Данас се сећамо Александра Ивановича Панфилова (1808-1874), адмирала, учесника и хероја Кримског рата.
Васпитање је стицао у Морском кадетском корпусе, који је окончао 18. априла 1824. године. За време одбране Севастопоља Панфилов је командовао 3-им одељењем одбрамбене линије, где је током девет месеци, даноноћно, неуморно утврђивао разррушена непријатељем прикрића и херојски одбијао нападе противника. У новембру 1854. године за службу на Севастопољским бастионима Панфилов је био награђен орденом св. Георгија 3-ег степена. Поред те награде, он је добио златну сабљу са угравираним брилијантима на којој је написано «за храброст», за одбијени јуриш од 6. јуна 1855. године. Заједно са генералом Хруљевим био је главни херој одбацивања јуриша непријатеља од 27. јуна. После смрти адмирала Нахимова, Панфилов је заузео његов положај — помоћника начелника гарнизона и био је произведен у вице-адмирала са наименовањем за начелника 5-е флотске дивизије. Приликом одступања на Северну страну, Панфилов је оставио Севастопољ последњи (због чега је добио орден св. Ане 1-ог степена са круном. На Северној страни био је постављен за начелника одбране у звању командира Севастопољске луке. Затим је Панфилов упућен у Николајев ради представљања Императору Александру II, а када је у септембру у Николајев била пребачена морска команда, Панфилову је поверена одбрана тог града. Године 1856. постављен је за губернатора и начелника морских једдиница Николајева. Брзо је организовао болницу и енергичним мерама знатно смањио смртност у војсци и народу. У априлу 1858. године назначен је за члана Адмиралитетског савета, а у јануару 1866. године произведен је у правог адмирала. Александар Иванович Панфилов упокојио се на данашњи дан 1874. године у Петрограду, сахрањен је на Смоленском гробљу.
Данас се сећамо управника на двору Цара Алексеја Михаиловича, писца, публицисте, угледног представника «старомосковске партије» митрополита Сибирског и Тобољског Игнатија (Римског-Корсакова; рођен око 1639 – упокојио се на данашњи дан 1701). Био је близак Патријарху Јоакиму, полемисао је са «западњацима», бавио се преваспитањем расколника, био водећи идеолог спољнополитичког курса владе Софије Алексејевне, усмереног на проширење јужних граница. Играо запажену улогу у црквеном животу свог народа. Но, клеветници су учинили да и овај предани државни и црквени делатник буде послат у прогонство. У Сибиру је градио цркве, разобличавајући старообреднике.
|
Данас се сећамо и публицисте и књижевног критичара, теоретичара монархизма Н.И. Черњајева. Године 1895 у "Русском обозрении" било је опубликовано најпознатије дело Черњајева "О руском Самодржављу". Године 1907 испод његовог пера изашла је последња књига, посвећена апологији монархизма - "Из дневника руског монархисте", која представља својеврсни зборник малих "гласних размишљања" о свакојаким пројавама монархистичке мисли и осећања код различитих народа света. Као убеђени монархиста Черњајев је такође био активни члан харковског одељења Руског Сабрања. Черњајев се упокојио на данашњи дан 1910. године. |
|
Данас памтимо и Василија Григорјевича Васиљевског (1838-1899), византинисте, академика Императорске Санкт-Петербургске Академије Наука. |
|
Такође, данас се сећамо и уметника Бориса Михаиловича Кустодијева (1878-1927), дугогодишњег члана Руске Академије уметности, сликара темпераментних слика препуних светлих животних радости. |
|
1942. - Армија нацистичке Њемачке почела напредовање према Стаљинграду и Кавказу, што је био увод у Стаљинградску битку, кључну војну операцију у Другом светском рату. Битка, вођена од краја јуна 1942. до почетка фебруара 1943. године, окончана је потпуним сломом Немаца и њихових савезника Италијана, Мађара, Румуна и Хрвата. |
|
На данашњи дан 1942. године у Лондону је потписан британско-совјетски уговор о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и послије окончања рата. Требало је пуно дипломатске мудрости и уздржаности Јосифа Висарионовича Стаљина да не дозволи да се Други светски рат заврши као и Први, међусобним покољем Словена и Германа после кога би англосаксонци изашли као једина светска суперсила и он је у томе и успео. На жалост, што паметни с муком створе, идиоти брзо разруше, тако да је после Стаљина дошао руски изрод Хрушчов, поплочавши пут сличним изродима као што су били Горбачов и Јељцин и данас Владимир Путин мора са пуно муке да враћа олако испуштене позиције… |
|
На данашњи дан 1955. године, у прву службену посету Југославији представника СССР-а после 1948. године и резолуције Информбироа у Београд је допутовала државно-партијска делегација на челу са првим секретаром Централног комитета совјетске Комунистичке партије Никитом Хрушчовом. Тако је жестоки русофоб и прогонитељ РПЦ, окултиста и развратник Никита Хрушчов, дошао у посету жестоком србофобу, прогонитељу СПЦ , окултисти и развратнику Јосипу Брозу Титу. Разговори су одржани у Београду и на Брионима. |
|
На данашњи дан 1972. године у Москви је потписан уговор СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања. |
|
Два детета су погинула, а једно је тешко рањено од бомбе коју су неонацисти НАТО пакта бацили у селу Радосте, западно од Ораховца. Једно 13-годишње дете је погинуло на лицу места, док је друго подлегло ранама на путу до болнице. Гађане су старе, напуштене бараке на подручју Раље. Гађан већ срушени мост на аутопуту Београд-Ниш преко реке Јасенице код Велике Плане. Са неколико пројектила трећи пут од почетка агресије неонациста из НАТО пакта, бомбардована је зграда Телевизије Нови Сад. Бомбардована су и складишта „Југопетрола“ у Бору и у Прахову, која су у ранијим нападима већ били потпуно уништена. Поново је гађана трафо-станица у кругу фабрике бакра Рударско-топионичарског басена. |
|
На данашњи дан те исте 1999. године, заменик америчког државног секретара Строб Талбот је изјавио да НАТО и даље одлучно тражи потпуно повлачење југословенских трупа са КиМ и централну улогу НАТО у међународним снагама које ће бити послате у покрајину. Талбот се успротивио идеји да на КиМ остане део снага безбедности СРЈ. Он је додао да би, након потпуног повлачења југословенских снага са КиМ, међународна заједница могла разматрати повратак дела снага које би обављале јасно дефинисане дужности под строгим надзором. Демократија на амерички начин… |
|
На данашњи дан 2000. године у току пожара у фабрици "Трепча" у јужном - албанском делу Косовске Митровице, изгорела је "Хала ћелија" - главни погон Металургије цинка. Фабрику су обезбеђивали француски војници КФОР-а, а у обезбеђењу су, у сменама, била ангажована и по тројица Албанаца. Овај погон "Трепче" био је трећа по величини фабрика цинка у Европи. |
|
На данашњи дан 2003. године Република Српска доставила је бањалучкој канцеларији Хашког трибунала кривични предмет против 32 припадника муслиманских снага, осумњичених за ратне злочине над србским становништвом на подручју Коњица. |
|
Такође, данас се сећамо Николаја Степановича Черниха (1931-2004), астронома, сарадника Кримске астрофизичке опсерваторије, који је открио више од 500 малих планета. |
