Данашњи дан у србској и руској историји

Данас се сећамо светитеља Инокентија, архиепископа Херсонског и Тавричијског, који је отишао Господу на данашњи дан 1857. године. Посебно је значајан кримски период архипастирске делатности високопреосвећеног Инокентија, јер је протекао у околностима тешких искушења за Русију - године 1853 почео је Кримски рат. Ту је свети владика пројавио још једну црту свог карактера – пројавио је истински патриотизам. У периоду одбране Севастопоља и Одесе он је, без обзира на опасност, долазио директно до места бојева, надахњујући војнике својим проповедима, сам је вршио богослужења у војничким храмовима, пројављивао је изузетну бригу о рањеним војницима. Проповеди светитеља Инокентија подизале су дух заштитника Отаџбине и његове пастве. Светитељ је неустрашиво ходио под непријатељским огњем између редова руских војника, бодрећи војнике и војсковође. Он је пловио бродићима по заливима када су и иза и испред њега падале бомбе. «Ми смо монаси, ми немамо шта изгубити», - тако је одговарао овај архипастир људима који су били запањени његовом неустрашивошћу пред непријатељем. Народ је својим чистим срцем изражавао тада опште убеђење: «Када би командовање армијом поверили Инокентију, Русија би победила у Кримском рату». Упокојио се на Свету Тројицу 1857. године а 1997. године убројан је у лик светитеља РПЦ.

Тога дана 1883. године, одржано је свечано освећење Храма Христа Спаситеља, придодато свечаностима крунисања Господара Императора Александра III.

Тога дана 1920. године, бољшевички изроди стрељали су професора Академије Генералштаба, генерал-лајтнанта Алексеја Филиповича Матковског. Рехабилитован је пресудом тужилаштва Омске губерније 1995. године.

На данашњи дан 1937. године, у Београду су одржане антифашистичке демонстрације радника и студената поводом доласка шефа њемачке дипломатије Константина фон Нојрата, током којих је полиција ухапсила многе демонстранте. Нојрат је посетио Мађарску, Југославију и Бугарску да би ојачао немачки утицај и зближио Југославију и Мађарску ради изоловања Чехословачке.

На данашњи дан 1943. године умро је србски математичар Михаило Петровић, оснивач београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије и многих иностраних академија наука. Као дечак је научио рибарски занат код београдског аласа Гашпара Чукље, потом положио мајсторски испит рибарског еснафа и тако добио надимак "Мика Алас". Написао је више од 400 радова из теоријске и примењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије. Творац је математичке феноменологије, теорије математичких спектара која је практично примењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима и веома је допринео математичкој анализи, посебно теорији диференцијалних једначина и теорији функција. Дела: "Квалитативна интеграција диференцијалних једначина", "Елементи математичке феноменологије", "Феноменолошко пресликавање", "Предавања о математичким спектрима", путопис "Кроз поларну област", а написао је и роман "Јегуље".

На данaшњи дан 1944. године, председник британске владе Винстон Черчил у Другом светском рату затражио од владе САД да пристане на поделу интересних сфера на Балкану - Бугарска и Румунија биле су препуштене "совјетској надлежности", а Југославија "равноправно подељена" на совјетску и британску "зону утицаја". Совјетској надлежности припадале су територије са већинским србским становништвом… Међутим, Запад је уз помоћ свог човека, србофоба Јосипа Броза Тита, убрзо после рата остварио западни утицај на просторима целе Југославије а „покрет несврстаних“ је био само маска за наивне…

На данашњи дан 1960. године упокојио се заслужни уметник РСФСР, један од корифеја уметности палехских ликовних минијатура, иконописац, илустратор, сликар-монументалиста Дмитриј Николајевич Буторин (1891-1960).

На данашњи дан 1967. године упокојио се маршала авијације Семјон Фјодорович Жаворонков.

На данашњи дан 1976. године упокојио се руски маршал оклопних армија, двоструки Херој СССР-а, Михаил Јефимович Катуков.

На данашњи дан 1992. године упокојио се познати руски црквени музикант и архитекта Николај Васиљевич Матвејев.

Неонацистички НАТО пакт је на данашњи дан 1999. године интензивирао ваздушне нападе на СРЈ. Након седам мирних дана подручје Новог Сада је поново бомбардовано. Неонацисти су гађали рафинерију нафте и насеља Шангај, Буковац, Бранковац и околину Бешке. Рањено је више од десет људи. После пет дана прекида, неонацисти су поново бомбардовали и Београд, посебно подручје Батајнице. Бомбардована је рафинерија нафте у Панчеву. Подручје Дечана и Косовске Митровице је гађано са више од 20 пројектила. НАТО неонацисти су поново бомбардовали пољопривредно добро „Добричево“ код Ћуприје.

Истог дана исте године, министри иностраних послова Г-8 су постигли споразум о нацрту резолуције Савета безбедности УН којом се одобравају мировне снаге за КиМ, чије ће језгро чинити НАТО, изјавио је у Келну портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин. Нацрт резолуције Савета безбедности УН о КиМ о којој су се договорили министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља света и Русије (Г-8) није садржао појединости о командној структури међународних мировних снага. Текст који је усвојен после дводневног министарског скупа Г-8 предвиђа да ће ваздушни напади НАТО бити обустављени када почне повлачење југословенских снага са КиМ, после чега започиње права примена резолуције.

САД су тог дана саопштиле да ће НАТО појачавати нападе на Југославију све док председник Слободан Милошевић не почне да повлачи војску и полицију са КиМ. "Предвиђам појачање напада у наредних неколико дана", изјавио је портпарол Пентагона, Кенет Бејкон.

Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, је изјавио да ће се ова организација обавезати да неће нападати југословенске снаге које се буду повлачиле са КиМ. "ОВК ће ускоро објавити да ће се уздржати од напада на српске снаге у повлачењу", рекао је Тачи новинарима након што је у Келну разговарао са америчким државним секретаром Мадлен Олбрајт.