На данашњи дан 1798. године, Турци у Београду су погубили грчког писца и патриоту Фереоса Константиноса Ригаса, познатог као Рига од Фере., који је почео припреме за ослобођење Грчке од Турака. Због деловања међу грчким исељеницима, Аустријанци су га ухапсили у Трсту и предали Турцима. Писао је родољубиву поезију и преводио с француског и њемачког језика. У грчком народу је посебно велики одјек имала његова поема "Ратничка песма". Написао је и историјско-географско дело "Земљопис Грчке" и "Политички статут" - нацрт устава од 124 члана Балканске републике, за чије се оснивање борио. Српски песник Војислав Илић га је опевао у песми "Гласник слободе", а у Београду му је подигнут споменик у улици која носи његово име.
|
|
|
На данашњи дан 1822. године, формирано је прво београдско друштво (обшечство – тако се тада звало). То је било неопходно, јер су у Београд после Другог српског устанка, почели да се враћају трговци и занатлије чија је делатност захтевала одређену управу. Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове. |
|
Данас се сећамо великог руског православног мислиоца, једног од оснивача словенофилства Ивана Васиљевича Кирејевског, који се упокојио на данашњи дан 1856. године. Пре свега, треба рећи да словенофили нису били приучени скоројевићи и незналице попут нашег Димитрија Обрадовића (који се бестидно потписивао монашким именом Доситеј), него су то били бриљантни умови који су одлично познавали европску филозофску мисао. Иван Киријевски је био најбољи познавалац мисли Хегела, Шелинга и осталих западњачких опсенара, али кад се упознао са светоотачким штивом, схватио је да је његово изузетно образовање једно недовршено здање и после познанства са Оптинским старцима, жудно је журио да то здање крунише покровом срчане вере. Тек у спознаји неземаљске мудрости, у спознаји дубоких светоотачких речи, Киријевски схвата у потпуности западњачку испразност и умне речи светог Игњатија Брјанчанинова: „Историја филозофије се треба предавати кратко, објашњавајући ученицима да су произвољни темељи на којима су филозофи свих времена стварали своје системе. Због тога су они међусобно противуречни и немају никакву постојаност. Ради тога људско филозофирање и не треба никако другачије схватати него као игру уобразиље и сабрање мишљења којима је Истина туђа. Онај ко ту игру уобразиље и та произвољна мишљења прихвати за истинито учење, њега та филозофија уводи у заблуду и умну поремећеност“. У једном од писама Кирејевский је прозорљиво писао: «Уколико се, не дао Бог, у Русији некад уради нешто против Православља, то ће бити непријатељско самој Русији исто колико и вери њеној. Све што спречава правилан и пун развој Православља, све то представља и препреку развоју и напретку народа руског. Све што даје лажан и и не чисто православан правац народном духу и образовању, све то унаказује душу Русије, убија њено морално здравље, како грађанско, тако и политичко“ |
|
На данашњи дан 1886. године, умро је руски писац Александар Николајевич Островски, чија су дела основа руског класичног драмског репeртoaра. У педесетак драма приказао је социјалну неправду у Русији, пропадање племића, успоне и падове трговачког слоја, њихов морал и живот у провинцији. Дела: драме "Шума", "Бура", "Таленти и обожаваоци", "Уносно мјесто", "Без кривице криви", "Дјевојка без мираза", "Сиромаштво није порок", "Своји смо, споразумјећемо се", "Вуци и овце", "Кола мудрости - двоја лудости". |
|
Тога дана 1902. године упокојио се самоуки проналазач Федор Абрамович Блинов. |
|
Тога дана 1909. године упокојио се државни и друштвени делатник, меценат, индустријалац Александар Александрович Половцов |
|
Данас се сећамо и публицисте и војног историчара Антона Антоновича Керсновског, који се упокојио 1944. године. Рођен је 23. јуна 1907. године у родном имању села Цепилово, близу грода Сороки у Бесарабији. |
|
