Данас се сећамо руског генерал-аншефа, сенатора, московског градоначелника 
а, који се упокојио на данашњи дан 1805. године. Учесник Седмогодишњег рата (1756-1763), завршио га у чину генерал-поручника. Током немира 1771. године показао еј изузетну прибраност и чврстину духа и у знак заслуга Еропкина, Императрица Јекатерина II га је наградила орденом св. Андреја Првозваног и имањем са 4 хиљаде сељака. Еропкин је примио орден, са поштовањем заблагодарио Императрици за имање, но одбио је да га прихвати. После активне службе постављен је за главнокомандујућег Москве. За дугу и верну службу је био награђен свим највећим руским орденима.
На данашњи дан 1806. године погинуо је угледни државни и вони делатник, кнез Павел Дмитриевич Цицианов. Ратовао је са Турцима у рату 1786. године кад је постао командира пука, а учествовао је и у гушењу Пољског устанка 1794. године. Био је главнокомандујући у Грузији, а потом губернатор у Астрахану.
На данашњи дан 1888. године умро је Димитрије - Мита Ценић, новинар и публициста (Београд, 29. 09. 1851 - Београд, 21. 02. 1888)
Данас се сећамо митрополита Петроградског Питирима (Окнова), кој се упокојио на данашњи дан 1919. године у Јекатеринодару. По завршетку Киевске духовне академије прима монашки постриг. У периду 1904-13. годинепредводио је Курску катедру активно сарађујући са локалним патриотама, био је почасни члан председника Курског оделења Савеза Руског Народа. Године 1915 по жељи Господаря владика Питирим је стављен на чело Петроградске катедре. Владика је записан у «Распућиновце», што је „напредно“ Петроградско друштво (читај – либерална олош и полуинтелигенти) исмејавало. После фебруарског преврата он је срамно протеран са катедре и послан на Кавказ у Други Атонски манастир. Последње године живота провео је у великим тешкоћама и лишавањима.
Данас с сећамо и великог руског научника, историчара-византолога, дописног члана Академије наука Јулиана Андрејевича Кулаковског, који се упокојио 1919. године. Његов брат је био активан у монархистичком покрету, а Јулијан је као професор Кијевског универзитета био члан Руског Сабрања и Кијевског Клуба руских националиста. До последњег тренутка живота бранио је универзитет од црвене куге. Упокојио се три дана после освајања Кијева од стране бољшевичке олоши.
Данас се сећамо уметника-путника Владимира Јегоровича Маковског који се упокојио на данашњи дан 1920. године. У дому његовог оца окупљали су се многи велики људи – Глинка, Гогољ, Пушкин, Шћепкин, Брјуљов, Тропинин... Владимир је лепо свирао на гитари и виолини, као млад је почео и да црта. Године 1873 за слику «Љубитељи славуја» Маковски је награђен чланством у Академији сликарства. Слика је на светској изложби у Бечу привукла свеопшту пажњу. Од 1895. године постављен је за ректора Академије.
На данашњи дан 1938. године Митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић изабран је за патријарха Српске Православне Цркве
На данашњи дан 1963. године СССР упозорио САД да би напад на Кубу могао да значи светски рат.
На данашњи дан 1968. године упокојио се руски сликар Павел Варфоломејевич Кузнецов.
На данашњи дан 1974. године у Скупштини СФРЈ је болесна србофобна творевина србског крвника Јосипа Броза Тита нанела још један стравичан удар по србским националним интересима проглашењем новог Устава СФРЈ. Тим Уставом је Србија потпуно дезинтегрисана, претварањем њених покрајина Косова и Метохије и Војводине у својеврсне "државе у држави". Сваки Србин који је гласао за овај србофобни Устав, заслужује етикету велеиздајника.
Данас се сећамо великог руског писца Михаила Александровича Шолохова, који се упокојио на данашњи дан 1984. године. Писац «Тихог Дона» и „Узоране ледине“, један од највећих руских писаца ХХ века, цео свој живот је проживео у својој козачкој станици у којој се и упокојио.
На данашњи дан 1993. године упокојио се руски књижевни критичар Лав Александрович Дмитријев, велики познавалац историје древноруске књижевности.
На данашњи дан 1992. године у Лисабону је почела конференција о бившој БиХ, на којој су се представници трију водећих националних странака договорили да се уређење БиХ заснива на више ентитета у постојећим границама. Наде коју је подстакла конференција убрзо су нестале, јер је муслиманска страна на наговор САД одустала од мира и грађански рат је настављен.
Данас се сећамо старијег лајтнанта Сергеја Самојлова и 23 његова специјалца, који су херојски изгинули у чеченском селу Харсен на данашњи дан 2000. године.
На данашњи дан 2006. године умро је Мирко Марјановић, привредник, политичар и државник, директор "Прогреса", премијер Србије (Книн, 27. 07. 1937 - Београд, 21. 02. 2006)
На данашњи дан 2008. године у Београду је одржан велики народни протест због једностраног проглашења независности Косова и Метохије - у нередима који су настали након скупа запаљене су амбасаде САД и Хрватске, а оштећено неколико дипломатских представништава других земаља.
На данашњи дан 2008. године Народна скупштина Републике Српске усвојила је Резолуцију о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије и определењима Српске.
На данашњи дан 2010. године упокојио се руски режисер Владимир Јаковљевич Мотиљ. Добитник је највећих државних признања.
