200px Aleksei SheinДанас се сећамо првог руског генералисимуса и државног делатника Алексеја Семеновича Шеина, који сеупокојио на данашњи дан 1700. године. Његов деда се прославио у одбрани Смоленска од Пољака у Смутно време. Узео је активно учешће у крунисању малолетних Царева Петра I и Ивана V Алексејевича. При Софији Алексејевној улази у бојарски сталеж и ускоро постаје Курски војвода. Године1696 био је на челу сувоземне Руске армије у Другом Азовском походу Петра Великог, провео је «правилну опсаду» тврђове и Азов је коначно био заузет. Због тога је Шеин био први у Русији награђен звањем генералисимуса.

Данас се сећамо великог руског математичара Николаја Ивановича Лобачевског, који се упокојио у Казању 1856. године. Лобачевски је успео доказати да постоји више него једна истина геометрије. Његова генијална теорија (неуклидова геометрија) представљена је у Казању 1826. године, но он је тада био несхваћен. Европски научници су тек 1840. године сазнали за ардве Лобачевског и 1842. године он је био изабран за дописног члана Гетингенског научног друштва. Лобачевском такође припада читав низ научних радова по питању математичке анализе.

На данашњи дан1815. године убијен је србски војвода Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, један од челника Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Убиство је послије пропасти Хаџи-Проданове буне наредио Сулејман-паша. На збору у Орашцу 1804. одбио је да предводи Први српски устанак и на његов предлог за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе. Његово херојство у боју на Делиграду, у ослобађању Прокупља, опсади Београда и другим биткама опјевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је написао историјску драму "Станоје Главаш".

Данас се сећамо подвига штабског капетана Павла Васиљевича Гурдова, једног од првих руских возача оклопних возила који је за тај подвиг награђен Георгиевским орденом (1882-1915).

На данашњи дан 1888. године умро је србски ботаничар и природњак Јосиф Панчић, први председник Српске краљевске академије. Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и упознао Вука Караџића, према чијем је савету 1846. дошао у Србију. Радио је као лекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. је постао професор Лицеја, потом Велике школе у Београду, чији је ректор био шест пута. Проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 непознатих биљних и животињских врста. Открио је ендемско-реликтни четинар познат као "Панчићева оморика" и реликтне рамондије. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду. Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Дела: "Флора Краљевине Србије", "Птице Србије", "Рибе Србије".

На данашњи дан 1901. године одржано је прво заседање национално-патриотске организације Руско Сабрање, на коме је био избран Савет РС, који се састојао од 18 људи. У њега су ушла влика имена руске националне елите као што су: кнез Д.П. Голицин; писац, публициста С.Н. Сиромјатников; публициста А.А. Суворин; публициста, генерал-мајор М.М. Бородкин; познати словенофил, генерал-контролер А.В. Васиљев; песник В.Л. Величко; генерал-мајор гроф Н.Ф. Гејден; барон Р.А. Дистерло; професор Академије Генералштаба генерал-мајор А.М. Золотарев; угледни словенофил, публициста, издавач В.В. Комаров; будући министар пљопривреде А.В. Кривошеин; будући државни секретар Државног Савета В.А. Љишћински; правник и црквени писац А.А. Папков; публициста, цензор Н.М. Соколов; познати издавач и меценат А.С. Суворин; А.Н. Харузин; писац Н.А. Енгељгардт; музички критичар, библиотекар С.В. Јуферов.

Тога дана 1903. године упокојио се руски публициста Алексеј Адрианович Головачев. Писао је у журналима «Русский вестник», «Вестник Европы», «Русская мысль» и другим.

Данас се сећамо руског композитора и пијанисте Антона Степановича Аренског, који се упокојио на данашњи дан 1906. године. Његови ученици су велики С.В. Рахмањинов и Р.М. Глиера.

Тога дана 1945. године упокојио се историчар и библиограф Иван Филипович Масанов.

На данашњи дан 2003. године Дом народа Парламентарне скупштине БиХ ратификовао Уговор о двојном држављанству између БиХ и СРЈ.

 

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com