У Москви је на данашњи дан 1776. године основан чувени "Бољшој театар". Од свог оснивања то је био велики театар опере и балета, па је и „стара престоница“ Москва, попут Санкт Петербурга, добила простор за извођење оперских представа.
Тога дана 1811. године умро је Димитрије Обрадовић, који је погазио монашки завет и вратио се у свет, задржавши монашки назив Доситеј. Био је први српски министар просвете у Карађорђевој Србији, организовао је почетак рада Велике школе у Београду. Дух Доситејевог просветитељско-реформаторског учења био је анти-црквени. Западњачки тријумф формалног људског разума над свим другим што се налази унутар човека, разума заснованог на самоме себи, разума који не признаје ништа изван себе и изнад себе – Доситеј прихвата као аксиом, за њега Божанско Откровење као да не постоји. А та тежња да се логиком објасне све животне појаве неминовно доводи до кидања целовитости сазнања очуваног у Православној Цркви и светоотачком предању. Људи који ДУХОМ нису били у стању да схвате величанствену средњевековну културу у чијем је средишту био Бог, тај период су назвали “мрачњаштвом”, а истинско духовно мрачњаштво у чијем је средишту био трулежни човек, мрачњаштво које је поробљавало рационалистичке умове, проглашавано је истинским просветитељством. Апостол Павле у посланицима Римљанима позива хришћане да се не саображавају овом веку, а Доситеј позива управо на супротно – на повођење за “духом времена”. Либерална Србија, србски „западњаци“, она Србија описана у речима псалмопојца „Помисли безумник у срцу свом – нема Бога“, прихватила је овог отпадника од монаштва и вере као србског просветитеља. У периоду „брозоморне“ историје Срба, са зидова србских школа избачен је Свети Сава, на његово место постављане су слике овог лажног србског просветитеља. Данас је Свети Сава враћен на зидове србских школа, али духом србске просвете, на жалост, и даље влада доситејевштина, а не Светосавље. И не влада доситејевштина само духом србске просвете, него у доброј мери и духом србске културе, јер је дехристијанизација Срба која је управо и започета Доситејевим учењем, данас веома присутна у србској „култури“.
Данас се сећамо руског филозофа и преводиоца Дмитрија Владимировича Веневитинова, који се упокојио 1827. године.
На данашњи дан 1868. године рођен је руски писац Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки. Као и за присталице Димитрија Обрадовића, и за овог утемељивача „социјалистичког реализма“ и великог проповедника рушења монархизма у Русији, важе речи псалмопојца „Помисли безумник у срцу свом – нема Бога“.
На данашњи дан 1881. године, умро је руски композитор Модест Петрович Мусоргски. Био је члан композиторске групе "Велика петорка" и један од најизразитијих представника руске националне музичке школе. Најпознатија дела овог оригиналног ствараоца су: опере "Борис Годунов", "Хованшчина", "Сорочински сајам", затим циклус соло песама "Дечија соба". Чувена је и његова клавирска композиција "Слике са изложбе", као и оркестарска композиција "Ноћ на голом брду".
Данас се такође сећамо Фјодора Едуардовича Штоквича (1828—1896) - руског пуковника, учесника Кавкаског, Кримског и Руско-турског (1877—1878) рата, хероја одбране тврђаве Бајазета. Пореклом Лужички Србин, својим оправослављењем и русификацијом, Штоквићи су генерацијама давали верне поданике Руској Империји, а одбрана Бајазита је један од легендарних подвига и доказа чувене крилатице – Руси се не предају. Руски књижевник Валентин Пикуљ написао је роман о одбрани Бајезета.
На данашњи дан 1943. године, умро је руски композитор, диригент и пијаниста Сергеј Васиљевич Рахмањинов. У његовим делима се осећа прожетост европског духа са руском народном осећајношћу. Рахмањинов је компоновао опере, симфонијске композиције и уопште, имао је широк репертоарски спектар, али је његов оригинални таленат највише дошао до изражаја у клавирским композицијама и соло песмама. Из Русије је емигрирао 1918. и потом је живио у САД. Велики утицај на развој овог композитора пружио је Петар Иљич Чајковски, који је још у ученичким радовима Рахмањинова препознао самобитни таленат. Пре емигрирања, Рахмањинов је непрекидно држао концерте као пијаниста и диригент, како у Русији, тако и у иностранству. У периоду 1909-1912 године, активно је учествовао у делатности „Руског музичког друштва“.
Тога дана 1981. године упокојио се руски књижевник Јури Валентинович Трифонов.
На данашњи дан 1989. године, проглашен је Устав Социјалистичке Републике Србије. Овим Уставом поново је успостављен државно-правни суверенитет Србије на целој њеној територији који је био укинут србофобним „Кардељевим“ Уставом из 1974. године. Али, истовремено је то био и почетак потпуно нескривене антисрбске делатности западних сила.
Русија је на данашњи дан 1994. године потписала уговор са Казахстаном о коришћењу космодрома у Бајконуру.
На данашњи дан 2000. године, у Паризу је завршен састанак Контакт-групе за бившу Југославију, на коме је одлучено да се успоставе оквири за разговоре о аутономији Космета. Усвојен је и став да би на Косову требало одговорно и хитно припремити локалне изборе. Етапно је Запад гурао пројекат „независног“ Косова…
