На данашњи дан 1778. године, у Сомбору је отворена Учитељска школа, најстарија таква србска школа. Радила је до 1811, а од 3. новембра 1812. њену улогу је преузела Учитељска школа у Сент Андреји. После четири године школа је враћена у Сомбор.
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1904. године учинио је свој подвиг свештеник 11-ог Источно-Сибирског стрељачког пука отац Стефан Васиљевич Шћербаковски. У боју под Тјуренченом, покрај реке Јале, на јужном делу границе између Кореје и Кине, баћушка је пошао у напад на челу знамените чете која је остала без командира. "Чудом храбрости, спокојства и мушкости" називали су савременици подвиг оца Стефана. Тога дана батаљони 11-ог Источно-Сибирског стрељачког пука су покушавали пробој уз звуке пуковског марша и химне "Боже, Цара чувај". Тада је отац Шћербаковски ставио епитрахиљ, благословио војнике и кренуо испред Бојевог Знамења са подигнутим у руци крстом и песмом „Христос Воскресе“. Била је то грандиозна слика! Сваки руски војник се пре кретања у страшни јуриш, крстио и без колебања јурио у смрт за баћушком. Потом се све смешало, била је то борба прса у прса, музика је утихнула… Пробијајући се кроз јапански ланац војника заједно са батаљонима пука, овај неустрашиви пастир био је рањен са два метка, ускоро је изгубио свест и био је изнет на преносни пункт од стране црквењака Јосифа Перче. Према сведочењу учесника Тјуренченског боја, губици Јапанаца били су веома велики. Овај подвиг руских војника и њиховог свештеника наишао је на одзив руских песника, а командант руске армије генерал Коропаткин је лично наградио хероја-свештеника посетивши га приликом лечења у болници Црвеног Крста у Харбину и доделио му војнички Георгијевски крст. Тако је овај 29-годишњи баћушка постао први свештеник који је награђен Георгијевским крстом у Руско-јапанском рату и тек пети георгијевски каваљер међу свештенослужитељима, за сву историју постојања овог највећег Ратног ордена. Потом је отац Стефан и даље добијао многе медаље, а у годинама Првог светског рата, за бој од 30. јула 1914. године у селу Вабељн и 6. августа 1914. године код села Каушен, отац Стефан је био удостојен ордена светог Владимира 3-ег степена са мачевима и за бој од 24. септембра ордена свете Ане 1-ог степена. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1858. године црногорско-херцеговачки србски јунаци на Грахову су до ногу потукли знатно јаче турске трупе, чији су стални напади на Црну Гору приморали кнеза Данила Првог Петровића да великом војничком победом покаже и Отоманском царству и осталим великим силама да је србска Црна Гора независна држава. Послије те победе 1860. године, уз подршку Француске, међународна комисија је одредила границе између Отоманског царства и Црне Горе, којој су припојене херцеговачке области Грахово, Рудине, Никшићка жупа и Горњи Васојевићи, чиме је она фактички призната као суверена држава.
На данашњи дан 1866. године у Србији и Црној Гори су пуштене у промет прве поштанске марке.
Данас се сећамо и инжењера, предузимача, оснивача Путиловског завода у Санкт-Петербургу Н.И. Путилова (1820-1880).
Данас се сећамо и учеснице Другог светског рата, снајперисте, пуноправног каваљера ордена Славе Нине Павловне Петрове (1893-1945).
На данашњи дан 1960. године, дубоко изнад совјетске територије оборен је амерички шпијунски авион "У-2". Пилот Френсис Поверс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна. Очито су западни неонацисти недуго после Стаљинове смрти осетили да је време за припреме нових удара на Русију…
На данашњи дан 1995. године, војска Хрватске почела је напад на западну Славонију и уз помоћ логистике НАТО неонациста заузела тај део Републике Српске Крајине, убивши том приликом - према изворима Српске православне цркве - најмање 3.000 србских цивила. Из те области је побегло више десетина хиљада Срба, староседелаца у западној Славонији. Убиства и покушај скривања трагова злочина, чак и прањем путева, потврдили су и посматрачи УН али нова неонацистичка НДХ није сносила никакве последице.
Данас се сећамо и заслужног пилота-истраживача СССР-а, Хероја Советского Савеза А.Г. Кочеткова (1908-1990).
На данашњи дан 1999. године неонацисти из НАТО пакта су убили 60 људи у путничком аутобусу "Ниш-експреса", преполовљеног пројектилом из авиона, док је аутобус прелазио мост у Лужанима, 18 километара северно од Приштине. У аутобусу је било и петнаест деце. Мост није уништен, а напад је изведен око поднева, при потпуно ведром времену па је јасно да су неонацисти знали да гађају цивиле. Педесетак минута потом гађана су возила хитне помоћи и тешко је рањен један лекар. Да лицемерје неонациста нема граница, показује чињеница да су око два сата после тог страшног злочина авиони НАТО неонациста избацивали летке изнад Београда на којима је ћириличним словима писало да "НАТО штити незаштићене на Косову и Метохији". На данашњи дан од стране НАТО неонациста бомбардовано је и село Јабланица код Призрена при чему су убијене 2 особе, а рањено 16, а бомбардовано је и насеље Кула у Призрену где је убијено 7 људи, а 15 рањено. Бомбардован је и стари мост у Трстенику и том приликом је убијена једна особа. У Београду је бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО неонациста погодили су и Врачар, густо насељени крај у ширем центру града. Тог дана гађани су предајници код Шапца. Истог дана СРЈ је затражила од Савета безбедности УН да укине одлуку ЕУ о забрани испорука нафте. САД су прошириле санкције Југославији, трговинским ембаргом и замрзавањем југословенских средстава. НАТО је одбацио предлоге Београда за излазак из "косовске кризе" формулисане у разговорима са Черномирдином, а разговоре оценио као "трећи неуспех руске дипломатије у Београду" (Примаков 30. марта, Черномирдин 22. и 29. априла). Председник Милошевић у интервјуу америчкој агенцији УПИ одбацио могућност страног војног присуства на КиМ, али је рекао да је мисија УН, у којој неће учествовати чланице НАТО, добродошла и да те трупе могу да носе оружје за самоодбрану, али не и офанзивно оружје. Тога дана ослобођена су тројица заробљених америчких неонацистичких војника и предата америчком свештенику Џесију Џексону. Милошевић је Џексону предао и писмо за Клинтона са позивом да се састану и окончају кризу. САД су поздравиле ослобађање и саопштиле да ће бомбардовање бити настављено, а саксофониста и сексуални манијак из овалног кабинета и председник САД Бил Клинтон је одбио понуду Милошевића да се састану.
