Данашњи дан у србској и руској историји

Данас се сећамо и грофа Андреја Ивановича Остермана (1686-1747), државног делатника Руске Империје.

На данашњи дан 1771. године, Русија у време владавине царице Катарине Друге Велике је окончала заузимање црноморског полуострва Крим. Отоманско царство је Кучук-Канарџијским миром 1774. ипак задржало полуострво, уступивши Русији северну обалу Црног мора сем Крима и дела Малорусије између Буга и Дњепра, али је Катарина 1873. коначно анектирала Крим, чему Турци нису били у стању да се одупру.

На данашњи дан 1790. године, у Новом Саду је отворена прва књижара, чији је власник Емануел Јанковић набављао у Прагу књиге најзначајнијих светских писаца - на немачком и француском језику. У својој штампарији у Новом Саду је штампао каталог књига, први те врсте код нас. Мнго боље би било да је мање штампао са тих језка, а више са руског. Ах, наш западњаци, наивни и заблудели…

Такође, данас се сећамо Екатерине Ивановне Головкине, рођене кнегиње Ромодановске (1700— 20 мая 1791) — грофице, државног чиновника.

Данас се сећамо и Христиана Ивановича Остен-Сакена (1755-1788), капетана 2-ог ранга, који се херојски жртвовао у Руско-турском рату 1787—1792. године.

На данашњи дан 1804. године, рођен је руски композитор Михаил Иванович Глинка, творац руског националног стила. Аутор је прве руске националне опере "Иван Сусањин", која је, према жељи цара Николаја Првог, названа "Живот за цара". Према истоименој поеми Александра Пушкина, написао је либрето за оперу "Руслан и Људмила". Остала дела: фантазија "Камаринскаја" (према мотивима из руских народних песама), шпанске увертире "Арагонска хота", "Ноћ у Мадриду", камерна музика, романсе, црквена музика, соло песме.

Данас се сећамо и Михаила Федоровича Никитина (?—1852), генерал-мајора, учесника свих Наполеоновских ратова.

Такође се сећамо грофа Андреја Ивановича Гудовича (1782 – 1867), руског командира из епохе наполеоновских ратова, генерал-мајора и тајног саветника.

Данас се сећамо Ивана Ефимовича Андрејевского (1831-1891), научника-правника, ректора Петербургског универзитета.

На данашњи дан 1892. године, србски научник Никола Тесла допутовао је из САД у једину посету Београду, где му је на железничкој станици приређен величанствен дочек. С министром просвете Андром Митровићем примљен је у аудијенцију код краља Александра Обреновића. Посетио је и Народни музеј и Велику школу, где је о свом раду говорио студентима и професорима, а са српским физичарем Ђорђем Станојевићем је разговарао о започетој градњи прве електричне централе у Београду.

На данашњи дан 1955. године, југословенски и совјетски комунистички лидери Јосип Броз и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године. Двојицу богоборачких диктатора руска и србска државност пре свега памти по стравичном разлагању србског и руског националног корпуса и по прогону наших светих цркава…

Такође, данас се сећамо Николаја Леонидовича Шћукина (1848-1924), инжењера, конструктора парних возова, научника у области железничког транспорта.

Такође, данас се сећамо Ивана Харлампијевича Михајличенка (1920-1982), пилота-јуришника, двоструког Хероја Совјетског Савеза.

На данашњи дан 1995. године, противваздушна одбрана Војске Републике Српске у северозападној Босни оборила је амерички ловац Ф-16, чији се пилот Скот О'Грејди спасао катапултирањем.

На данашњи дан 1996. године, Филм из Републике Српске "Крст-ић" освојио је прву награду у категорији документарних филмова на 5. фестивалу "Златни витез" у белоруском граду Минску. Филм је режирао Драган Елчић, сценариста је био Раде Симовић, а продуцент "Срна-фест" са Пала.

На данашњи дан 1998. године, на путу Дечани - Ђаковица шиптарски терористи су ватром из аутомата, митраљеза, ручних бацача и минобацача напали колону возила, која је превозила храну за угрожено становништво ђаковичког краја.

