- На данашњи дан 1584. године упокојио се први руски цар Иван Васиљевич Грозни. Тешко је побројати сва величанствена достигнућа великог руског цара. У његово време отворена је прва штампарија у Русији. Завршно је потукао Татаро-Монголе и избрисао их као претњу за руску државност освајањем Казанског ханства 1552. године и Астраханског 1556. године.
У његово време Русија је први пут овладала целокупним током реке Волге, а велики део Сибира ушао је у руско царство управо у време Ивана Грозног. Саградио је преко стотину цркви и у свакој његовој задужбини, на свакој цигли уграђеној у цркву, налазио се знак Крста. Имајући у виду да му је отац умро када је имао три године, а мајка када је имао осам година, може се са сигурношћу рећи да је велики утицај на васпитање првог руског цара имала његова српска бака Ана Јакшић Глинска. То показују и фреске у Архангелском храму Московског Кремља (осликаване у време Ивана Грозног) где се на стубовима на којима су приказани сви велики Московски кнежеви (они су у том храму сахрањивани) налазе и ликови Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог и Светог Цара Лазара. То показује да је идеал симфоније световне и духовне власти Немањићке Србије био у ствари идеал првог руског цара. Пошто је на један Светих Отаца достојан начин образложио и одбио предлог паписта да стане под омофор Рима, а да му папа заузврат додели и власт над западним земљама, од језуите Посевина је засут невероватним и злобним лажима. На жалост, те гнусобе паписта су прихватили и поједини дехристијанизовани историчари попут Карамзина, па је и у делу руске историографије заживела папистичка лаж о великом руском цару. Но, Господ је почетком ХХ века показао да се не сме изругивати са Божијим Помазаницима. Хазарски сликар Иља Рјепин је на основу лажи језуите Посевина насликао слику „Иван Грозни убија сина“. После тога, Рјепину се осушила рука којом је сликао, а глумац који је позирао за слику „полуделог цара“ – је сам полудео. По оној руској песми „Цар суду земноме не принадлежит, он отвечат тољко Богу“.
- На данашњи дан 1780. године рођен је вођа Другог српског устанка (подигнут 1815. године у Такову) Милош Обреновић. Био је кнез Србије од 1815 до 1839 и 1858 до 1860 (до своје смрти).
- Велики руски композитор и диригент Николај Андрејевич Римски-Корсаков рођен је на данашњи дан 1844. године. Његови ученици били су Стравински и Прокофјев.
- Велики руски православни мислилац, истински утемељивач руске идеологије, вођа Словенофилског покрета Дмитриј Алексејевич Хомјаков, упокојио се на данашњи дан 1919. године. Његово „Писмо српским пријатељима“ (које је потписано од стране „словенофила“ али се зна да га је написао Хомјаков) и данас представља истински уџбеник и путеводитељ за сваког српског патриоту, да не залута. Његова полемика са теолозима лажног хришћанства (која је издата и на нашем језику) под насловом „Црква је једна“, по мишљењу светог Игњатија Брјанчанинова „представља најзначајнији богословски рад који је написан руком неког мирјанина“.
- На данашњи дан 1921. године бољшевици су у крви угушили устанак Кронштатских морнара.
- На данашњи дан 1956. године упокојио се велики српски светилник, српски Златоусти владика Свети Николај Велимировић. После повратка са школовања на Западу и две дисертације које је тамо стекао, Патријарх Димитрије свестан опасности живота на Западу по духовно здравље, шаље владику Николаја да заврши и Духовну академију у Петрограду. Касније је свети владика записао да је више сазнао приликом боравка у Русији и на Светој Гори, него за све време живота на Западу. Богомољачки окрет који је водио, практично је захваљујући његовим члановима, омогућио опстанак свете вере Православне у Србији након доласка безбожне комунистичке власти. Уз Патријарха Гаврила Дожића, био је једини архијереј у Европи који је заточен у концентрациони логор. Поред данашњег дана, наша Света Црква Светог владику Николаја прославља и на дан преноса његових моштију (20. априла / 3. маја).
- САД и њени савезници су 1999. године са својим балканским слугерањама на данашњи дан потписали некакав папир под називом „Париски мировни споразум“. По том споразуму цела Југославија је требала да уђе у НАТО пакт, то су фингираним „преговорима“ учинили и шиптарски представници са Космета, међутим, Југословенска делегација (читај – Србија и Црна Гора) су одбиле да потпишу тај папир. Придружила им се и Русија у својству сведока. Само шест дана након овог српског одбијања новог ултиматума западних варвара, уследило је дивљачко злочиначко бомбардовање Србије и Црне Горе.
