На данашњи дан 1359. године упокојио се Иван II Иванович Црвени, Велики кнез Владимирски и Московски.
На данашњи дан 1708. године, током Северног рата, руска армија на челу са Александром Мењшиковим јуришом је заузела град Батурин, резиденцију руског Јуде, издајника Ивана Мазепе који је био малоруски хетман који је уочи Полтавске битке прешао на страну Швеђана….
На данашњи дан 1813. године, рођен је велики србски писац Петар Други Петровић - Његош, црногорски владар и владика, према већини књижевних критичара највећи српски песник, чија је круна стваралаштва ненадмашни драмски спев "Горски вијенац". Величао је хероизам и осећање за слободу Црногораца, које је у националном погледу посматрао искључиво као део српског народа. Раде Томов Петровић - из породице која је Црној Гори више од сто година давала владике - монашко име је добио по стрицу, владици и владару Црне Горе Петру Првом, познатом и као Свети Петар Цетињски, који га је одредио за наследника. Школовао се у Цетињском манастиру и у Топлој код Херцег Новог, а учитељ му је био и Сима Милутиновић - Сарајлија који га је упутио у историју, филозофију и књижевност. Као државник положио је темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе и издејствовао већу помоћ Русије, али није остварио сан да заједно са Србијом ослободи Босну и Херцеговину. Такође је подигао прву основну школу, а 1834. је основао штампарију. Притиснут болешћу, умро је 1851.године у 38. години живота. Остала дела: филозофски еп "Луча микрокозма", спев "Лажни цар Шћепан Мали", мисаоне и лирске песме.
На данашњи дан 1851. године почео је железнички саобраћај између Москве и Петрограда.
На данашњи дан 1871. године рођен је србски издавач словеначког порекла Владислав Рибникар, оснивач листа "Политика", њен први директор и главни уредник. Завршио је Филозофски факултет у Београду, у Паризу и Берлину је радио као дописник једног француског листа, а по повратку у Србију је покренуо "Политику", чији се први број појавио 25. јануара 1904. Хроничари су забележили да је лист "мирним, озбиљним и одмереним тоном" одударао од тадашње штампе.
На данашњи дан 31 1917. године у Царском Селу је био убијен протојереј Иван Кочуров, чија је мученичка смрт открила дуги списак новомученика богоборачког XX века.
На данашњи дан 1899. године умро је србски фотограф, графичар и литограф Анастас Јовановић, први српски фотограф, који је 1846. постао власник треће фото-камере у свету. Као даровитог цртача кнез Милош Обреновић га је послао да студира дрворез и бакрорез у Бечу, где се упознао и с фотографијом. Захваљујући њему, сачувани су ликови многих истакнутих личности тог доба, али и обичних грађана и њихових породица. Део његове заоставштине је и изванредна "Панорама Београда".
На данашњи дан 1985. године упокојио се руски пилот Александар Иванович Покришкин. Завршио је Пермску авијацијску школу као авиотехничар (1933) и Качинску авијацијску школу пилота (1939). За време Другог светског рата Покришкин се борио у бомбардерској авијацији, прошавши пут до командира ескадриле и пука. Од маја 1944. године био је командир 9-те гардијске бомбардерске авиодивизије где се истакао као новатор и организатор у развоју тактике ваздушног боја: разрадио је и остварио многе тактическе методе, који су се касније с успехом примењивали и у другим авијацијским јединицама. Посебно се истакао у бици за Кавказ, у воздушним биткама на Кубану, у бици за Дњепар (1943), као и у борбама над Прутом, Јашом, у Љвовско-Сандомирској бици, Висло-Одерско и Берлинско операцији. Овај херој руског неба имао је око 700 борбених летова, са 156 ваздушних бојева и током ратне каријере оборио је 90 непријатељских авиона. Био је први троструки херој СССР-а, од Рузвелта је добио златну медаљу америчког конгреса а после рата се налазио на руководећим положајима руске ПВО. Од 1972. године је и маршал авијације, аутор је две књиге „Крила бомбардера“ и „Небо рата“, сахрањен је на Новодевичјем гробљу у Москви.
Тога дана 1951. године упокојио се и Николај Карлович Метнер (1880-1951), композитор и пијаниста, професор Московске конзерваторије, од 1921. године живео је у емиграцији.
Данас се сећамо Александра Васиљевича Вишњевског (1874-1948), руског хирурга, ствараоца научне школе. Вишњевски је предложио метод новокаинове блокаде, пронашао је антисептичко средство - маст Вишњевског која се примењује за лечење рана, трофичких чирева, декубитиса....
На данашњи дан 1965. године умро је србски археолог Владимир Петковић, професор Београдског универзитета, управник Народног музеја у Београду и члан Српске академије наука и уметности, стручњак за српску средњовјековну уметност. Био је уредник специјализованог часописа "Старинар" и први директор Археолошког института САНУ. Руководио је откопавањима Стобија и Царичиног Града. Дела: "Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа", "Српско сликарство у Средњем веку", монографије о манастирима Жича, Раваница, Студеница, Каленић и Дечани.
Данас се сећамо и Алексеја Ивановича Фатјанова (1919-1959), песника, соаутора многих популарних песама («На солнечной поляночке», «Соловьи», «Где же вы теперь, друзья-однополчане?», «В городском саду», «Три года ты мне снилась», «Шла с ученья третья рота»);
Данас памтимо и песникињу Олгу Фјодоровну Бергољц (1910-1975);
На данашњи дан 1986. године упокојио се Леонид Денисович Ржевски (Суражевский; 1905-1986), писац, књижевни критичар, један од коаутора уџбеника «Русский язык», после рата је живео у иностранству.
На данашњи дан 1991. године фудбалска репрезентација Југославије победила је у Бечу Аустрију резултатом 2:0 и постала учесник Европског првенства у Шведској, али јој је због санкција против Савезне Републике Југославије касније ускраћено право да се бори за титулу европског првака.
На данашњи дан 2001. године Врховни суд Хрватске поништио одлуку донесену за време режима бившег хрватског председника Фрање Туђмана о одузимању станарског права Србима који су за време рата избегли из Хрватске.
На данашњи дан 2003. године БиХ, Албанија, Бугарска, Хрватска, Македонија, Румунија и Србија и Црна Гора потписале у Риму низ споразума, установљавајући слободну трговинску зону за 55 милиона људи.
На данашњи дан 2012. године умро је др Велимир Костић, директор Електротехничког института "Никола Тесла" и Института "Михајло Пупин" у Београду (1924 - 13. 11. 2012)
