Данас РПЦ празнује Иверску икону Мајке Божије која је донета у Москву 1648. године)
Данас се сећамо погинулих приликом заузимања зграде Позоришног центра на Дубровки у Москви (2002). Зграду су заузели чеченски терористи-самоубице, увече 23. октобра. За три дана и за време јуриша погинуло је 130 људи.
На данашњи дан 1795. године потписана је конвенција о трећој деоби „Речи Посполите“, резултат чега је била ликвидација пољске државе. Према договору постигнутом између Петрограда, Беча и Берлина, Русија је повратила земље западне Белорусије и Украјину, а такође је укључила у свој састав Литву и херцогство Курљандско, које се налази на територији савремене Литваније. Овде треба рећи да се не ради о некаквој завери Руса са Германима против Словена Пољака, јер је „Реч Послопита“ вековима била јако оружје у антируској политици Ватикана и најмање је штитила интересе Словенства, служећи пре свега као нека слугерања Ватикана…
На данашњи дан 1826. године рођен је мађарски политичар Лајош Мочари, оснивач и председник опозиционе Независне странке Мађарске, дугогодишњи посланик и борац за равноправност свих народности Угарске. Био је посланички кандидат српских радикала, тријумфално дочекиван у Новом Саду и другде у Војводини.
На данашњи дан 1842. године рођен је велики руски сликар Василиј Васиљевич Верешчагин, који је мајсторство највише исказао инспиришући се ратним мотивима. Сликарство је учио на Академији у Петрограду, а усавршавао у Паризу. Посебно су запажене његове монументалне композиције из руско-турског рата 1877-1878, скице из војничког живота и реалистичне студије типова и пејзажа.
На данашњи дан 1847. године при Матици српској у Пешти је основана Српска народна збирка Мuseum, данас Музеј Војводине.
Данас се сећамо познатог научника, богослова, писца и публицисте Никите Петровича Гиљарова-Платонова, који се упокојио на данашњи дан 1887. године – на дан преподобног Никите исповедника.
На данашњи дан 1893. године рођен је Милош Црњански, књижевник, новинар и дипломата (Чонград, 26. 10. 1893 - Београд, 30. 11. 1977)
На данашњи дан 1905. године, током неуспеле револуције у Русији радници су у Петрограду основали први совјет.
На данашњи дан 1921. године на смрт вешањем осуђен је члан комунистичке терористичке организације "Црвена правда" Алија Алијагић, који је 21. јула 1921. убио министра унутрашњих послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Милорада Драшковића. Повод за атентат био је Закон о заштити државе усмерен против комуниста, познат као "Обзнана", донесен крајем 1920. године. На жалост, црвени терористи су после Другог светског рата дошли на власт па је терорисање србског рода достигло чудовишне размере…
Данас се сећамо и Владимира Владимировича Заленског (1847-1918), руског зоолога, ембриолога, академика Петербургске АН (1897), директора Зоолошког музеја Петербургске АН (с 1897) и истовремено (од 1901) директора Севастопољске биолошке станице;
На данашњи дан 1945. године упокојио се Алексеј Николајевич Крилов (1863-1945), бродоградитељ, механичар и математичар, академик, носилац највећих државних признања;
Данас се сећамо и Игора Ивановича Сикорског (1889-1972), америчког авиоконструктора руског порекла (емигрирао због „црвене доброте“), који је још у Русији конструисао тешке авионе «Руски витез» и «Иља Муромец» (авион с четири мотора по 55 коњских снага, који се прославио у Првом светском рату), а који се у САД прославио у својству конструктора хеликоптера; Конструисао је у Америци вишемоторне авионе за интерконтиненталне авионе а изради хеликоптера се вратио 1939. године. Упокојио се на данашњи дан 1972. године…
Данас се сећамо и Петра Лукича Проскурина (1928-2001), писца, аутора трилогије («Судьба», «Имя твое», «Отречение») о судбини Захара Дерјугина;
Данас памтимо и Леонида Алексејевича Филатова (1946-2003), позоришног и филмског глумца, песника, драматурга, филмског режисера, аутора и водитеља ТВ програма «Чтобы помнили», народног уметника Русије (1996) и Александра Семеновича Феклисова (1914-2007), сарадника совјетске војне обавештајне службе, Хероја чији је главни правац делатности био – рад на добијању информација о САД. Информације о атомској тематици које је добио током 40-их година ХХ века, помогле су совјетским научницима да створе атомску и хидрогенску бомбу. Био је то и данас је спас не само Русији, него и целом свету, да не потпадне у ропство или буде уништена од неонациста из САД и НАТО пакта. А године 1962 уз његово непосредно учешће била је благополучно регулисана Карибска криза.