На данашњи дан 1999. године, неонацистичка НАТО авијација поново је гађала складишта „Нафтагас промета“ Нафтне индустрије Србије, десетак километара удаљена од Сомбора. На овај објекат испаљене су две ракете које су потпуно разориле остатке складишта. Оштећења су нанета и кућама у оближњем селу Чонопља. Неонацисти су гађали и ТВ репетиторе: Радио-телевизије Србије на Бесној Кобили код Врања, предајник ТВ Краљево на Борчи код Краљева, репетитор на Црном врху у општини Јагодина, репетитор на брду Козарица изнад Димитровграда и репетитор РТС на Иришком венцу недалеко од Новог Сада. Поново је бомбардовано и пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја. Авијација неонацистичког НАТО пакта дејствовала је у општинама Призрен, Липљан, Пећ и Приштина, углавном по цивилним циљевима.

Грчки премијер Костас Симитис изјавио је да се окончање рата у Југославији може очекивати до 13. јуна када су избори за Европски парламент.

После вишедневног договарања и одлагања, руски посредник Виктор Черномирдин и представник Европске уније, настрани Марти Ахтисари допутовали су у Београд да би председнику СРЈ Слободану Милошевићу представили коначни план за окончање агресије, претходно усаглашен у Бону. Черномирдин је пре поласка за Београд изјавио да постоје „реалистичне шансе да мировни план усаглашен у Бону доведе до прекида сукоба на Косову“. „Управо смо завршили врло тежак преговарачки процес. Дошли смо до заједничког приступа“, реко је Черномирдин. Нагласили смо принцип да је КиМ део Југославије. Мировни процес треба да буде под окриљем УН. Нагласили смо да морамо створити услове за повратак избеглица и безбедан живот“, истакао је руски изасланик. Према његовим речима, најважније је било да се сачини документ између Југославије и НАТО „о повлачењу српских снага и роковима за размештање мировних снага“. После тога, рекао је Черномирдин новинарима, „прогласиће се примирје“ после кога ће уследити резолуција УН.

Међународни суд правде одбио је захтев СРЈ да нареди прекид бомбардовања. Суд је оценио да није надлежан за изрицање такве привремене мере, коју је Југославија тражила налазећи да је жртва флагрантног кршења међународног права нелегалном употребом силе.

Данас се сећамо угледног руског скулптора и друштвеног делатника Вјачеслава Михајловича Кликова (1939-2006). Његови радови изложени су у Третјаковској галерији у Москви, Руском музеју у С.-Петербургу и другим сликарским галеријама и музејима у земљи. Споменици које је он створио и скулпторске креације украшавају тргове многих градова и насеља у Русији и иностранству. Најпознатији радови: Споменик светом равноапостолном великом кнезу Владимиру у Белгороду и Севастопољу, преподобном Иљи Муромцу у Мурому, светом благоверном великом кнезу Александру Невском у Курску, преподобномученици великој кнегињи Елизавети Фјодоровни у Марто-Мариинској обитељи у Москви, светим равноапостолним Кирилу и Методију у Москви, преподобном Сергију Радоњежском (Радоњеж), прпеподобном Серафиму Саровском у Сарову и у Курско-Кореној пустињи, светом Николају Чудотворцу у Барију (Италија), светом Сави Србскоме у Београду (покрај храма Светог Саве на Врачару), А.С. Пушкину у Тираспољу, руским војницима у Пиреју (Грчка), Г.К. Жукову у Москви, споменик Победе на Прохоровском пољу и други. Последњи његови радови били су споменици победнику над Хазарима, великом кнезу Свјатославу Храброме у Запорожју и на Прохоровом пољу под Белгородом, изазвали су велико друштвено интересовање. За своје радове В.М. Кликов је био удостојен многих награда и звања. Он је лауреат Државне награде СССР (1978), лауреат Државне награде РСФСР, И.Е. Репина (1987), освајач златне медаље Академије Уметности СССР (1989), носилац златне медаље (Гран-при) на међународној изложби "Квардиенале" у Љубљани (1973), заслужни делатник уметности Руске Федерације, заслужни уметник Русије. Од 1990. године он је председник Међународног фонда Словенске писмености и културе. Широко је позната друштвена патриотска делатност В.М. Кликова. Он је био оснивач (од 1995. године) и руководилац Сверуског Саборног Покрета, био је члан руководећих органа многих других национално-патриотских организација. А током 2005. године, углавном захваљујући његовим залагањима створен је Савез Руског Народа, за чијег је председника Главног Совјета био изабран.