Тога дана 1676. године, отишао је Господу други Цар династије Романових Алексеј Михаилович, отац Петра Великог, за чије владавине је донет први кодификовани правни акт Руске Царевине, такозвано „Уложеније“ Алексеја Михаиловича. Оно се у великој мери ослањало на правно искуство Немањићке Србије, пре свега на „Законик Цара Душана“.
Данас се сећамо још једног руског Господара, сина Алексеја Михаиловича и брата Петра Великог - Ивана V Алексејевича, који се упокојио 1696. године. Нио је малолетни Цар заједно са својим братом Петром Алексејевичем при регентству царице Софије Алексејевне. Године 1682 десио се јединствен случај у руској истории, када су на царство били венчани два Цара - Иван V и Петар I Алексејевичи. До смрти се Иван сматрао равноправним Царем и чак првим по чести, а све документе су потписивала оба Цара заједно, иако Иван није учествовао у делима управљања, него је боравио "у непрекидној молитви и строгом посту".
На данашњи дан 1837. године Русија је остала без свог великог генија, највећег песника словенског рода (уз нашег Његоша) - Александра Сергејевича Пушкина. Пушкин је умро од ране, добијене у дуелу са Дантесом. «Пушкин је наше све!» - рекао је Аполон Григорјев, а Федор Тјутчев је пророчки написао: «Тебе, као прву љубав, срце Русије неће заборавити». Сплетке обезбожених околодворских кругова Пушкину нису могле опростити што се отргао из мрачних канџи масонерије и стао на пут руског православног самодржавља, исплели су интриге око њега знајући његову нарав, па је велики песник пао од руке прљавог развратника…
На данашњи дан 1876. године рођена је Драга Спасић, србска позоришна глумица и оперска певачица. Међу њеним најуспелијим улогама је "Коштана" из истоименог дела Боре Станковића, за чије извођење је приликом прославе 25-годишњице рада, од аутора у знак признања добила ловоров венац. (Ваљево, 11. 02. 1876 - Београд, 29. 07. 1938)
Данас се сећамо руске математичарке, прве жене дописног члана Петербургске Академије наука Софије Васиљевне Коваљевске, која се упокојила на данашњи дан 1891. године.
На данашњи дан 1906. године основана је сеизмолошка служба Србије у Београду.
На данашњи дан 1920. године, опером "Мадам Батерфлај" Ђакома Пучинија, отворена је Опера Народног позоришта у Београду.
На данашњи дан 1945. године завршила је свој рад Конференција на Јалти (Кримска конференција) савезничких држава, која је представљала и други сусрет лидера земаља антихитлеровске коалиције - Ј.В. Стаљина (СССР), Ф. Рузвелта (САД) и В. ЧерчилА (Велика Британија).
Тројица лидера усвојили су резолуције о "слободној Европи" и договорили се о оснивању УН као опште међународне организације за мир и безбедност у свету. Коминике о подјели Немачке на три зоне и успостављању Централног комесаријата као контролне комисије три силе, са седиштем у Берлину, издат је 13. фебруара. Решено је да се предложи Француској да учествује у томе, затим да Њемачка плати ратну одштету и врати опљачкане вредности, да се сазове конференција свих нација 25. априла ради стварања УН и прихваћени су њени основни принципи. Донесене су и одлуке о бившим "сателитима" Њемачке, о помоћи бившим окупираним земаља, о пољској влади и границама, о Југославији којој је препоручено да проведе у дело споразум Јосипа Броза и Ивана Шубашића за оснивање јединствене владе. Постигнут је и споразум о ступању СССР-а у рат против Јапана, а Москва је заузврат добила јужни део полуострва Сахалин, Курилска острва, право на коришћење луке у Порт Артуру и на Кинеско-источну и Јужно-манџурску железницу.
На данашњи дан 1953. године умро је велики србски сликар Урош Предић, изразити академски реалиста, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Бечу и Минхену, а 13 композиција из класичне митологије, које је израдио за дворану Горњег дома у згради новог бечког парламента, донела су му место асистента на бечкој Академији. Више од пола века је стварао у родном Орловату и у Београду. Портретисао је готово све истакнутије личности политичког и културног живота у Србији крајем 19. и у првој половини 20. века. Израдио је и више од хиљаду икона и низ иконостаса. Радио је и историјске композиције - "Весела браћа", "Босански бегунци", "Косовка девојка", "Сироче на мајчином гробу".
На данашњи дан 1967. године умро је србски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и уметности, професор Академије ликовних уметности у Београду. Снажно је утицао на млађе сликарске генерације у Београду.
Тога дана 1968. године скончао је познати руски и амерички социолог Питирим Александрович Сорокин. Рођен је у Вологодској губернији (данас Република Кома), где је провео првих 15 година свог живота. После сатанске револуције емигрирао је у САД где је био професор универзитета, стекао светску славу и где је објавио више од 30 књига.
На данашњи дан 1971. године на церемонијама у Москви, Вашингтону и Лондону 63 земље потписале споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана.
Данас се сећамо руског математичара, академика, носиоца највиших одликовања СССР-а Владимира Ивановича Смирнова, који се упокојио на данашњи дан 1974. године. Поред бављења математиком, био је изузетно религиозан човек, по успоменама савременика био је скоро свет човек који се знао борити са злом не чинећи ново зло. У периоду 1937-1938. године носио је пошиљке ухапшенима које су се плашили да носе рођаци, а по изласку из затвора материјално је помагао затворенике.
На данашњи дан 1993. године умрла је велика србска песникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и уметности, чија се поезија одликује топлином, сензибилношћу, непосредношћу, музикалношћу, родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Дела: збирке песама "Песме", "Зелени витез", "Песник и завичај", "Отаџбино, ту сам", "Мирис земље", "Тражим помиловање", "Немам више времена", "Песме из Норвешке", "Летопис Перунових потомака", "Ничија земља", "Слово о љубави", приче "Лудило срца", романи "Отворен прозор", "Не заборавити", роман за децу "Прадевојчица", збирка бајки и прозе у стиху "Орашчићи палчићи", путопис "Снимци из Швајцарске".
На данашњи дан 2005. године упокојио се водећи руски радиотехничар, академик Владимир Александрович Котељников. Носилац је највећих друштвених и државних признања.
На данашњи дан 2010. године умрла је Ирина Архипова, руска оперска певачица, солиста "Бољшог театра" (Москва, 02. 12. 1925 - Москва, 11. 02. 2010)
