На данашњи дан РПЦ празнује сећање на преподобног Саву Крипецког, великог светитеља Псковског (1495). Свети Сава Крипецки је руски светитељ србског порекла који је монашко име добио по Светом Сваи Србском. Он је после пада Константинопоља и Смедерева стигао у Русију са Свете Горе и подвизавао се у околини Пскова. У Крипецком манастиру је саградио и капелу посвећену Светом Сави Србском. После обретења његових нетрулежних мошти, на његовом гробу се вековима догађају чудесна исцељења и манастир је у време бољшевичког лудила био разрушен, али је последњих деценија обновљен и данас представља једну од великих светиња Псковштине…
РПЦ данас обележава и обретење моштију преподобног Јова Почајевског, игумана (1659);
Данас се сећамо прослављеног ратног генерала Отаџбинског рата 1812. године, грофа Петра Петровича Коновницина, који се упокојио 1822. године. Он је рођен у Слободско-Украјинској (касније - Харковској) губернији у породици генерал-губернатора и потицао је из древног дворјанског рода. Од дечијих година Коновницин је био записан у Артиљеријски и Инжењерски кадетски корпус, но образовање и васпитање је било домаће. Борбено крштење Коновницин је имао у Руско-шведском рату 1788 - 1790 гг. В 1791 г. Бори се у јужној армији Г. Потемкина, која је водила рат са Турцима, и ускоро је постао ађутант командујућег. После завршетка турског рата у чину потпуковника Коновницин је командовао Старооскољским мушкетерским пуком, учествовао је у војним дејствима против пољских конфедералиста, за шта је добио чин пуковника и орден светог Георгија 4-ог степена.
На данашњи дан 1721. године, Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Миром је Русији припала пространа територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва.
На данашњи дан 1725. године, Јекатерина I је утвдила орден Светог Александра Невског.
Данас се сећамо и Великог кнеза Михаила Павловича (1798-1849), четвртог сина Императора Павла I млађег брата Господара Александра I и Николаја I. После путовања по Русији и Европи, он је био постављен за командира гардијске пешадијске бригаде (в коју су улазили Преображењски и Семеновски пукови), постаи је начелник целе атиљерије. Касније је основао Артиљеријско училиште (данас Михајловски војни артиљеријски универзитет). Учествовао је у суђењу над декабристима као члан Државног савета. Године 1828 због освајања Браилова за време Руско-турског рата био је удостојен ордена светог Георгија 2-ог степена. Године 1831 постаје командир Гардијског корпуса и главни начелник војно-школских институција, а 1844. године - главнокомандујући Гардијским и Гренадирским корпусима. Услед срчаног удара на смотри војске у Варшави изненада умире 1849. године. Велики кнез Михаило био је сахрањен у Петропавловском сабору.
Тога дана упокојио се познати руски композитор гроф Михаил Јурјевич Вијељгорски (1788-1856), који је заузимао и високе положаје на двору Императора Николаја I. Његов брат Матвеј је постао знаменити виолончелиста, а њихов петербургски дом је текао славу центра музичког живота престонице.
На данашњи дан 1875. године погинуо је србски хајдучки харамбаша Петар Пеција Петровић - вођа устанка из 1853, познатог као Пецијина буна - приликом покушаја да код места Гаштица преко Саве пребаци товар оружја борцима босанско-хецеговачког устанка против Турака. (После пропасти буне повукао се у планине и одатле нападао турске јединице.) Кад је 1875. избио трогодишњи босанско-херцеговачки устанак, сакупљао је чете устаника у северној Босни.
На данашњи дан 1906. одине појавио се први број "Шабачке чивије", једног од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Лист је излазио до децембра 1909.
На данашњи дан 1919. године, у Сен Жермену код Париза закључен је мировни уговор Аустрије и победничких сила у Првом светском рату, који је формално потврдио пропаст Аустро-Угарске Монархије и забранио Аустрији да се удружи с такође пораженом Немачком. Из Аустро-Угарске су издвојене територије с већинским мађарским, пољским, чешким, словачким, словеначким, хрватским и српским живљем. Уговором је такође призната Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
На данашњи дан 1922. године рођена је Драга Илић Јонаш, спикер Радио Београда
(Ваљево, 10. 09. 1922 - Београд, 28. 08. 2007)
На данашњи дан 1995. године, авијација неонацистичког НАТО пакта бомбардовала је србске циљеве код Бањалуке.
На данашњи дан 1999. године, од експлозије у једној стамбеној згради у Москви живот изгубило више од 60 људи.
На данашњи дан 2001. године умро је Драгослав Антонијевић, етнолог, научни саветник Балканолошког института САНУ, академик
(Алексинац, 17. 10. 1930 - Београд, 10. 09. 2001)
На данашњи дан 2006. године, Алексеј II је освештао главни православни храм Калињинграда — Храм Христа Спаситеља
На данашњи дан 2010. године умро је Радомир Раде Марковић, позоришни, филмски, радио и ТВ глумац, професор Академије уметности у Новом Саду
(Београд, 14. 10. 1921 - Забок, 10. 09. 2010
