Данас се сећамо подвига хероја Кинбурнске битке из 1787. године, гренадира Степана Новикова, који је својим одлучним дејствима спасао великог руског војсковођу А.В. Суворова. Видећи да се неколицина Турака устремила на славног команданта који се нашао на земљи пошто му је био оборен коњ, Новиков је јурнуо као да има пет живота на тридесетак Турака и бајонетом и хицем усмртио двојицу Турака, остали су се дали у бег. Један Турчин му је јурнуо с леђа, Суворов је вриснуо да га упозори, Новиков је успео да се окрене и усмрти Турчина али је истовремено и сам задобио смртоносни хитац. Интересантно је истаћи да је у руском утврђењу било 1 500 војника и да се 6 хиљада Турака морским десантом искрцало и изненада напало утврђење. Суворов се налазио у цркви, био је то празник Пресвете Богородице. Када су га известили о турском нападу, велики војсковођа није хтео да напушта Свету Литургију, остао је до краја и тек потом кренуо у битку. Видећи да су малобројније руске снаге пред поразом, јурнуо је сам у битку у прве редове, да осоколи своје војнике. Руски војници су видевши храброст свог команданта и одушевљени херојством Новикова, јурнули у напад свим силама и однели величанствену победу над избезумљеним Турцима који су се дали у бекство. Па нека неко каже да Пресвета Богородица није достојно заблагодарила великом руском војсковођи, заштитивши га Својим Покровом ради његовог великог поуздања у Божију милост према православном роду руском…
Данас се сећамо и познатог писца и драматурга Александра Петровича Сумарокова (1717-1777). Поред чувене трагедије «Хорев», написао је и још осам трагедија, дванаест комедија и три оперска либрета.
На данашњи дан 1808. године, Французи су укинули Дубровачку Републику, насталу у 15. веку од Дубровачке општине. У почетку је обухватала град с непосредном околином, касније су јој српски владари из династије Немањића продали или уступили полуострво Пељешац, острво Мљет и Конавле у градском залеђу, а краљ Босне Остоја приморје од Орашца до Стона. Француска је окупирала Дубровник 1806. године, а у састав Аустрије је ушао 1815, на основу одлуке Бечког конгреса. Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца припао је 1918, а 1991. отцепљеној југословенској републици Хрватској, у којој никад није био до 1939. и стварања Бановине Хрватске као дела Југославије, после злогласног споразума Цветковић-Мачек. Још један пример какву далекосежну штету по државу, народ и историју може да нанесе један изрод на власти. Јер Дубровник је вековима имао блиске везе и некад био и у вазалном односу према србским државама, а као што знамо, Дубровник никакве везе није имао са Хрватима. Хрвати нису ни имали државу више од десет векова, а становништво Дубровника је било србско, добрим делом покатоличени Срби али нису имали никаквих веза са Хрватима. Све док их овим споразумом Цветковић није предао у руке Хрватима које су Срби претходно ослободили десетвековног ропства, а они им „захвалили“ србоцидом у клеронацистичкој НДХ…
На данашњи дан 1809. године, Бечким миром Аустрија је била принуђена да Трст и Илирску провинцију преда Француској, Галицију Пољској и Русији, а област Ин Баварској.
Данас се сећамо војника палих у Јеревану 1827. године за време Руско-персијског рата, када је руска војска под командом генерала И.Ф. Паскевича освојила тврђаву Јереван.
На данашњи дан 1894. године у Београду је, на линији Калемегдан – Славија, пуштен у саобраћај први трамвај на коњску вучу.
Данас се сећамо и руског хероја, потпуковника Јевгенија Јаковљевича Максимова, који је херојски погинуо у бици са Јапанцима на реци Шахе 1904. године.
На данашњи дан 1941. године, окупаторски војници нацистичке Немачке у Србији у Другом светском рату починили су један од најтежих ратних злочина, стрељавши у Краљеву више од 6.000 србских цивила, укључујући жене и децу. На жалост, висока „достигнућа“ европске културе најчешће се демонстрирају над Србима и Русима. Но, то је и утеха, сатана не ратује против оних који му добровољно служе, него само против оних који служе ИСТИНИ…
Данас се сећамо и руских бораца палих приликом ослобођења Запорожја 1943. године, од стране Војске Југо-Западног фронта, која је сломила жесток отпор противника управо 14. октобра после незадрживог јуриша. На тај начин је ликвидиран Запорожски плацдарм Немаца на левој обали Дњепра.
На данашњи дан 1944. године, умро је србски сликар Марко Мурат, оснивач Уметничке занатске школе у Београду, који је почео као реалиста, али се потом приближио импресионистима.
Данас се сећамо и песника Николаја Алексјевича Заболоцког (1903-1958); авиоконструктора, ствараоца тешких бомбардера Владимира Михајловича Мјасишћева (1902-1978);
Данас памтимо и поетесу, прозаика, мемоаристу, жену песника Г. Иванова - Ирину Владимировну Одојевцеву (Ираиду Густавовну Гейнике; 1895 или 1901-1990);
На данашњи дан упокојио се и пилот на авионима бомбардерима, двоструки херој СССР-а Николај Михаиловича Скоморохов (1920-1994).