Данас се сећамо и великог руског писца Ивана Сергејевича Шмељова, који се упокојио у изгнаству у предграђу Париза 1950. године. |
|
На данашњи дан 1940. године, Југославија је успоставила дипломатске односе са СССР-ом. |
|
На данашњи дан 1948. године, Совјетске трупе, према наредби Јосифа Висарионовича Џугашвилија, почеле блокаду Западног Берлина, која је трајала до маја 1949. године. Лицемерни Запад је мислио да може да диктира своје услове победнику над нацизмом, али Стаљин није био играчка попут многих после њега. Западни савезници су одговорили организовањем џиновског ваздушног моста ради снабдевања више од два милиона становника тог дела подељеног града. |
|
На данашњи дан 1960. године, Југославија, Грчка и Турска распустиле су Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954. године. |
|
На данашњи дан 1986. године, умро је писац Мирослав Антић, "вечити дечак" српске литературе, велики лиричар и дечији песник колоритног језика. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима "Свети песак", "Доручак с ђаволом". Дела: збирке песама "Испричано за пролећа", "Плаво небо", "Рождество твоје", "Псовке нежности", "Гарави сокак", "Концерт за 1001 бубањ", "Кикинда", песме за децу "Плави чуперак", "Последња бајка", Насмејани свет", "Шашава књига", "Прва љубав", "Свашта умем", радио драме "Отужни марш", "Повечерје". |
|
На данашњи дан 1999. године, Савезна скупштина на ванредној седници оба већа донела Одлуку о укидању ратног стања у СР Југославији. |
|
Тога дана 1852. године упокојио се уметник Карл Брјуљов; Истог дана 1895. године упокојио се правник, историчар уметности, колекционар Дмитриј Александрович Ровински; На данашњи дан упокојио се пуковски свештеник Перновског гренадирског пука, Херој Првог светског рата јеромонах Амвросиј (Матвејев);ПНа данашњи дан 1944. године упокојио се пилот-јуришник, старији лајтнант, Херој Совјетског Савеза Сергеј Леонидович Красноперов; Истог дана 1949. године упокојио се архитекта и рестауратор Александар Афанасјевич Латков; Тога дана 1956. године упокојио се организатор совјетскеаутомобилске индустрије, директор Московског аутомобиског завода Иван Алексејевич Лихачев; Године 1962, на данашњи дан умро је песник-имажинист, драматург, аутор мемоара Анатолиј Борисович Мариенгоф; На данашњи дан 1978. године упокојио се научник у области математике, механике, космонаутике, академик, председник АН СССР, троструки Херој Социјалистичког Рада Мстислав Всеволодович Келдиш; Кнез Императорске крви, млађи син Великог Кнеза Александра Михајловича и Велике Кнегиње Ксеније Александровне, Василиј Александрович Романов, упокојио се на данашњи дан 1989. године; генерал-мајор, Херој Совјетског Савеза, члан Савеза књижевника СССР, командир партизанске бригаде «Неуловими» на територији Белорусије Михаил Сидорович Прудников упокојио се на данашњи дан 1995. године. |
|
Тога дана, 24. јуна 1945. године, када су Православни верници обележавали један од највећих хришћанских празника Свету Тројицу, у Москви на Црвеном тргу је одржана знаменита Парада Победе. |
На данашњи дан 1812. године, Француски цар Наполеон Први Бонапарта на челу армије од 611 000 војника прешао реку Њемен и почео агресију на Русију. Његова војска је наредних мјесеци претрпела огромне губитке, али је у септембру 1812. ипак ушла у Москву коју су Руси напустили. Потом су још жешћи напади Руса готово сасвим уништили Французе, од којих је до децембра 1812, кад су поражени напуштали Русију, преживело између 130 000 и 150 000, а руски војсковођа фелдмаршал Михаил Иларионович Кутузов их је прогонио све до Париза. Неколико руских генерала србског порекла, међу којима и легендарни Милорадовић, победоносно су ушли у престоницу Француске. Али за разлику од европских дивљака који су у велелепним црквама Москве затварали стоку, православна војска није поломила ни један прозор у Паризу. Чисто да се зна – ко је дивљак, а ко је просвећен…
