веома активан и у музичком животу као председник Првог београдског певачког друштва и иницијатор оснивања Јужнословенског певачког савеза у Београду и Свесловенског певачког савеза у Прагу. Остала дела: "Антологија југословенске мисли и народног јединства", "Латинска палеографија", "Ватикан и Југославија", "Скриптура Беневентана", "Евангелиаријум спалатенсе", "Масарик и Југословени", "Из римске књижевности", "Свесловенска мисао", "Два антипода", "Фрањо Рачки", "Валтазар Богишић и Фрањо Рачки", "Никола Вулић, научник и човек", "Зборник за историју, језик и књижевност српског народа".

На данашњи дан 1901. године умро је србски адвокат, новинар и писац Светозар Милетић, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустро-Угарској. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке.

На данашњи дан 1908. године рођен је србски сликар Предраг - Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и уметности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је права у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију стекао је 1937. на изложби у Паризу, на којој је добио "Гран при". Написао је есеје "Између трубе и тишине" и драму "Зопир".

На данашњи дан 1927. године умро је легендарни србски војсковођа Јанко Вукотић, дивизијар црногорске и генерал југословенске војске, један од највећих војсковођа у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Као начелник штаба црногорске Врховне команде командовао је 1915. Санџачком војском, чијих је 6.500 бораца у кључној бици код Мојковца спречило 53. и 62. дивизију аустроугарске армије са 20.000 војника и неупоредиво надмоћнијом артиљеријом да ударе у бок србијанских трупа које су се повлачиле ка Албанији. У Првом балканском рату 1912. и 1913. командовао је Источним одредом црногорске војске, а у Другом балканском рату 1913. Црногорском дивизијом у саставу српске војске.

На данашњи дан 1930. године рођен је србски писац Борислав Пекић, романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање, психолошку и социолошку анализу, прожету ироничним односом према свету. Због припадности илегалној организацији Савезне демократске омладине Југославије, после Другог светског рата је провео неколико година на робији. Дела: романи "Време чуда", "Ходочашће Арсенија Његована", "Успење и суноврат Икара Гулбекијана", "Како упокојити вампира", "Златно руно", "Атлантида", "Нови Јерусалим", "Аргонаути", "Писма из туђине", "Године које су појели скакавци", "Беснило", драме "Како забавити господина Мартина", "На лудом белом камену", сценарио за филм "Дан четрнаести".

На данашњи дан 1945. године совјетски вођа Јосиф Висарионович Стаљин, председник САД Френклин Делано Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил отпочели у Јалти на Криму осмодневне разговоре о уређењу света после Другог светског рата. Постигли су сагласност о формирању УН, разоружању Немачке и њеној подели на окупационе зоне, искорењивању нацизма и извођењу ратних злочинаца пред суд. Споразумели су се и да се нова југословенска влада састави на основу споразума председника Националног комитета ослобођења Југославије Јосипа Броза Тита и председника избегличке краљевске владе у Лондону хрватског политичара Ивана Шубашића.

На данашњи дан 1946. године председник српске владе у окупираној Србији у Другом светском рату генерал Милан Недић, према званичној верзији, извршио самоубиство током истражног поступка. Пре рата је био начелник Генералштаба и министар војске и морнарице и у време инвазије нацистичке Њемачке је командовао Трећом групом армија. Његова улога у време окупације контроверзна је у српској историографији. Он је био човек који је свесно жртвовао углед преузевши функцију шефа владе у окупираној земљи како би колико-толико ублажио трагедију српског народа, укључујући пружање уточишта онима који су умакли од усташког ножа у тзв. Независној Држави Хрватској.

На данашњи дан 1980. године умро је србски сликар Стојан Аралица, члан Српске академије наука и уметности, мајстор с изразитим осећањем за боју. После студија у Минхену, Риму и Паризу пропутовао је Шпанију, северну Африку и Италију и дуго је живио у Паризу, а од 1948. у Београду. Најчешће је сликао пределе и мртву природу.

Тога дана 1992. године упокојио се руски конструктор авијацијске и ракетно-космичке технике Павел Владимирович Цибин. Под његовим руководством били су конструисани десантни и експериментални планери и експериментални апарати перспективних схема П.В. Цибин је био удостојен звања заслужног делатника науке и технике РСФСР, награђен многобројним ордењем и медаљама.

На данашњи дан 1994. године Савет безбедности УН осудио војно присуство Хрватске у БиХ, упозоравајући је да ће предузети оштре мере уколико хрватске трупе не буду повучене са тих подручја.

На данашњи дан 2003. године донета је Уставна повеља СЦГ и Закон о њеном спровођењу проглашени на заједничкој седници Већа грађана и Већа република Савезне скупштине, чиме је Југославија престала да постоји.

 

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com