На данашњи дан 1427. године умро је србски владар и писац Стефан Лазаревић, назван Стефан Високи, кнез од 1389. до 1402, потом деспот, син кнеза Лазара Хребељановића. У прво време владао је очевим земљама уз помоћ мајке кнегиње Милице и до 1402. признавао је власт турског султана Бајазита Првог, на чијој се страни 1395. борио у биткама на Ровинама и код Никопоља 1396. и код Ангоре 1402. Султан му је поклонио област Вука Бранковића с Приштином и Пећи. Пошто је Бајазита Првог код Ангоре поразио монголски владар Тамерлан, Стефан се осамосталио и приближио Угарској, од које је 1403. добио Мачву и Београд, који је прогласио престоницом, а 1421. је наследио Зету. Ојачао је централну власт и сузбио сепаратизам властеле, реформисао војску и преуредио управу. Србија је у његово време доживела економски и културни процват. Подигао је манастир Манасију, подстицао преписе и преводе књига, а и сам се бавио књижевношћу - написао је "Слово љубве", један од најлепших споменика србске средњевековне књижевности.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан ми се сећамо и: мајора Самојло Салтанова и 204 официра и војника Брјанског мушкетерског пука, који су јуначки пали при одбрани Јалте од турског десанта (1774); жену генерала Д.И. Скобељева, мајку генерала М.Д. Скобељева, начелницу болница за време рата 1877-1878. године Олгу Николајевну Скобељеву (1823-1880); историчара и војног педагога, генерал-мајора Виктора Афанасјевича Абазе (1831-1898); најуспешнијег пилота-бомбардера међу женама у периоду Дугог светског рата, гардисте старијег лајтнанта, Хероја Совјетског Савеза Јекатерине Васиљевне Буданове (1916-1943); хирурга, трауматолога и неурохирурга, академика АМН СССР, заслужног делатника науке РСФСР, лауреата Стаљинске премије Андреја Љвовича Поленова (1871-1947); генерал-пуковника авијације, двоструког Хероја СССР-а Тимофеја Тимофејевича Хрјукина (1910-1953); капетана 1-е класе, хероја одбране Порт-Артура, члана Друштва бивших руских морских официра у Америци, хидрографа и океанографа, професора Колумбијског универзитета, првог црквеног старосте Храма Христа Спаситеља у Њујорку Владимира Петровича Шмидта (2-го) (1883-1965); конструктора и организатора рада на стварању нуклеарних реактора и опреме за атомску индустрију, цивилну и војно-морску флоту, доктора техничких наука, Хероја Социјалистичког рада, лауреата највећих државних награда СССР-а Игоря Ивановича Африкантова (1916-1969); рестауратора, историчара уметности, публицисте Саве (Савелија) Васиљевича Јамшчикова (1938-2009); народног уметника Русије Михаила Георгијевича Абакумова (1948-2010). |
Данас се сећамо Императора Петра III, убијеног пре 250 година, на данашњи дан 1762. године. Унук Императора Петра Великог је 1742. године проглашен од стране његове тетке Императрице Јелисавете Петровне наследником руског престола. Имао је двоје деце: сина Павла (будући Император Павле I) и кћер која је умрла у детињим годинама.
На данашњи дан 1893. године, рођен је руски писац Владимир Владимирович Мајаковски, утемељивач руског футуризма. Изузетно надарен, али на жалост, свој таленат је употребио у служби сатани а не Господу…
На данашњи дан 1936. године, умро је србски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог свјетског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис "Геолошки анали Балканског полуострва". Аутор је многих радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије. Био је министар просвјете и спољних послова Србије и један од оснивача Републиканске демократске странке. У политику је ушао под утицајем Живојина Жујовића и Светозара Марковића. Дјела: "Геологија Србије, 1 и 2", "Топографска и петрографска геологија", "Општа геологија".
На данашњи дан 1937. године, у Београду су одржане велике демонстрације поводом подношења скупштини на ратификацију конкордата Ватикана и Југославије. У догађају, названом касније "Крвава литија", жандарми су се брутално обрачунали са свештеницима Српске православне цркве и народом који је протестовао против конкордата. Конкордат, који је 1935. склопила влада Милана Стојадиновића, није ратификован због огромног притиска јавног мњења. Први такав уговор /Вормски конкордат/ су 1122. склопили папа Каликст Други и цар "Светог римског царства" Хенрих Пети. Први конкордат на Балкану потписала је Црна Гора 1866, затим Србија 1914. Конкордатом се државе обавезују на економске и правне привилегије римокатоличкој цркви.
На данашњи дан 1980. године, у Москви су отворене 22. Олимпијске игре, на којима је учествовало 6.000 спортиста из 80 земаља, али се више од 45 држава придружило САД у бојкоту због совјетске инвазије на Авганистан 1979. године. Западно лицемерје нема граница, планетарне убице да некога оптуже за инвазију???
На данашњи дан 1996. године, председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције.
