На данашњи дан 1735. године умро је црногорски владика Данило Први Петровић, оснивач српске династије Петровић у Црној Гори, током чије владавине је на Бадњи дан 1702. изведено истребљење потурица, које је Петар Други Петровић Његош опјевао у "Горском вијенцу". Кад га је у Печују 1696. завладичио избегли српски патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић, преузео је сву духовну и световну власт у Црној Гори и право да бира наследника из своје породице. Према том правилу, владари из династије Петровић одређивали су за наследнике неког од синоваца, јер као владике нису могли да се жене. Ослободилачки покрет у Црној Гори је под Данилом Првим ушао у фазу борбе за ослобођење од турске власти и за независност Црне Горе, при чему је била пресудна победа над Турцима у бици на Царевом Лазу 1712. Успоставио је везе с Русијом посетом цару Петру Великом 1715. и знатно је подигао углед Црне Горе, а послије смрти га је наследио синовац Сава Петровић.
На данашњи дан 1811. године Скупштина свих народних старешина у Србији у време Првог србског устанка основала прва министарства /попечитељства/. Министар просвете је постао одбегли монах Доситеј Обрадовић. Карађорђев геније је много знао и осећао, али није схватао да су бечки ђаци често „преучени“ и да доносе више штете него користи свом роду…
Данас се сећамо члана Државног савета, министра народне просвете, грофа Ивана Давыдовича Дељанова (1818-1898). Упокојио се на данашњи дан 1898. године.
На данашњи дан 1848. године умро је србски писац Сима Милутиновић - Сарајлија, претеча српских романтичара и аутор дела национално-романтичарске егзалтације, који је надимак добио према месту рођења. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину, Сремским Карловцима. Борио се у устанцима Србије за независност, а на Цетињу је од 1827. био секретар владике Петра Првог Петровића Његоша и васпитач и песнички учитељ његовог синовца Рада, касније Петра Другог Петровића Његоша. На позив кнеза Милоша Обреновића вратио се 1831. у Србију, где је био дипломатски агент за везе с Црном Гором, секретар Министарства просвете, историограф кнеза Милоша. Дела: спевови "Србијанка", "Тројебратство", "Тројесестарство", трагедија "Обилић", историјски списи "Историја Србије", "Историја Црне Горе", збирка народних песама "Певанија црногорска и херцеговачка".
Данас се сећамо угледног војног и друштвеног делатника, једног од знаменитих руских националних теоретичара Ростислава Андрејевича Фадејева, који се упокојио на данашњи дан 1883. године.
На данашњи дан 1899. године Министар иностраних послова Русије гроф Михаил Николајевич Муравјёв обратио се другим државама с нотом у којој је садржан предлог о спровођењу међународне мировне конференције по проблемима разоружања и очувања мира. Таква конференција била је сазвана у мају исте године у Хагу..
Данас се сећамо руске Кнегиње Императорске крви Вере Константиновне Романове (1906-2001). Вера Константиновна Романова, млађа кћер Великог Кнеза Константина Константиновича и Велике Кнегиње Јелисавете, праунуке Императора Николаја I. Њу је крстила Императрица Александра Фјоодоровна.
Данас се сећамо угледног десног државног делатника, члана Државног Савета, сенатора Александра Семеновича Стишинског, који се упокојио у изгнању 1922. године. Био је члан најстарије монархистичке организације - Руског Сабрања.
На данашњи дан 1942. године, Југословенска избегличка влада у Лондону у Другом светском рату за министра војске, морнарице и ваздухопловства поставила је Драгољуба - Дражу Михаиловића, пуковника југословенске војске и вођу четника у окупираној земљи.
На данашњи дан 2001. године Високи представник у БиХ Волфганг Петрич донео је одлуку којом се успоставља неопходан привремени механизам, који гарантује средства за имплементацију одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности народа. Овом одлуком се од ентитетских парламената захтева да измене и допуне своје уставе да би они били у складу са одлуком Уставног суда БиХ. А у том суду одлучујући глас имају странци и погађате – он је увек антисрбски. Дакле, није Република Српска, него западна олош, одмах после Дејтона почела његово рушење…
На данашњи дан 2005. године умро је Јустин(Тасић), архимандрит, игуман манастира Савина (Мачуте, 1936 - Херцег Нови, 11. 01. 2005)
