Данас се сећамо светог Великог Кнеза Владимира. Свим православним руским људима свети равноапостолни кнез Владимир је веома драг, пошто су преко њега руски људи пре хиљаду година били обраћени ка Истинскоме Богу, његовим залагањем била је учвршћена и устројена држава руска. Он је био син кнеза Свјатослава, покоритеља паразитске пљачкашке државе Хазарије, и унук Свете равноапостолне кнегиње Олге – прве у Русији хришћанке кнежевске крви. Велики Кнез Кијевски Владимир је постао 980. године, после кнеежевског сукоба и убиства свога брата Јарополка, који је са своје стране убио другог Светославовича – Олега, године 977. Првих шест година свога владања Владимир је провео у походима, при њему је дошло до уједињења руских земаља. Предање слика кнеза Владимира пре крштења, као жестоког паганина који воли друштво, телесне насладе, ратне походе и бучне пирове.
Идолима су приношене чак и људске жртве. Из летописа је познато да је имао неколико жена и око 800 наложница у разним градовима. Како пише летописац «Он је био такав женољубац, као и Соломон, јер кажу да је у Соломона било 700 жена и 300 наложница. Мудар је он био, а на крају крајева је погинуо. То је било због незнања, а пред крај је стекао себи вечно спасење». Међутим, после крштења Русије 988. године, кнез Владимир се духовно потпуно препородио и постао је ретко ревносни поштовалац Христових заповести. Прослављен је после победе над Швеђанима у чувеној Невској бици (одиграла се управо на дан празновања равноапостолног Владимира) од стране светог благоверног кнеза Александра Невског, коме су у тој бици помогли и Владимирови синови свети Борис и Гљеб. Поред њих, још један Владимиров син има изузетно поштовање у руском православном народу, а то је оснивач града Јарославља, чувени руски владар Јарослав Мудри.
|
|
|
|
|
На данашњи дан сећамо се и козачког пуковника Ивана Ивановича Искре и малоруског генералног судије Василија Леонтјевича Кочубеја, кога је 1708. године због верности руском делу казнио малоруски хетман, руски Вук Бранковић - Иван Мазепа. Данас неонацистичка власт у Украјини проглашава издајника Мазепу украјинским националним херојем. |
|
На данашњи дан 1861. године, основано је Српско народно позориште у Новом Саду |
|
Данас се сећамо и великог руског песника и мислиоца Фјодора Ивановича Тјутчева, који се упокојио на данашњи дан 1873. године. Потиче из старинског дворјанског рода, који је био у сродству са многим знаменитим руским породицама. Стекао је прекрасно домаће образовање: његов учитељ словесности био је песник и књижевни критичар С.Е. Раич. Учио је на словесном одељењу Московског универзитета и по његовом завршетку упућен је на дипломатску службу. (Службовао у Минхену, Турину, потом се вратио у Русију, живео углавном у Петербургу, био старији цензор у МИП-у. Скроман до невероватности и без трунке славољубивости, Тјутчев је дуго времена одбијао да штампа своје стихове. Тек средином 1830-их година свеска са његовим стиховима доспела је у руке великог Пушкина који их је одмах одштампао. Тјутчева називају песником-филозофом. Један од главних мотива философско-поетског погледа на свет Тјутчева – јесте непоколебива вера у Русију и њену историјску мисију. Стихови о Русији који су ушли у легенду: „Ти умом Русију схватити нећеш, свеопшти аршин њу не прати. Она се друкчијем циљу креће – у њу се може само веровати“. |
|
На данашњи дан 1876. године одржана је једна од највеличанственијих победа србског оружја против Турака. Тада су Срби из Црне Горе и Херцеговине заједничким снагама однели сјајну војничку победу над Турцима на Вучјем Долу. |
|
Данас се сећамо и угледног делатника руског монархистичког покрета, живописца, журналисте Клаудија Петровича Степанова. Један његов брат (Михаил) постао је генерал, био је близак великом кнезу Сергеју Александровичу, други - Филип служио је у ресору Св. Синода, предводећи Московску област, па је био међу првим публикаторима знаменитих «Протокола Сионских мудраца», одвратног штива сатанских слугу, духовних наследника убица Христових. По завршетку универзитета на таласу патриотског одушевљења и помоћи браћи Словенима у борби против турског ропства, отишао је као добровољац у Руско-турски рат 1877-78. године, служио је у лејб-гвардијском Преображењском пуку. |
|
Данас се сећамо и угледног државног делатника Царске Русије, министра унутрашњих послова Вјачеслава Константиновича Пљеве, убијеног од стране терориста 1904. године. На издајничке захтеве левичарске либералне интелигенције, Пљеве је без колебања стао на страну православно-монархистичке Русије и својом невероватном меморијом и смиреношћу оставио је изузетан утисак на Александра III… |
