Алексеј Степанович Хомјков, велики словенофил, православни мислилац и филозоф, рођен је 1. маја 1804. године у Москви, у дворјанској породици. Добио је изврсно домаће образовање, изучавао је филозофију, историју, математику (био магистар математичких наука) и друге науке, овладао је са неколико страних језика. У периоду 1823-25. године боравио је у иностранству (Париз, Италија, Швајцарска, Аустрија). И стигао и да ратује з Отаџбину, у Руско-турском рату је награђен орденом за храброст. Може се са потпуном поузданошћу рећи да је његов словенофилски кружок успео да уобличи једну јединствену руску идеологију на темељима свете вере Православне
Данас се сећамо и војног и државног делатника Русије, шефа легендарног III одељења, грофа Александра Христофоровича Бенкендорфа, који се упокојио 23. септембра 1844. године.
На данашњи дан 1876. године рођен српски сликар Милан Миловановић, професор Уметничке школе у Београду, који је радио пејзаже и портрете високог импресионистичког домета. Неким делима се приближио поентилизму, тежећи да постигне максимални ефекат свјетлости. Сликарство је студирао у Београду, Минхену и Паризу.
На данашњи дан 1878. године умро србски трговац и добротвор Илија Милосављевић - Коларац, један од највећих трговаца храном у Европи, који је сав иметак завјештао за просвећивање народа. Његова задужбина је школовала многе ђаке, издала велики број књига и часописа и подигла Коларчев народни универзитет у Београду. Због сукоба с кнезом Милошем Обреновићем прешао је у Панчево, где је наставио да тргује, а по повратку у Србију био је једно време саветник кнеза Михаила Обреновића за финансијска питања.
На данашњи дан 1894. године рођен је србски писац Момчило Настасијевић, један од највећих србских песника између два светска рата и он је претеча модерне српске драме, који се одликовао оригиналношћу стила и изузетном језичком инвентивношћу. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти 1938. био професор гимназије. Писао је лирске песме, драме и приповетке са старословенским мотивима. Дела: песме "Лирски кругови", приповетке "Из тамног вилајета", либрето "Међулушко благо", драме "Код вечне славине", "Недозвани", "Газда-Младенова кћи".
На данашњи дан 1915. године, мучким нападом с леђа на Србију - суочену са офанзивом њемачких и аустроугарских трупа - Бугарска се укључила у Први светски рат на страни Централних сила.
Данас се сећамо Александра Николајевича Афанасјева (1826-1871), истраживача фолклора, састављача неколико томова «Народних руских бајки» и Вере Игнатјевне Мухине (1889-1953), скулптора, аутора једног од симбола совјетске епохе - скулптуре «Радник и колхозница».
На данашњи дан 1990. године умрла је прва жена ратни пилот код нас Марија Драженовић - Ђорђевић, која је у саставу 113. ловачког пука учествовала у Другом светском рату у борбама на Сремском фронту 1945. Летачки испит је положила 1939. када је имала само 15 година.
Данас се сећамо и певача-патриоте Игора Владимировича Таљкова, аутора многобројних песама («Русија», «Ја ћу се вратити» и др.), који је био веома популаран међу руским људима. Таљков је упуцан 6. октобра 1991. године за време концерта у Петрограду, убица је успео да побегне у Израел.
На данашњи дан 2000. године челници Демократске опозиције Србије (ДОС) одлучили су да оснују Кризни штаб за Југославију како би преузели власт у управљању Србијом. Уставни суд СРЈ признао победу ДОС-а и Војислава Коштунице на председничким изборима у Србији. Бивши председник СРЈ Слободан Милошевић честитао новоизабраном југословенском председнику Војиславу Коштуници победу. Неонацистички НАТО пакт је ликовао…
На данашњи дан 2003. године БиХ и СЦГ потписале у Београду Споразум о повратку избеглих лица.
На данашњи дан 2004. године пред Хашким трибуналом почело суђење бившем команданту муслиманских снага у Сребреници Насеру Орићу, оптуженом за злочине над Србима на подручју општина Сребреница, Братунац и Скелани у периоду од јуна 1992. до марта 1993. године.
