ArgunovN portrait of NN Bantysh Kamensky 1813Данас се сећамо историчара и библиографа Николаја Николајевича Бантиш-Каменског, који се упокојио 1814. године. До данас његови дипломатски огледи нису изгубили на значају, а био је познат и као преводилац и издавач, издао је мноштво уџбеника.

На данашњи дан 1834. године србски кнез Милош Обреновић објавио је Други хатишериф турског султана Махмуда Другог, којим су - како је кнез нагласио у беседи пред постројеном гардом у Крагујевцу - прецизирани односи Србије и Отоманског царства. После Првог хатишерифа Порта је покушавала да уступке Србији сведе на минимум, али је кнез био упоран, па је султан Другим хатишерифом признао нове границе, укључујући спорне крајеве.

Тога дана 1856. године скончао је генерал-фелдмаршал, гроф Еривански, светли кнез Варшавски Иван Федорович Паскевич. За време Отаџбинског рата 1812. године и заграничних похода био је учесник важних битака, командовао је дивизијом. Иван Федорович Паскевич био је четврти и последњи у Русији човек, који је добио орден св. Георгија све четири нивоа. Умро је у Варшави.

Данас се сећамо композитора Александра Николајевича Серова, који се упокојио 1871. године. Његов син, Валентин Серов постао је познат сликар.

На данашњи дан 1895. године умро је србски писац Љубомир Ненадовић, члан Српске краљевске академије, један од првих српских књижевника у 19. веку посебно познат по путописима.

Данас се сећамо угледног монархистичког покрета, педагога Николаја Николајевича Родзевича. Био је члан Руског Сабрања, био је један од иницијатора стварања Одеског оделења РС.

На данашњи дан 1904. године рођен је руски пилот Валериј Павлович Чкалов, који се прославио многим подухватима, укључујући прелетање Северног пола. Остварио је 1937. први лет преко најсеверније тачке Земље без спуштања, прелетевши авионом "Ан-25" за 64 часа и 25 минута раздаљину од 12.000 километара од Москве до америчког града Ванкувер код Портланда, што је био светски рекорд. Американци су му у Ванкуверу, у част тог сензационалног лета, подигли споменик и посветили музеј. Испробавајући нови тип ловачког авиона, погинуо је у децембру 1938.

Данас се сећамо великог руског генија, творца Периодног система елемената, оца модерне хемије Дмитрија Ивановича Мендељејева, који се упокојио 1907. године. Рођен је 1834. године у Тобољску у многодетној класичној руској породици (он је био седамнаесто и последње дете). Његова књига "Основи хемије" преведена је на многе језике, а у око 500 радова обрађивао је сва подручја хемије, питања физике, минералогије, филозофије, педагогије, чак и сликарства. Проучавао је развој индустрије у Русији, нарочито угља, нафте и метала, први је препоручио подземну гасификацију угља и хемијску прераду нафте.

Тога дана 1908. године упокојио се књижевни критичар, историчар и фолклориста, академик Николај Павлович Дашкевич. Оставио је иза себе више од 70 штампаних радова о историји руске и малоруске књижевности.

На данашњи дан 1908. године умро је србски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповедака, две комедије и преводио је с француског и руског језика, укључујући "Рат и мир" Лава Толстоја. Описивао је живот србијанског села притиснутог бирократијом и зеленашима. Дела: приповетке "Глава шећера, "Рога", "Редак звер", "Шило за огњило", "Прва бразда", позоришни комад "Два цванцика", комедија "Подвала".

Тога дана упокојио се Федор Андрианович Полетајев (Поетан) (1909-1945), герилац, Херој Совјетског Савеза,

На данашњи дан 1956. године упокојио се Петар Петрович Кончаловски (1876-1956), живописац, стални члан АХ СССР.

На данашњи дан 1924. године рођена је Мира Алечковић, песникиња, романсијер и дечији писац. Дела: збирке песама "Три пролећа", "Трагови без стопа", "Ноћ ова последња", песме за децу "Подземни хероји", "Дани разиграни", "Звездане баладе", "Пољана", "Љубави је мало", "Сребрни воз", "Сањалица", "А ја растем", романи "Зашто грдиш реку", "Збогом, велика тајно", "Јутро", "Затечена у љубави".

На данашњи дан 1924. године умро је србски писац Алекса Шантић, аутор антологијских песама "Остајте овде", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Мостару је основао Српско певачко друштво "Гусле". У време анексионе кризе, изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, избегао је у Италију, затим је био посланик у Босанском сабору. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је био под утицајем српских песника Бранка Радичевића, Јована Јовановић - Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити песнички израз, карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални, а песме осећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Преводио је с њемачког и чешког језика. Остала дела: драме "Хасанагиница", "У магли", превод "Лирског интермеца" Хајнриха Хајнеа.

Тога дана 1926. године упокојио се коњички генерал Владимир Александрович Сухомлинов.

На данашњи дан 1943. одине завршила се Стаљинградска битка, која је трајала 200 дана и ноћи (од 17.7.1942 до 2.2.1943). Чудеса личног и масовног хероизма у тим борбама пројавили су сви војници у одбрани Стаљинграда. проглашено је 125 војника и официра за хероје СССР-а. Више од 763 хиљаде заштитника Стаљинграда награђени су ордењем и медаљама, 210 јединица постале су гардијске. Стаљинград зову почетком пута ка Победи. На дана 2 фебруара капитулирали су последњи остаци 6-те немачке армије на челу са генерал-фелдмаршалом Паулусом (91 хиљада људи). Цео свет је био задивљен блиставом победом руске армије на Волги, што је постало преломним моментом Другог светског рата. У битки код Стаљинграда погинуло је око 200.000 њемачких, италијанских, мађарских, румунских и хрватских војника.

На данашњи дан 1964. године умро је србски писац, критичар и преводилац Милан Богдановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности.

На данашњи дан 2007. године, Председник Владе Републике Српске Милорад Додик и председник компаније "Њефтегазинкор" из система "Зарубежњефт" Владимир Иванович Кушњарев потписали су Уговор о продаји Рафинерије нафте Брод, Рафинерије уља Модрича и бањалучког "Петрола" - за 121,1 милион евра.

 

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com