|
На данашњи дан 1899. године рођен је србски књижевни и позоришни критичар Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности од 1965. до 1971. године. Уређивао је више часописа, исказавши се као заступник реализма и оштар полемичар. Дела: "Критике", "Лица и маске", "Матош - Дис - Ујевић", "Позоришне критике", "Српски реалисти", "Огледи и критике", "У вихору", "Бранислав Нушић", "Портрети", "Сјенке и снови", "Књига живота", "Кућа смрти". |
|
Данас се сећамо и адмирала, команданта Балтичке флоте у Руско-шведском рату (1741-1743), председника Адмиралтетске колегије, генерал-губернатора Санкт-Петербурга, сенатора, каваљера ордена Андреја Првозваног грофа Николаја Фјодоровича Головина (1695-1745); историчара, географа, економисте, државног делатника, аутора првог капиталног рада по руској историји — «Историји Руској» Василија Никитича Татишчева (1686-1750); кнеза, дипломате, колекционара и мецената Николаја Борисовича Јусупова (1750-1831); пешадијског генерала, генерал-ађутанта, члана Државног савета Александра Романовича Дрентељна (1820-1888); геодезисте и картографа, пешадијског генерала Ивана Афанасјевича Стрељбицкого (1828-1900). |
|
На данашњи дан 1914. године, Аустро-Угарска, месец дана после атентата у Сарајеву, у којем је убијен престолонаследник Франц Фердинанд, објавила рат Србији, отпочевши тако Први светски рат. |
|
На данашњи дан 1941. године, у српским селима код Дувна, војска клеронацистичке Независне Државе Хрватске, звана усташе, на зверски начин у Другом свјетском рату убила 248 србских цивила. |
|
На данашњи дан 1941. године, у одмазди за пожаре у немачким гаражама, Немци су у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја и припадника народноослободилачког покрета. |
|
На данашњи дан 1944. године Црвена армија у Другом светском рату ослободила Брест Литовск, град који су Немци окупирали 24. јуна 1941. године. |
|
На данашњи дан 1992. године умро је др Јован Рашковић, психијатар, оснивач и први председник Српске демократске странке у Хрватској, академик (Книн, 05. 07. 1929 - Београд, 28. 07. 1992). |
|
На данашњи дан 1996. године, умро је познати србски песник, Иван В. Лалић, књижевник и преводилац (Београд, 08. 06. 1931 - Београд, 28. 07. 1996) |
|
На данашњи дан 2007.године, умро је Душан Прелевић Преле, музичар, публициста, писац и сценариста (Београд,11. 11. 1948 - Београд, 28. 07. 2007) |
Као што смо горе рекли, на дан Крститеља Русије Светог кнеза Владимира, године 1240, Владимиров потомак свети благоверни кнез Александар Јарославич на обали Неве, на ушћу њене притоке Ижоре, до ногу потукао бројно много надмоћнију шведску армију. За ту победу кнез је добио надимак Невски. Уочи једне од најзнаменитијих битки у руској историји, кнез се упутио у храм Свете Софије у Новгороду, где је добио благослов новгородског епископа Спиридона. Долазећи својој не баш бројној дружини Свети Александар је изговорио речи које су постале знамените: «Браћо! Није Бог у сили, него у Истини! Не плашимо се мноштва ратника, јер је с нама Бог!» Те речи изазвале су неописиво одушевљење међу руским војницима. Уочи битке старешина племена Ижора, који је био задужен за стражу на Финској обали, по имену Пелгусије, налазећи се у извиђању, видео је лађу на којој су стајали мученички пострадали Владимирови синови, свети кнежеви Борис и Глеб, који су кренули свом сроднику кнезу Александру у помоћ. Руска дружина је изненада напала на кицошке папине крсташе и после крваве битке натерала их у бегство. Швеђани су на бојном пољу оставили мноштво лешева, а руски губици су били задивљујуће мали – свега двадесет људи. Да напоменемо да је заповедник папиних дивљих хорди био до тада непобедиви Биргер успео да побегне, али је до краја живота на лицу носио белег као сећање на великог руског кнеза. Наиме, лично Александар Невски му је оставио на лицу траг – велику бразготину од оштрице копља.
На данашњи дан 1330. године, србски краљ Стефан Дечански код Велбужда је потукао војску бугарског цара Михаила Шишмана и тако онемогућио његов договор са ромејским /византијским/ царем Андроником Трећим Палеологом да Бугарска и Ромеја заједнички нападну Србију и окончају њену војну надмоћ на Балканском полуострву. Европска историја не познаје такав пример да је после једне сјајне победе у (одбрамбеном) рату, победничка војска стала на границама непријатељске државе не желећи да заузме ни педаљ земље у којој не живи народ државе победнице (србски народ).
