На данашњи дан 1711. године рођен је србски математичар, физичар, астроном, филозоф, песник и универзитетски професор Јосип Руђер Бошковић, један од највећих научника свог времена.
Простор је сматрао релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна. Руђер Бошковић је оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице. Поставио је две геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, претпоставио да се тела не само привлаче него и одбијају на малим растојањима, све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне, израчунао је димензије и спљоштеност Земље на основу мерења меридијана, решио је проблем окаца у саћу. Објавио је низ расправа на латинском, италијанском и француском језику. Дела: "Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium", "Opera partientia ad opticam et astronomiam", "Elementorum universae matxeseos", "О морској плими", "О закону сила у природи", "О светлу", "Теорија конусних пресека", "Елементи математике".
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1893. године, поводом 400-годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница под председништвом Милана Милићевића приредила је прву изложбу србских књига у Београду. |
|
Такође, данас се сећамо писца А.Д. Апраксина (1851-1913). Александр Дмитриевич Апраксин се школовао у правној и војној гимназији, а војну службу започео је коњици. Дуго је живео у иностранству. Публиковао је у «Наблюдателе», «Русском Вестнике», «С.-Петербургских Ведомостях», «Биржевых Ведомостях», скоро у свим московским часописима и у многим другим периодичким издањима. У својим романима и приповеткама откривао је знање живота и обичаја великог света. |
|
Тога дана 1905. године у Москви је под председништвом уредника часописа "Московские ведомости" В.А.Грингмута одржано прво организационо сабрање Руске Монархистичке Партије. |
|
Данас се такође сећамо и друштвеног делатника, економисте и путника камергера Високог Двора председника Савеза Руских Људи (СРЛ) кнеза Александра Григорјевича Шћербатова, који се упокојио на данашњи дан 1915. године. |
|
На данашњи дан 1944. године, совјетске трупе у Другом светском рату отпочеле напад на Севастопољ и већ сутрадан су успеле да избаце Немце из те важне црноморске луке на руском полуострву Крим. |
|
На данашњи дан 1945. године, нацистичка Немачка обуставила отпор, чиме је окончан Други светски рат у Европи, а 9. маја је потписала безусловну капитулацију. |
|
На данашњи дан 1960. године, Леонид Брежњев је на месту председника Президијума Врховног совјета СССР наследио маршала Климента Ворошилова. |
|
Такође, данас се сећамо и пилота, Хероја Совјетског Савеза, који је од 1944. године летео и војевао без обе ноге, Леонида Георгијевича Белоусова (1909-1998). |
|
На данашњи дан 1999. године, од стране неонацистичких авиона НАТО пакта бомбардована је кинеска амбасада у Београду. Том приликом четири лица су погинула, а пет је задобило тешке телесне повреде. У Београду су тога дана на удару неонациста биле и зграде Генералштаба, Министарства одбране, Владе Србије, савезног МУП и хотела „Југославија“. Графитним бомбама је гађана електрана у Обреновцу. Тога дана од стране неонациста посебно су пострадали цивили и цивилни објекти у Нишу. Тог преподнева, после бесане ноћи, током које су се авиони неонацистичког НАТО пакта на град обрушавали неколико пута, многе Нишлије су кренуле у набавку на централну пијацу. Тачно у 11 часова и 20 минута, готово истовремено су се зачуле сирене за ваздушну опасност и прве детонације. У трену се дигао велики облак прашине изнад Горице и Делијског виса, одјекивале су експлозије у северозападном делу града. Од бомби НАТО зликоваца куљао је дим и из круга Клиничког центра и околине великог здравственог центра, бомбе су падале по Чаиру, око зграде Универзитета (Бановине), на Градској пијаци и оближњим улицама. Јауци и запомагања тога дана одјекивали су градом на Нишави. Са мотороле, у једном склоништу, у близини Позоришта лутака и недалеко од Клиничког центра, стизале су вести о ужасу, о погинулима и рањенима од дејства касетних бомби код Бановине и Клиничког центра. У Шуматовачкој улици, Улици Љубе Дидића, Чаиру - од касетних пројектила погинуло је много људи, међу њима и трудница у деветом месецу трудноће. Као покошени падали су људи поред пијачних тезги, мртвих је било у двориштима породичних кућа уз Клинички центар, горели су аутомобили на паркингу болнице и у околним улицама. У нападу касетним бомбама на Ниш је погинуло 17 цивила, а рањено је 70, од којих 20 тешко. |
|
Такође, данас се сећамо и пилота-јуришника, двоструког Хероја Совјетского Савеза, генерал-мајора авијације Василија Ивановича Андријанова (1920-1999). |
|
Данас се сећамо и војног начелника, учесника Другог светског рата, Хероја Совјетског Савеза, мајстора тенковског боја, Владимира Александровича Бочковског (1923-1999). |
|
На данашњи дан 2004. године, руски председник Владимир Путин положио је председничку заклетву, чиме је званично почео његов други четворогодишњи мандат. |
|
На данашњи дан 2008. године, Дмитриј Медведев положио заклетву као нови руски председник. |
|
На данашњи дан 2012. године, Владимир Владимирович Путин је по трећи пут ступио на дужност председника Русије, овај пут са петогодишњим роком. Многаја и благаја лета Владимир Владимирович… |
На данашњи дан 1840. године рођен је велики руски композитор Петар Иљич Чајковски, највећи руски симфоничар 19. века. Чајковски је створио јединствену синтезу европског артизма и руске народне осећајности. Тај јединствени период руске уметности у другој половини ХIХ века (поготово деценија 1860-1870) одликовала су врхунска остварења у свим областима уметности, па ни стваралаштво Чајковског није било изузетак. Осећајност, својеврсна лепота и снага музичке мисли Чајковског, уз широко распевану мелодику, богатство хармоније и блистав оркестарски колорит, одликовали су његово стваралаштво. Инспирисала га је народна музика, бајке, фолклор и руска историја. Компоновао је седам симфонија, десет опера, три балета, 104 романсе, као и увертире, концерте за клавир, концерте за виолину, камерну музику, балете, соло песме, клавирске композиције. Чувени србско-руски марш код нас се и данас чешће зове Словенски марш, иако је у Глинкином музеју у Петрограду сачувана и оригинална партитура на којој је композитор својеручно исписао наслов свог ремек-дела „Сербско-русский марш“. Најпознатија дела: опере "Евгениј Оњегин", "Пикова дама", симфонија "Патетична", балети "Лабудово језеро", "Шчелкунчик", "Успавана лепотица", увертира "Ромео и Јулија".
Данас се сећамо и руског песника И.З. Сурикова (1841-1880). Организовао је литерално-музички кружок који је имао за циљ помагање талентованим писцима, песницима и музичарима из народа, поготово сељацима.
На данашњи дан 1892. године рођен је србски писац Милутин Бојић, аутор потресно-величанствене поеме "Плава гробница" о масовном сахрањивању српских војника у море. Бојићева „Плава гробница“ представља вечни споменик трагедије и херојства србске војске у Првом светском рату после повлачења преко Албаније. Песник је студирао филозофију и педагогију у Београду, учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. После повлачења преко Албаније радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Разболео се од туберкулозе и умро веома млад - у 25. години живота. Сахрањен је на србском војном гробљу Зејтинлик у Солуну. Написао је четири књиге песама и више драма, укључујући "Краљеву јесен" и "Урошеву женидбу".
