Данас се сећамо последњег Цара из династије Рјуриковича, сина Господара Ивана IV Грозног и Анастасије Захарине-Јурјеве - Фјодора Ивановича, који се упокојио на Богојављење 1598. године
На данашњи дан 1667. године, после 13 година борби Русија је поразила Пољску, у рату који је избио кад су 1654, после победе над пољском војском, побуњени православни руски козаци у Украјини - којима је Пољска покушала да наметне римокатоличку веру - признали врховну власт руског цара. Миром у Андрусову Пољска се одрекла Кијева, Смоленска и дела Украјине на левој обали реке Дњепар.
На данашњи дан 1882. године рођен је Вартоломеј Зајцев (р. 1842), руски публициста и књижевни критичар.
На данашњи дан 1876. године у Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе, основаног после избијања Херцеговачког устанка против Турака. Захваљујући у великој мери борби Срба из Херцеговине, Црна Гора је проширила своје границе присајединивши другој србској држави један део Херцеговине…
На данашњи дан 1916. године умро је србски типографски радник Недељко Чабриновић, један од атентатора у Сарајеву 28. јуна 1914. на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда, што су Аустро-Угарска и Немачка искористиле да почну Први светски рат. Чабриновић - који је умро од посљедица тортуре у тамници у Терезину, око 60 километара северно од Прага - бацио је на Фердинандов аутомобил бомбу која је промашила циљ, али је потом надвојводу хицима из револвера усмртио гимназијалац Гаврило Принцип. Пунолетни атентатори - учитељи Вељко Чубриловић и Данило Илић, осуђени су на смрт и обешени, а малолетници Принцип, Чабриновић и Трифко Грабеж осуђени су на робију, где су умрли, не дочекавши ратни пораз и распад Аустро-Угарске.
На данашњи дан 1921. године умро је србски војвода Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, затим одредом, истакавши се изузетном храброшћу. Батаљоном је командовао и у српско-турском рату 1885, а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због војно-политичке ситуације после аустроугарске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909. на захтев начелника Главног штаба војводе Радомира Путника и постављен за његовог помоћника. У Првом балканском рату се исказао као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. На сопствену молбу у Првом светском рату је 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Повративши јој пољуљани морал, успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарске агресорске трупе, јединствен је пример у историји ратова да се армија којој је предвиђан брзи слом за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и непријатељу нанесе уништавајући пораз, због чега се и сада изучава на војним академијама широм света. За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду унапређен је у чин војводе. Приликом повлачења српске војске 1915. године операције Прве армије су знатно помогле српској Врховној команди да осујети план опкољавања српске војске, који је припремио њемачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен. Као начелник Штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом - ураганском офанзивом српске војске одлучујуће доприневши одбацивању захтева савезничке команде да Прва армија под командом Петра Бојовића обустави напредовање, јер се одвојила од главнине савезничких снага на ризичну удаљеност од 200 километара. Написао је више војних дела, укључујући "Стратегију", објављену 1907.
На данашњи дан 1945. године умро је још један србски војвода, Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918, али је потом у граду којем је донео слободу - вољом режима Јосипа Броза, његовог ратног непријатеља у Првом светском рату - сахрањен без икаквих почасти. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у српско-бугарском рату 1885. се истакао храброшћу у борбама на Врапчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда. У Првом балканском рату 1912. и 1913. је као начелник Штаба Прве армије изузетно допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом светском рату командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни послије рањавања. Послије мучког напада Бугара 1915, с неупоредиво слабијим снагама их је спречио да продру на Косово, што је - уз потпору црногорске војске с другог бока - омогућило одступање српске армије преко Албаније. У јануару 1916. је, умјесто оболелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ. Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додељеног србској војсци, у априлу 1918. је смењен и постављен за команданта Прве армије, која је послије пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче њемачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. ослободио је Београд. Дјела: "Метода за решавање тактичких задатака у границама здружених одреда", "Упут за обуку регрута у ратној служби", "Васпитавање војника", "Шта имамо и можемо да очекујемо од егзерцирних правила уопште, а шта од пешадијских посебице?", "Одбрана Косовога Поља 1915", превод с француског језика дела белгијског генерала Анрија Алексиса Бријалмона, која је објавио под насловом "Бојна тактика пешадије, коњице и артиљерије".
На данашњи дан 2003. године, бивши председник Србије Милан Милутиновић испоручен у Хаг и смештен у притворску јединицу Трибунала у Шевенингену.
На данашњи дан 2006. године, аустралијска полиција ухапсила Драгана Васиљковића, познатијег као капетан Драган, кога Хрватска сумњичи за ратне злочине.
