Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1552. године војска руског цара Ивана Грозног је опколила Казањ.

Данас РПЦ прославља блаженог Лаврентија Калужског, Христа ради јуродивог чудотворца, који је живео почетком ХVI века на пола врсте од старе Калуге при шумском храму у част Рождества Христовог, који се налазио на врху планине. Из његове колибе је био прокопан подземни ходник до цркве, где је он слушао богослужење. Долазио је и у дом калужског кнеза Симеона Иоановича. Зими и лети блажени је ишао бос, у кошуљи и овчијој јакни. Подвизима самоодречења он се узвисио толико да се још за живота прославио благодатним даровима. Када су у мају 1512. године кримски Татари напали на Калугу, блажени Лаврентије је, налазећи се у дому кнежевом, изненада вриснуо громким гласом: «Дајте ми моју оштру секиру, пси су напали на кнеза Симеона, треба га одбранити!» Рекавши то, он је зграбио секиру и нестао. Изненада се нашавши на броду поред кнеза, праведни Лаврентије је окрепио и ободрио војнике, и они су веома брзо победили непријатеља. Калужски чудотворац је био помоћник у ратним делима. И после блажене кончине свети је слао обилну помоћ руском војинству и избављао је државу од непријатеља који су долазили да покоре Калугу и они су ту гинули. Блажени Лаврентије упокојио се на данашњи дан 1515. године, очевидно на дан свог небеског покровитеља.

Данас се сећамо и богослова, филозофа протојереја Фјодора Александровича Голубинског. Отац Фјодор Голубински – професор Московске Духовне Академије, један од првих — у петроградском периоду руске историје — који је покушао да сједини «науку ума с науком срца». Тежио је «умозритељном» заснивању теза. Покушао је да изгради сопствени филозофски систем с циљем образложења Православља. Умро је у Костроми од колере. Погребен је на гробљу Јовано-Богословске цркве града Костроме.

На данашњи дан 1863. године умро је руски глумац Михаил Сејмонович Шчепкин, најзначајнији уметник тадашњег руског и светског позоришта, који је настојао да објасни тајне глумачког стваралаштва и био узор генерацијама глумаца. Сматра се претечом позоришног редитеља и глумца Константина Сергејевича Станиславског.

На данашњи дан 1876. године, у боју на Шуматовцу бројно слабија српска војска, под командом руског добровољца генерала Михаила Григорјевича Черњајева, одбила је више снажних напада на Алексинац. Турску војску предводио је Абдул Керим-паша. Претрпевши велике губитке, Турци су се пребацили на леву обалу Јужне Мораве и продужили операције према Ђунису.

На данашњи дан 1915. године упокојио се Василиј Гончаров (р. 1861), руски филмски режисер и сценарист, један од пионира руске кинематографије.

На данашњи дан 1939. године, министри иностраних послова Немачке и СССР-а Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов у Москви потписали десетогодишњи споразум о ненападању. Две силе су се обавезале на "одустајање од сваког акта насиља, агресивног поступка и сваког напада једне на другу, и како појединачно, тако и у заједници с другим силама". До данас се овај споразум од стране лицемерног Запада критикује, а прећуткује се да су управо све западне силе пре тога потписивале споразуме са нацистичким и фашистичким државама. Прећуткује се да је Стаљин упозоравао на опасност од Хитлера и позвао Британце и Французе да заједно превентивно онеспособе Немачку, у Москву су дошли начелници генералштаба Енглеске и Француске. Међутим, све је то била лицемерна игра, Французи и Енглези су чекали да се међусобно искрве Руси и Немци а онда да они поделе колач као у Првом светском рату. Али Стаљин није био наивчина и овај споразум је био спасоносан за Русију, јер да су Немци кренули на Москву са Балтика, Москва би се тешко одржала, и овако је била пред падом… Немачка је прекршила споразум 22. јуна 1941. године нападом на СССР.

На данашњи дан 1942. године, масовним бомбардовањем Стаљинграда. почела је легендарна одбрана Стаљинграда.

На данашњи дан 1943. године Црвена армија је однела коначну победу над нацистичком армијом у чувеној Курској бици. Тог дана ослобођен је и Харков и после ове победе, иницијатива у Другом светском рату је прешла у руке руске армије, почело је непрекидно повлачење Немаца које се завршило постављањем победничког знамења на згради Рајхстага у Берлину, на Васкрсење Господње, 6 маја 1943. године. Место на коме су заустављени немачки тенкови и нагнани на повлачење, зове се Прохоровско поље и оно је прогашено трећим пољем руске војне славе (Уз Куликовско и Бородинско поље). Данас се на Прохоровском пољу уздиже величанствени споменик великог руског православног скулптора Вјачеслава Кликова, на чијем врху је изображена Пресвета Богородица. Кликов је то урадио због сачуваних записа медицинских сестара које су превијале руске рањенике на Прохоровском пољу, да су рањеници говорили да су током битке на небу видели Пресвету Богородицу. Поред тог споменика, на Прохоровском пољу се налазе и споменици тројице војсковођа са три руска поља војне славе – Димитрија Донског, Михаила Кутузова и Георгија Жукова…