Руски сликар Владимир Лукич Боровиковски рођен је 24. јула 1757. године у малоруском Миргороде у козачкој породици. Прво уметничко образовање Боровиковски је добио од оца - иконописца.
После војне службе, он се почео занимати религиозним сликарством. Године 1787, пошто је насликао алегоријске композиције за свечани улазак Екатерине II на Крим, уметник је скренуо пажњу вишег света на себе и преселио се у Петербург, где се ускоро зближио са Г.Р.Ђержавином и другим угледним руским интелектуалцима тога времена. Славу уметника донели су му и предивни портрети Н.И. Куракине (1795), Е.Н. Арсењеве (1796), М.И. Лопухине (1797), генерала Ф.А. Боровского (1799), А.Б. Куракина (1801-02) и др. У периоду 1804-11. године, уметник је узео учешће у осликавању икона за Казањски сабор у Санкт-Петербургу. Боровиковски се с правом сматра једним од најбољих портретистов словенског века Просветитељства. В. Л. Боровиковски се упокојио на данашњи дан 1825. године.
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1932. године, Влада Краљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника, којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало је седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима. |
|
|
|
|
На данашњи дан 1851. године у Старој Кањижи рођен је србски сликар Ђорђе Крстић. Занат изучава у Сремским Карловцима и Београду, па школовање наставља на Богословији. Прва дела настају под утицајем немачког реализма: Утопљеница, Анатом, Писац Јеванђеља. Од 1883. живео је у Србији и ту су настале идиличне слике: Пејзаж са Косова поља, Из околине Чачка, Из Лесковца, Студеница, Жича, итд. Насликао је и више иконостаса, од којих посебну пажњу заслужују онај у Чуругу и у нишкој Саборној цркви. У пожару 12. октобра 2001. изгорео је Саборни храм у Нишу, а са њиме и овај вредни иконостас са једанаест икона Ђорђа Крстића. Међу његовим најбољим делима су: Анатом, пејзаж Бабакај, Аласка врата, Свети Сава благосиља децу, Смрт кнеза Лазара. Дана 30. јануара 1884. постао је члан Српског ученог друштва, а 1892. почасни члан Српске краљевске академије. Умро је у Београду 17/30. октобра 1907. године.
Леонид Николаевич Мајков рођен је 28. марта 1839. године у Санкт-Петербургу, у породици живописца Н.А. Мајкова. Током 1860. године завршио је курс Санкт-Петербургског универзитета као кандидат историјско-филололошког факултета и неко време је предавао у гимназији Човекољубивог друштва. Те исте године примљен је у службу у Департмент спољне трговине. Мајков је 1863 године заштитио дисертацију за степен магистра руске словесности: «О билинама Владимировог циклуса». После заштите дисертације наставио је службу у Министарству финансија. Током 1864. године прешао је у Централни статистички комитет и узео директно учешће у његовим пословима, а такође у међународним статистичким конгресима. Од 1868. године Мајков је професор Археолошког института. Године 1882 постављен је за помоћника директора Императорске јавне библиотеке. Од 1889.. године је академик, а 1893. године је постављен за потпредседника Академије наука. Мајков је 1871. године предводио етнографско одељење Руског географског друштва. У периоду 1872-1886. године био је председник етнографског одељења и тада је редактирао неколико његових издања.
На данашњи дан 1971. године, СССР је лансирао космичку станицу "Саљут " у орбиту око Земље.
У бомбардовању Обреновца од стране НАТО неонациста, на данашњи дан 1999. године, овом граду је нанета велика материјална штета. У Баричу је бомбардована фабрика „Прва искра“. Бомбардован је и центар Новог Сада, а погођена је зграда Извршног већа Војводине. Бомбардована је Суботица. Један пројектил пао је у близини језера Палић. У Бачкој Паланци бомбардован је мост „25. мај“. Оштећена је лева страна моста. НАТО неонацисти су са 11 пројектила бомбардовали и северозападни део Параћина. Бомбардовано је Краљево, а више пројектила пало је у Богутовачкој бањи. Поново је бомбардован мост код Куршумлије. На Косову и Метохији бомбардовани су Косовска Митровица, Пећ, Подујево, шира околина Голеша и аеродром Слатина. Бомбардовано је и стамбено насеље у Нишу.
