Свети благоверни кнез Георгиј (Јури) био је син Великог кнеза Всеволода, са надимком Велико Гнездо. На Владимирски Великокнежевски Престо ступио је 1212 году. Одликовао се војничким витештвом и благочестивошћу. Године 1221 кнез је основао Нижњи Новгород.
На данашњи дан 1810. године упокојила се инокиња Доситеја (Августа Тараканова; 1745-1810), по неким сведочењима кћер Императрице Јелисавете Петровне из тајного брака с Алексејем Разумовским. По тајном указу Јекатерине II она је била упућена у женски Ивановски манастир, где је држана под строгим надзором. Новопострижена монахиња је добила име Доситеја разговарала је само на страним језицима са ретким личностима које су пуштане к њој. Са осталим је чувала завет ћутања. Понекад би јој однекуд стигле велике суме новца које је она раздавала сиромашним. Сахрањена је у Новоспаском манастиру у капели бојара Романових.
Данас се сећамо библиографа, издавача и преводиоца В.Г. Анастасевича (1775-1845).
На данашњи дан 1845. године у Петрограду се упокојио се Василиј Григорјевич Анастасјевич, познати руски државни делатник, новински уредник и преводилац. Био је близак кружоку познатог колекционара руских антикваријата, летописа, грамата и књига Н.П. Румјанцева.
На данашњи дан 1905. године терориста Каљајев је бацио у Кремљу разорну бомбу у кочију Великог кнеза Сергеја Александровича. Велики кнез је био пети син Императора Александра II и као велики монархиста био је истински ослонац и у владавини Цара Николаја II коме је био рођени стриц. Учествовао је у руско-турском рату 1877-78. године. Током 1884. године је ступио у брак са кћерком херцога Хесен-Дармштадтског, каснијом преподобномученицом Јелисаветом Фјодоровној, старијом сестром Царице-мученице Александре Фјодоровне. Био је дубоко верујући човек, основао је "Православно Палестинско друштво". Године 1887 назначен је за командира лејб-гардијског Преображењског пука, а 1891. године постављен је за Московског генерал-губернатора, а затим командантом армије Московског војног округа. Био је један од најближих Императору Николају II државних делатника. Предузимао је одлучне мере по питању борбе са револуционарном олоши па је због тога и убијен од стране сулудих терориста. Ретко благочестиви брачни пар Сергеј Алексндрович и Јелисавета Фјодоровна, свој живот су окончали мученички. на дан 2. априла 1908. године на месту погибије Сергеја Александровича у Кремљу био је освештан и отворен Спомен-Крст, израђен по пројекту В. М. Васнецова; споменик је био уклоњен 1. маја 1918. године и у његовом уклању је учествовао и немачки шпијун и вођа сатанске Октобарске револуције Владимир Иљич Лењин. После преноса остатака Великог кнеза у Новоспаски манастир, тамо је 1998. године по нацртима В. М. Васнецова био поново успостављен Спомен-Крст (аутор пројекта Д. Гришин, скулптор Н. Орлов). Такав Спомен-Крст на месту убиства у Кремљу откривен је 4. маја 2017. године с учешћем Председника Русије Владимира Путина и Патријарха Московског и све Русије Кирила.
Покрај Спомен-Крста Великом кнезу Сергеју Александровичу у Ново-Спаском манастиру у Москви
Данас се сећамо и Великог кнеза Владимира Александровича (1847-1909), пешадијског генерала, члана Државног савета, почасног члана Петербургске Академије Наука.
На данашњи дан 1863. године србски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић поклонио држави зграду у Београду, познату као Капетан-Мишино здање. У писму Министарству просвете је поручио да кућу уступа "свом отечеству" за смештај "учених и просветних завода". У њој се сада налази ректорат Београдског универзитета.
На данашњи дан 1871. године рођен је „Кнез србских песника“, српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, чије је стваралаштво изузетне версификације ударило печат српској поезији у првој половини 20. века. Завршио је учитељску школу у Сомбору и био учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, после чега је студирао права у Женеви и Паризу, где је дипломирао. Од 1912. до 1941. године био је дипломата краљевина Србије и Југославије и амбасадор у великим европским градовима. Заједно с писцима Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем, такође истакнутим српским националним радницима, у Мостару је покренуо књижевни лист "Зора". Већ првом песничком збирком "Пјесме" 1901. представио се као надахнут лиричар обузет темама бола и усамљености, љубави и смрти. У Другом светском рату је међу првима јавно указао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и на геноцид над Србима. Послератна званична књижевна критика проказала га је као четнички опредељеног. Осим песама, од којих су неке непролазне вредности, писао је прозу, путописе, есеје, студије. Умро је 1943. у САД и његове кости су почивале у држави Индијана до 22. октобра 2000. године, када су пренесене у родно Требиње.
Данас се сећамо истакнутог руског научника, историчара уметности и археолога академика Никодима Павловича Кондакова, који се упокојио 1925. године.
На данашњи дан 1932. године умро је србски генерал Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици 1912. и Комбиноване дивизије у Церској бици 1914. У Колубарској бици његова дивизија је продрла у Београд и плотунима с Бановог брда разорила мост на Сави преко којег су се повлачиле аустроугарске трупе.
На данашњи дан 1942. године окупаторска бугарска војска у Другом светском рату убила све житеље Бојника код Лесковца које је ухапсила: 473 цивила, укључујући 89 деце, а место је спаљено до темеља.
На данашњи дан 2013. године умро је Милан Гверо, генерал, помоћник команданта Војске Републике Српске (Ступари, 04. 12. 1937 - Београд, 17. 02. 2013)
