Данас се сећамо завојевача Сибира, легендарног козачког атамана Ермака Тимофејевича, који се упокојио на данашњи дан 1585. године. Ермак је прво био атаман једне од многобројних козачких дружина, које су на Волги штитиле становништво од самовоље и пљачке од стране кримских Татара. Године 1579 дружина козака (више од 540 људи), под командом атамана Ермака Тимофејевича, Ивана Кољца, Јакова Михајлова, Никите Пана, Матвеја Мешћерјака, Черкаса Александрова и Богдана Брјазге, била је позвана од стране уралског трговца Строганова ради заштите од непрекидних напада од стране сибирског хана Кучума, и пошла је на горе по Ками, а у јуну 1579. године стигла је на реку Чусовују, у чусовске градиће браће Строганових. Овде су козаци живели две године и помагали Строгановим да заштите своје градиће од пљачкашких напада са стране сибирског хана Кучума. Ермак и дружина је штитио храбро деценијама тај крај, ослобађајући једно по једно место од татарских снага.
Иван Грозни га је примио веома усрдно, богато наградио козаке и као појачање им послао кнеза Семена Болховского и Ивана Глухова, са 300 ратника. Царске војводе су стигле Ермаку у јесен 1583. године, но њихов одред није могао пружити суштинску помоћ козачкој дружини која је силно ослабљена у многобројним биткама. Атамани су гинули један за другим: прво је у заседу упао Богдан Брјазга; потом је при заузимању Назима убијен Никита Пан; а у пролеће 1584. године Татари су убили Ивана Кољца и Јакова Михајлова. Атаман Матвеј Мешћерјак је био опкољен у свом станишту од стране Татара и уз велике губитке је одбио нападе татарског заповедника Караче, везира Кучуминог. На данашњи дан 1585. године погинуо је и сам Ермак Тимофејевич. Он је ишао са невеликим одредом од 50 људи по Иртишу. За време ноћења у ушћу реке Вагај, Кучум је напао на уснуле козаке и истребио скоро цео одред. Према једној легенди, атаман који се јуначки борио, био је оптерећен сопственом опремом, између осталог и панциром који је на поклон добио од Цара, покушао је да доплива до стругова и утопио се у Иртишу. Према татарском предању, Ермак је био смртно рањен копљем у грло од стране татарског борца Кутугајема. Козака је остало веома мало, па је атаман Мешћерјак морао да се врати обратно у Русију. После двогодишњег владања, козаци су уступили Сибир Кучуму, да би се после годину дана вратили тамо са новим одредом царске војске...
|
На данашњи дан 1687. године у Березове Олонецкого кланца Русије, више од хиљаду људи је спалило себе у знак протеста против преласка на крштење са три прста. Дакле, после Никонових реформи дошло је до протеста, не може се рећи да одређена неправда није нанета тадашњем свештенству због верности традицији, али погледајте у какву се сулуду секту изродило непризнавање највише црквене власти, да су се људи самоспаљивали… |
|
|
|
На данашњи дан 1839. године, под Санкт-Петербургом је отворена Пулковска опсерваторија. |
|
На данашњи дан 1878. године, после жестоких уличних борби аустроугарске трупе су ушле у Сарајево. Месец дана раније, одлуком Берлинског конгреса, Аустро-Угарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину и у њој "заведе ред и мир". Године 1908. Аустро-Угарска ће анектирати Босну супротно одредбама Берлинског конгреса, што ће изазвати велико незадовољство. |
|
Данас се сећамо хероја Првог светског рата, руског капетана 1-ог ранга Петра Ниловича Черкасова (1882-1915) и морнара канонерског чамца «Сивуч», који су херојски пали 6/19. августа 1915. године. |
|
На данашњи дан 1928. године рођен је Данко Поповић, србски књижевник. Правни факултет завршио је у Београду, где је провео највећи део живота. Аутор је више приповедака, есеја и романа, филмских сценарија, радио и ТВ драма, а постао је познат романом "Књига о Милутину", вероватно најтиражнијим романом србске књижевности друге половине 20. Дела: романи "Господари", "Официри", "Свињски ујед", "Удовице", "Чарапићи", "Кућа Лукића","Конак у Крагујевцу", приповетке "Свечаност" и "Кукурек и кост", књиге есеја "Време лажи", "Догађаји и привиђења", "На крсту и раскршћу", "Неспокоји", "Божур и трње", "Сеобе старе и нове" и "Четири ветра". |
|
На данашњи дан 1929. године умро је руски балетски кореограф Сергеј Павлович Ђагиљев, један од највећих кореографа у историји балета, оснивач чувене групе "Руски балет", која је са изузетним успехом наступала од 1909. до 1929. Окупио је сјајне балетске играче, композиторе и сликаре, а бриљантно изведени балети под његовим руководством, попут "Жар птице", "Петрушке", "Поподнева једног фауна", "Посвећења пролећа", "Тророгог шешира", врхунац су балетске уметности. |
|
На данашњи дан 1958. године упокојио се Алексеј Михаилович Черемухин (р. 1895), авиоконструктор и испитивач првих руских хеликоптера. |
|
На данашњи дан 1960. године, совјетски сателит "Спутњик 5" лансиран је у орбиту око Земље, носећи псе "Белку" и "Стрелку". |
|
На данашњи дан 1983. године умро је Александар Ранковић, потпредседник СФРЈ и члан најужег руководства владајућег Савеза комуниста Југославије до смењивања са свих функција 1966. године. Иако прилично сервилан и послушан србофобу Титу (као и практично сви србски комунисти који су у суштини спроводили дубоко антисрбску националну политику), Ранковић се нашао на удару србског крволока Броза због покушаја спречавања дивљања шиптарских терориста на Космету, па је смењен са свих дужности. |
|
На данашњи дан 1991. године, у Москви је дошло до покушаја државног удара (ГКЧП) у СССР-у. |
|
На данашњи дан 1994. године, упокојио се — Роберт Рождественски (р. 1932), песник и преводилац, лауреат Државне премије СССР-а. |
|
На данашњи дан 2002. године, приликом пада хеликоптера типа "Ми-26" у Чеченији - за који су одговорност преузели исламски терористи - погинуло је 118 руских војника, што је највећи појединачни губитак руске војске током вишегодишњих оружаних сукоба у тој руској кавкаској републици. Сваког учесника овог терористичког акта стигла је рука (или метак) руске правде. |
На данашњи дан је по називу аустријска а по саставу и учинку у борби у највећој мери србска војска, 1691. године код Сланкамена, под командом фелдмаршала Лудвига Вилхелма Баденског, потукла је Турке које је предводио велики везир Мустафа Ћуприлић. Србским јединицама (било их је више од 10.000) командовао је Јован Монастерлија, Турци су потпуно разбијени и уз великог везира погинуло је 18 паша, стотинак официра и око 20.000 војника, а Аустријанци су имали око 7.000 погинулих и рањених.
